Zbirka izraza

hr Dani u tjednu   »   el Ημέρες της εβδομάδας

9 [devet]

Dani u tjednu

Dani u tjednu

9 [εννέα]

9 [ennéa]

Ημέρες της εβδομάδας

[Ēméres tēs ebdomádas]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Ponedjeljak η-Δε-τ-ρα η Δ------ η Δ-υ-έ-α --------- η Δευτέρα 0
ē--e-t-ra ē D------ ē D-u-é-a --------- ē Deutéra
Utorak η-----η η Τ---- η Τ-ί-η ------- η Τρίτη 0
ē ----ē ē T---- ē T-í-ē ------- ē Trítē
Srijeda η --τ-ρτη η Τ------ η Τ-τ-ρ-η --------- η Τετάρτη 0
ē ---á--ē ē T------ ē T-t-r-ē --------- ē Tetártē
Četvrtak η-Π----η η Π----- η Π-μ-τ- -------- η Πέμπτη 0
ē-Pé---ē ē P----- ē P-m-t- -------- ē Pémptē
Petak η Πα--σκ--ή η Π-------- η Π-ρ-σ-ε-ή ----------- η Παρασκευή 0
ē -ara--e-ḗ ē P-------- ē P-r-s-e-ḗ ----------- ē Paraskeuḗ
Subota το Σάβ---ο τ- Σ------ τ- Σ-β-α-ο ---------- το Σάββατο 0
to --bba-o t- S------ t- S-b-a-o ---------- to Sábbato
Nedjelja η-Κ-ρ-ακή η Κ------ η Κ-ρ-α-ή --------- η Κυριακή 0
ē--yri--ḗ ē K------ ē K-r-a-ḗ --------- ē Kyriakḗ
Tjedan η---δ-μ-δα η ε------- η ε-δ-μ-δ- ---------- η εβδομάδα 0
ē--bdom-da ē e------- ē e-d-m-d- ---------- ē ebdomáda
od ponedjeljka do nedjelje από----τέρ- έως-Κυ-ιακή α-- Δ------ έ-- Κ------ α-ό Δ-υ-έ-α έ-ς Κ-ρ-α-ή ----------------------- από Δευτέρα έως Κυριακή 0
ap---euté-- --s -y-ia-ḗ a-- D------ é-- K------ a-ó D-u-é-a é-s K-r-a-ḗ ----------------------- apó Deutéra éōs Kyriakḗ
Prvi dan je ponedjeljak. Η π--τη μέρα---ν-ι η-Δ----ρ-. Η π---- μ--- ε---- η Δ------- Η π-ώ-η μ-ρ- ε-ν-ι η Δ-υ-έ-α- ----------------------------- Η πρώτη μέρα είναι η Δευτέρα. 0
Ē-p--t----ra---n-- - Deut---. Ē p---- m--- e---- ē D------- Ē p-ṓ-ē m-r- e-n-i ē D-u-é-a- ----------------------------- Ē prṓtē méra eínai ē Deutéra.
Drugi dan je utorak. Η -ε--ερη μέρ--εί------Τρ-τ-. Η δ------ μ--- ε---- η Τ----- Η δ-ύ-ε-η μ-ρ- ε-ν-ι η Τ-ί-η- ----------------------------- Η δεύτερη μέρα είναι η Τρίτη. 0
Ē-deú-er- m-r--eínai---T-í--. Ē d------ m--- e---- ē T----- Ē d-ú-e-ē m-r- e-n-i ē T-í-ē- ----------------------------- Ē deúterē méra eínai ē Trítē.
Treći dan je srijeda. Η τ-ί-η -----εί--ι η Τ--ά-τ-. Η τ---- μ--- ε---- η Τ------- Η τ-ί-η μ-ρ- ε-ν-ι η Τ-τ-ρ-η- ----------------------------- Η τρίτη μέρα είναι η Τετάρτη. 0
Ē-t-í-- méra---nai ------r--. Ē t---- m--- e---- ē T------- Ē t-í-ē m-r- e-n-i ē T-t-r-ē- ----------------------------- Ē trítē méra eínai ē Tetártē.
Četvrti dan je četvrtak. Η-τέτ---η μ----ε-ν-ι η Π--πτη. Η τ------ μ--- ε---- η Π------ Η τ-τ-ρ-η μ-ρ- ε-ν-ι η Π-μ-τ-. ------------------------------ Η τέταρτη μέρα είναι η Πέμπτη. 0
Ē t--a--- m-ra--ín---- Pémp--. Ē t------ m--- e---- ē P------ Ē t-t-r-ē m-r- e-n-i ē P-m-t-. ------------------------------ Ē tétartē méra eínai ē Pémptē.
Peti dan je petak. Η--έμπτ- ---α --ναι η --ρασκε--. Η π----- μ--- ε---- η Π--------- Η π-μ-τ- μ-ρ- ε-ν-ι η Π-ρ-σ-ε-ή- -------------------------------- Η πέμπτη μέρα είναι η Παρασκευή. 0
Ē--émpt- -éra----a- --P-------ḗ. Ē p----- m--- e---- ē P--------- Ē p-m-t- m-r- e-n-i ē P-r-s-e-ḗ- -------------------------------- Ē pémptē méra eínai ē Paraskeuḗ.
Šesti dan je subota. Η ---- μ--- -ί-αι-το-Σ--βα--. Η έ--- μ--- ε---- τ- Σ------- Η έ-τ- μ-ρ- ε-ν-ι τ- Σ-β-α-ο- ----------------------------- Η έκτη μέρα είναι το Σάββατο. 0
Ē--ktē-m-ra--í-a- -o -----t-. Ē é--- m--- e---- t- S------- Ē é-t- m-r- e-n-i t- S-b-a-o- ----------------------------- Ē éktē méra eínai to Sábbato.
Sedmi dan je nedjelja. Η -βδομη--έ-- ------η-Κ-ρ-ακ-. Η έ----- μ--- ε---- η Κ------- Η έ-δ-μ- μ-ρ- ε-ν-ι η Κ-ρ-α-ή- ------------------------------ Η έβδομη μέρα είναι η Κυριακή. 0
Ē -b------é----ínai ---y-ia-ḗ. Ē é----- m--- e---- ē K------- Ē é-d-m- m-r- e-n-i ē K-r-a-ḗ- ------------------------------ Ē ébdomē méra eínai ē Kyriakḗ.
Tjedan ima sedam dana. Η ε-δ-μά-- -χ-ι--πτ------ε-. Η ε------- έ--- ε--- η------ Η ε-δ-μ-δ- έ-ε- ε-τ- η-έ-ε-. ---------------------------- Η εβδομάδα έχει επτά ημέρες. 0
Ē--bd-------chei--p-- ē--r--. Ē e------- é---- e--- ē------ Ē e-d-m-d- é-h-i e-t- ē-é-e-. ----------------------------- Ē ebdomáda échei eptá ēméres.
Mi radimo samo pet dana. Δ------υμ- ---ο -έ----ημ--ε-. Δ--------- μ--- π---- η------ Δ-υ-ε-ο-μ- μ-ν- π-ν-ε η-έ-ε-. ----------------------------- Δουλεύουμε μόνο πέντε ημέρες. 0
Dou--ú-um- -ó-o p-nt- -mé---. D--------- m--- p---- ē------ D-u-e-o-m- m-n- p-n-e ē-é-e-. ----------------------------- Douleúoume móno pénte ēméres.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Planski jezik – Esperanto

