Knjiga fraza

bs Razgledanje grada   »   el Περιήγηση στην πόλη

42 [četrdeset i dva]

Razgledanje grada

Razgledanje grada

42 [σαράντα δύο]

42 [saránta dýo]

Περιήγηση στην πόλη

[Periḗgēsē stēn pólē]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Da li je pijaca otvorena nedjeljom? Ε--αι ανοι--ή-η α--ρ- τις Κ-ρ-ακές; Ε---- α------ η α---- τ-- Κ-------- Ε-ν-ι α-ο-χ-ή η α-ο-ά τ-ς Κ-ρ-α-έ-; ----------------------------------- Είναι ανοιχτή η αγορά τις Κυριακές; 0
Eí-ai-a-oic--- ē---o--------y-i-k-s? E---- a------- ē a---- t-- K-------- E-n-i a-o-c-t- ē a-o-á t-s K-r-a-é-? ------------------------------------ Eínai anoichtḗ ē agorá tis Kyriakés?
Da li je sajam otvoren ponedjeljkom? Ε---- α-ο-χ---η ------ τ-ς-Δ-υτ--ε-; Ε---- α------ η έ----- τ-- Δ-------- Ε-ν-ι α-ο-χ-ή η έ-θ-σ- τ-ς Δ-υ-έ-ε-; ------------------------------------ Είναι ανοιχτή η έκθεση τις Δευτέρες; 0
E-nai -n-i--t- ē-ékt-esē-t-s-D--t--e-? E---- a------- ē é------ t-- D-------- E-n-i a-o-c-t- ē é-t-e-ē t-s D-u-é-e-? -------------------------------------- Eínai anoichtḗ ē ékthesē tis Deutéres?
Da li je izložba otvorena utorkom? Ε-να---νοι----η-έ---σ- τ-ς-Τρί--ς; Ε---- α------ η έ----- τ-- Τ------ Ε-ν-ι α-ο-χ-ή η έ-θ-σ- τ-ς Τ-ί-ε-; ---------------------------------- Είναι ανοιχτή η έκθεση τις Τρίτες; 0
Eín-i --o---tḗ-ē--kt--sē-tis-Trí--s? E---- a------- ē é------ t-- T------ E-n-i a-o-c-t- ē é-t-e-ē t-s T-í-e-? ------------------------------------ Eínai anoichtḗ ē ékthesē tis Trítes?
Da li je zoоloški vrt otvoren srijedom? Ε-ν-ι αν-ιχτ-ς ο ζ---ο--κός---πο----ς-------ε-; Ε---- α------- ο ζ--------- κ---- τ-- Τ-------- Ε-ν-ι α-ο-χ-ό- ο ζ-ο-ο-ι-ό- κ-π-ς τ-ς Τ-τ-ρ-ε-; ----------------------------------------------- Είναι ανοιχτός ο ζωολογικός κήπος τις Τετάρτες; 0
E-na- ----c--ós-- --o-og---s kḗp-s ti----t---e-? E---- a-------- o z--------- k---- t-- T-------- E-n-i a-o-c-t-s o z-o-o-i-ó- k-p-s t-s T-t-r-e-? ------------------------------------------------ Eínai anoichtós o zōologikós kḗpos tis Tetártes?
Da li je muzej otvoren četvrtkom? Εί-αι---οι-τό-----ου-----τις ---π-ε-; Ε---- α------ τ- μ------ τ-- Π------- Ε-ν-ι α-ο-χ-ό τ- μ-υ-ε-ο τ-ς Π-μ-τ-ς- ------------------------------------- Είναι ανοιχτό το μουσείο τις Πέμπτες; 0
Eína- a-o-c-tó to--ouse---tis ----t-s? E---- a------- t- m------ t-- P------- E-n-i a-o-c-t- t- m-u-e-o t-s P-m-t-s- -------------------------------------- Eínai anoichtó to mouseío tis Pémptes?
Da li je galerija otvorena petkom? Είν-ι--νο--τή-η-γκ----- ----Π---------; Ε---- α------ η γ------ τ-- Π---------- Ε-ν-ι α-ο-χ-ή η γ-α-ε-ί τ-ς Π-ρ-σ-ε-έ-; --------------------------------------- Είναι ανοιχτή η γκαλερί τις Παρασκευές; 0
E-nai -n-i--t-----ka--rí-t-- --r-ske-é-? E---- a------- ē n------ t-- P---------- E-n-i a-o-c-t- ē n-a-e-í t-s P-r-s-e-é-? ---------------------------------------- Eínai anoichtḗ ē nkalerí tis Paraskeués?
Smije li se fotografisati? Ε-ι-ρέπε----- -ήψη φ-το-ραφι-ν; Ε---------- η λ--- φ----------- Ε-ι-ρ-π-τ-ι η λ-ψ- φ-τ-γ-α-ι-ν- ------------------------------- Επιτρέπεται η λήψη φωτογραφιών; 0
E-it-épetai --l---- -----g---h--n? E---------- ē l---- p------------- E-i-r-p-t-i ē l-p-ē p-ō-o-r-p-i-n- ---------------------------------- Epitrépetai ē lḗpsē phōtographiṓn?
Mora li se platiti ulaz? Π-έπ-ι----πλ---σ--- ε-----; Π----- ν- π-------- ε------ Π-έ-ε- ν- π-η-ώ-ε-ς ε-σ-δ-; --------------------------- Πρέπει να πληρώσεις είσοδο; 0
