Knjiga fraza

bs Pitati – prošlost 2   »   el Ερωτήσεις – παρελθοντικός 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [ογδόντα έξι]

86 [ogdónta éxi]

Ερωτήσεις – παρελθοντικός 2

[Erōtḗseis – parelthontikós 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Koju kravatu si nosio? Π-ι--γ-αβάτα-φ-ρ-σ--; Π--- γ------ φ------- Π-ι- γ-α-ά-α φ-ρ-σ-ς- --------------------- Ποια γραβάτα φόρεσες; 0
Poia-g-ab-----h-r---s? P--- g------ p-------- P-i- g-a-á-a p-ó-e-e-? ---------------------- Poia grabáta phóreses?
Koji auto si kupio / kupila? Π-ι--α-τ-κίν-το α-όρ-σες; Π--- α--------- α-------- Π-ι- α-τ-κ-ν-τ- α-ό-α-ε-; ------------------------- Ποιο αυτοκίνητο αγόρασες; 0
P--o-au-o-í--to --ór--e-? P--- a--------- a-------- P-i- a-t-k-n-t- a-ó-a-e-? ------------------------- Poio autokínēto agórases?
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? Σ--πο-ά εφ--ε-ί------νε----ν------ή-; Σ- π--- ε-------- έ----- σ----------- Σ- π-ι- ε-η-ε-ί-α έ-ι-ε- σ-ν-ρ-μ-τ-ς- ------------------------------------- Σε ποιά εφημερίδα έγινες συνδρομητής; 0
Se p------h-m--ída é-i-es-sy--romē--s? S- p--- e--------- é----- s----------- S- p-i- e-h-m-r-d- é-i-e- s-n-r-m-t-s- -------------------------------------- Se poiá ephēmerída égines syndromētḗs?
Koga ste vidjeli? Π--ον--ί-α--; Π---- ε------ Π-ι-ν ε-δ-τ-; ------------- Ποιον είδατε; 0
Po-on eída--? P---- e------ P-i-n e-d-t-? ------------- Poion eídate?
Koga ste sreli? Π-ι-- ---α-τή-α-ε; Π---- σ----------- Π-ι-ν σ-ν-ν-ή-α-ε- ------------------ Ποιον συναντήσατε; 0
Po-o- -y----ḗs-te? P---- s----------- P-i-n s-n-n-ḗ-a-e- ------------------ Poion synantḗsate?
Koga ste prepoznali? Π--ο-----γ----σ-τε; Π---- α------------ Π-ι-ν α-α-ν-ρ-σ-τ-; ------------------- Ποιον αναγνωρίσατε; 0
Poio- -n-g-ōrí-a-e? P---- a------------ P-i-n a-a-n-r-s-t-? ------------------- Poion anagnōrísate?
Kada ste ustali? Π-τ--σ-κωθ-κα-ε; Π--- σ---------- Π-τ- σ-κ-θ-κ-τ-; ---------------- Πότε σηκωθήκατε; 0
P-te-s----h-kate? P--- s----------- P-t- s-k-t-ḗ-a-e- ----------------- Póte sēkōthḗkate?
Kada ste počeli? Π----ξε--νήσ-τε; Π--- ξ---------- Π-τ- ξ-κ-ν-σ-τ-; ---------------- Πότε ξεκινήσατε; 0
P--e --kinḗ----? P--- x---------- P-t- x-k-n-s-t-? ---------------- Póte xekinḗsate?
Kada ste prestali? Πό-ε-στα---ήσα-ε; Π--- σ----------- Π-τ- σ-α-α-ή-α-ε- ----------------- Πότε σταματήσατε; 0
Póte-----a----te? P--- s----------- P-t- s-a-a-ḗ-a-e- ----------------- Póte stamatḗsate?
Zašto ste se probudili? Γ-----ξυπ-ήσ--ε; Γ---- ξ--------- Γ-α-ί ξ-π-ή-α-ε- ---------------- Γιατί ξυπνήσατε; 0
G---- --pnḗs---? G---- x--------- G-a-í x-p-ḗ-a-e- ---------------- Giatí xypnḗsate?
Zašto ste postali učitelj? Γι--ί γίν--- δά-καλ--; Γ---- γ----- δ-------- Γ-α-ί γ-ν-τ- δ-σ-α-ο-; ---------------------- Γιατί γίνατε δάσκαλος; 0
Gi-tí-gína-e d--k-l-s? G---- g----- d-------- G-a-í g-n-t- d-s-a-o-? ---------------------- Giatí gínate dáskalos?
Zašto ste uzeli taksi? Γιατί-----τ- --ξί; Γ---- π----- τ---- Γ-α-ί π-ρ-τ- τ-ξ-; ------------------ Γιατί πήρατε ταξί; 0
G--tí --ra-e t--í? G---- p----- t---- G-a-í p-r-t- t-x-? ------------------ Giatí pḗrate taxí?
Odakle ste došli? Απ- π----ρ-ατε; Α-- π-- ή------ Α-ό π-ύ ή-θ-τ-; --------------- Από πού ήρθατε; 0
Ap----ú---t-at-? A-- p-- ḗ------- A-ó p-ú ḗ-t-a-e- ---------------- Apó poú ḗrthate?
Gdje ste išli? Π-- π-γ---; Π-- π------ Π-ύ π-γ-τ-; ----------- Πού πήγατε; 0
Poú-pḗ-a--? P-- p------ P-ú p-g-t-? ----------- Poú pḗgate?
Gdje ste bili? Πού ----ταν; Π-- ή------- Π-ύ ή-α-τ-ν- ------------ Πού ήσασταν; 0
P-ú ḗ----an? P-- ḗ------- P-ú ḗ-a-t-n- ------------ Poú ḗsastan?
Kome si pomogao / pomogla? Π--ο--β-ή-η---; Π---- β-------- Π-ι-ν β-ή-η-ε-; --------------- Ποιον βοήθησες; 0
Po--- b---hēs--? P---- b--------- P-i-n b-ḗ-h-s-s- ---------------- Poion boḗthēses?
Kome si pisao / pisala? Σ- πο-ον---ραψ--; Σ- π---- έ------- Σ- π-ι-ν έ-ρ-ψ-ς- ----------------- Σε ποιον έγραψες; 0
S--po--- -g---s-s? S- p---- é-------- S- p-i-n é-r-p-e-? ------------------ Se poion égrapses?
Kome si odgovorio / odgovorila? Σε----ο- -π--τησ-ς; Σ- π---- α--------- Σ- π-ι-ν α-ά-τ-σ-ς- ------------------- Σε ποιον απάντησες; 0
Se po-o--a---tēses? S- p---- a--------- S- p-i-n a-á-t-s-s- ------------------- Se poion apántēses?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu tačnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičkim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezičke podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezičke vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...