Engleski je najvažniji svjetski jezik današnjice. Njime bi se trebali znati sporazumijevati svi ljudi. No drugi jezici također žele ostvariti taj cilj. Na primjer, planski jezici. Planski jezici su namjerno stvoreni i razvijani. Drugim riječima, postoji plan prema kojem se ti jezici stvaraju. Kod planskih jezika kombiniraju se elementi iz različitih jezika. Na taj način bi trebali biti laki za učenje za što više ljudi. Cilj svakog planskog jezika je, dakle, međunarodna komunikacija. Najpoznatiji planski jezik je esperanto. Prvi put je predstavljen 1887. godine u Varšavi. Njegov osnivač je bio liječnik Ludwik L. Zamenhof. On je vjerovao da su glavni uzrok društvene nesloge problemi u komunikaciji. Stoga je htio stvoriti jezik kako bi zbližio ljude. Njime bi se svi ljudi trebali jednako sporazumijevati. Doktorov pseudonim glasio je Dr. Esperanto, Onaj koji se nada. To dokazuje koliko je jako vjerovao u svoj san. No sama ideja o univerzalnom sporazumijevanju je mnogo starija. Do danas se razvilo mnogo različitih planskih jezika. Uz njih se povezuju i ciljevi poput tolerancije i ljudskih prava. Danas su esperantom ovladali govornici iz više od 120 zemalja. Ali ima i onih koji kritiziraju esperanto. 70% njegovog vokabulara, primjerice, ima izvor u romanskim jezicima. A i inače je esperanto jasno sastavljen prema indoeuropskim jezicima. Njegovi govornici razmjenjuju ideje na kongresima i u udrugama. Predavanja i sastanci se redovito organiziraju. Dakle, jeste li dobili volju za esperantom? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!
Dali si znao?
Američki engleski spada u zapadnogermanske jezike. Kao i kanadski engleski, to je sjevernoamerički dijalekt engleskog. To je maternji jezik oko 300 milijuna ljudi. Time je to varijanta engleskog s najviše govornika. Međutim, veoma je sličan britanskom engleskom. Govornici obje varijante se u pravilu bez problema sporazumijevaju. Jedino kada obje strane govore jako izraženim dijalektima, konverzacija postaje teža. Usprkos sličnostima, postoji nekoliko značajnih razlika između dvije varijante. To se prije svega odnosi na izgovor, leksički fond i pravopis. U nekim slučajevima pojavljuju se i odstupanja u gramatičkim pravilima i pravilima uporabe pravopisnih znakova. U usporedbi s britanskim engleskim povećava se važnost američkog engleskog. Razlog tome je prije svega veliki utjecaj sjevernoameričke filmske i glazbene industrije. One desetljećima izvoze svoj jezik u cijeli svijet. Čak Indija i Pakistan, nekadašnje britanske kolonije, preuzimaju amerikanizme… Naučite američki engleski, jer je to najutjecajniji jezik na svijetu!