P--p-- n- pl--ṓ--is ------? P----- n- p-------- e------ P-é-e- n- p-ē-ṓ-e-s e-s-d-? --------------------------- Prépei na plērṓseis eísodo?
Koliko košta ulaz? Πό-----στ--ει-η -----ο-; Π--- κ------- η ε------- Π-σ- κ-σ-ί-ε- η ε-σ-δ-ς- ------------------------ Πόσο κοστίζει η είσοδος; 0
P--o k-s-í---------odo-? P--- k------- ē e------- P-s- k-s-í-e- ē e-s-d-s- ------------------------ Póso kostízei ē eísodos?
Ima li popust za grupe? Υπά-χ-ι-έ-π--ση-γι---κ--υπ ----ώ--α-όμω-; Υ------ έ------ γ-- γ----- π----- α------ Υ-ά-χ-ι έ-π-ω-η γ-α γ-ρ-υ- π-λ-ώ- α-ό-ω-; ----------------------------------------- Υπάρχει έκπτωση για γκρουπ πολλών ατόμων; 0
Y---c-ei ék-t--- g-- n-r-up-pol--n-at-m--? Y------- é------ g-- n----- p----- a------ Y-á-c-e- é-p-ō-ē g-a n-r-u- p-l-ṓ- a-ó-ō-? ------------------------------------------ Ypárchei ékptōsē gia nkroup pollṓn atómōn?
Ima li popust za djecu? Υ---χει έ-πτ--η γι--πα---ά; Υ------ έ------ γ-- π------ Υ-ά-χ-ι έ-π-ω-η γ-α π-ι-ι-; --------------------------- Υπάρχει έκπτωση για παιδιά; 0
Y-árc-ei ékp--sē--------diá? Y------- é------ g-- p------ Y-á-c-e- é-p-ō-ē g-a p-i-i-? ---------------------------- Ypárchei ékptōsē gia paidiá?
Ima li popust za studente? Υπ-ρ--ι----τω-η --- φ-ι-ητές; Υ------ έ------ γ-- φ-------- Υ-ά-χ-ι έ-π-ω-η γ-α φ-ι-η-έ-; ----------------------------- Υπάρχει έκπτωση για φοιτητές; 0
Y--r--e--é---ō-ē gi- --oi--té-? Y------- é------ g-- p--------- Y-á-c-e- é-p-ō-ē g-a p-o-t-t-s- ------------------------------- Ypárchei ékptōsē gia phoitētés?
Kakva je to zgrada? Τ--κ--ρ-ο ε-ν-ι-α-τ-; Τ- κ----- ε---- α---- Τ- κ-ί-ι- ε-ν-ι α-τ-; --------------------- Τι κτίριο είναι αυτό; 0
Ti--t-rio eína- autó? T- k----- e---- a---- T- k-í-i- e-n-i a-t-? --------------------- Ti ktírio eínai autó?
Koliko je stara ta zgrada? Πό----αλ-- -ίν-- ---κτίρι-; Π--- π---- ε---- τ- κ------ Π-σ- π-λ-ό ε-ν-ι τ- κ-ί-ι-; --------------------------- Πόσο παλιό είναι το κτίριο; 0
P----p--ió---n-- t- ktí-io? P--- p---- e---- t- k------ P-s- p-l-ó e-n-i t- k-í-i-? --------------------------- Póso palió eínai to ktírio?
Tko je sagradio tu zgradu? Π-ιος έχ---ε τ- κτί-ιο; Π---- έ----- τ- κ------ Π-ι-ς έ-τ-σ- τ- κ-ί-ι-; ----------------------- Ποιος έχτισε το κτίριο; 0
P---s ---ti-e--- ktí-io? P---- é------ t- k------ P-i-s é-h-i-e t- k-í-i-? ------------------------ Poios échtise to ktírio?
Ja se interesujem za arhitekturu. Με-εν-ιαφέρει-- -ρχι----ονι-ή. Μ- ε--------- η α------------- Μ- ε-δ-α-έ-ε- η α-χ-τ-κ-ο-ι-ή- ------------------------------ Με ενδιαφέρει η αρχιτεκτονική. 0
Me e-diap-ére- ē----h----t-ni--. M- e---------- ē a-------------- M- e-d-a-h-r-i ē a-c-i-e-t-n-k-. -------------------------------- Me endiaphérei ē architektonikḗ.
Ja se interesujem za umjetnost. Μ- ε---αφέρο-ν--ι κα----τέ--ε-. Μ- ε---------- ο- κ---- τ------ Μ- ε-δ-α-έ-ο-ν ο- κ-λ-ς τ-χ-ε-. ------------------------------- Με ενδιαφέρουν οι καλές τέχνες. 0
Me---d--phé-o---oi -alé---é--n-s. M- e----------- o- k---- t------- M- e-d-a-h-r-u- o- k-l-s t-c-n-s- --------------------------------- Me endiaphéroun oi kalés téchnes.
Ja se interesujem za slikarstvo. Μ---ν-ι-φέρ-ι-η ---ρα--κ-. Μ- ε--------- η ζ--------- Μ- ε-δ-α-έ-ε- η ζ-γ-α-ι-ή- -------------------------- Με ενδιαφέρει η ζωγραφική. 0
M-------p-ér-i ē-zōgraphik-. M- e---------- ē z---------- M- e-d-a-h-r-i ē z-g-a-h-k-. ---------------------------- Me endiaphérei ē zōgraphikḗ.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Brzi jezici, spori jezici

Na svijetu postoji 6.000 različitih jezika. No svi imaju istu funkciju. Oni nam pomažu u razmjeni informacija. To se u svakom jeziku odvija na različit način. Jer svaki jezik ima svoja pravila. Brzina kojom govorimo se takođe razlikuje. Lingvisti su to potvrdili različitim istraživanjima. Pritom su kratki tekstovi bili prevedeni na više jezika. Te tekstove su naglas čitali izvorni govornici. Rezultat je bio nedvosmislen. Japanski i španski spadaju u najbrže jezike. U tim se jezicima izgovori gotovo 8 slogova u sekundi. Kinezi govore znatno sporije. Oni u sekundi izgovore samo do 5 slogova. Brzina zavisi od složenosti slogova. Ako su slogovi složeni, izgovor traje duže. Njemački jezik se, na primjer, sastoji od 3 zvuka po slogu. Stoga se relativno sporo govori. Međutim, brzo govorenje ne znači da se prenosi više informacija. Upravo suprotno! U brzo izgovorenim slogovima je sadržano tek malo informacija. Iako Japanci govore brzo, prenose malo sadržaja. S druge strane, “spori” kineski može izraziti puno s malo riječi. Engleski slogovi takođe sadrže puno informacija. Zanimljivo je: Istraženi jezici su gotovo jednako učinkoviti! To znači da ko sporije priča, više toga kaže. Dok je onom ko brzo govori potrebno puno više riječi. Na kraju svi skoro istovremeno dolaze do cilja...
Da li ste to znali?
Slovenski spada u južnoslavenske jezike. To je maternji jezik oko 2 miliona ljudi. Oni žive u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Austriji, Italiji i Mađarskoj. Dosta je sličan češkom i slovačkom. Ali veliki je utjecaj i srpskohrvatskog. Iako je Slovenija mala zemlja, tamo ima dosta različitih dijalekata. Razlog tome je što je na tom govornom području bilo mnoštvo historijskih događaja. To se vidi po leksičkom fondu koji sadrži puno izraza iz stranih jezika. Slovenski koristi latinična slova. Gramatika poznaje šest padeža i tri roda. U izgovoru postoje dva službena glasovna sistema. Jedan od njih tačno razlikuje između visokih i niskih tonova. Još jedna posebnost ovog jezika je njegova arhaična struktura. Prema drugim jezicima su Slovenci oduvijek bili veoma otvoreni. Zato se još više raduju kada se neko zanima za njihov jezik!