Zbirka izraza

hr Veznici 3   »   el Σύνδεσμοι 3

96 [devedeset i šest]

Veznici 3

Veznici 3

96 [ενενήντα έξι]

96 [enenḗnta éxi]

Σύνδεσμοι 3

[Sýndesmoi 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Ja ustajem čim budilica zazvoni. Ση-----α- μ--ι--χ-υ--σ-- το-ξ-π-ητή-ι. Σ-------- μ---- χ------- τ- ξ--------- Σ-κ-ν-μ-ι μ-λ-ς χ-υ-ή-ε- τ- ξ-π-η-ή-ι- -------------------------------------- Σηκώνομαι μόλις χτυπήσει το ξυπνητήρι. 0
S--ṓ-om-i-mól---c-t----ei -o -y-nēt--i. S-------- m---- c-------- t- x--------- S-k-n-m-i m-l-s c-t-p-s-i t- x-p-ē-ḗ-i- --------------------------------------- Sēkṓnomai mólis chtypḗsei to xypnētḗri.
Postanem umoran čim moram učiti. Μ--πιά-ε- νύσ----τ---έχω διά-ασμ-. Μ- π----- ν---- ό--- έ-- δ-------- Μ- π-ά-ε- ν-σ-α ό-α- έ-ω δ-ά-α-μ-. ---------------------------------- Με πιάνει νύστα όταν έχω διάβασμα. 0
Me pi-------st--ó-an-échō di---s-a. M- p----- n---- ó--- é--- d-------- M- p-á-e- n-s-a ó-a- é-h- d-á-a-m-. ----------------------------------- Me piánei nýsta ótan échō diábasma.
Prestajem raditi čim napunim 60. Θ- -τ-μ-τ------------ύω ότ-ν --άσω τα 6-. Θ- σ-------- ν- δ------ ό--- φ---- τ- 6-- Θ- σ-α-α-ή-ω ν- δ-υ-ε-ω ό-α- φ-ά-ω τ- 6-. ----------------------------------------- Θα σταματήσω να δουλεύω όταν φτάσω τα 60. 0
Th--sta---ḗ-- n- -o-leúō---an---t-sō t--6-. T-- s-------- n- d------ ó--- p----- t- 6-- T-a s-a-a-ḗ-ō n- d-u-e-ō ó-a- p-t-s- t- 6-. ------------------------------------------- Tha stamatḗsō na douleúō ótan phtásō ta 60.
Kada ćete nazvati? Π-τ- θ---ά-ε-----λέφωνο; Π--- θ- π----- τ-------- Π-τ- θ- π-ρ-τ- τ-λ-φ-ν-; ------------------------ Πότε θα πάρετε τηλέφωνο; 0
P-te t-a p--e---tēléphō--? P--- t-- p----- t--------- P-t- t-a p-r-t- t-l-p-ō-o- -------------------------- Póte tha párete tēléphōno?
Čim budem imao / imala trenutak slobodnog vremena. Μό--ς-έχω έ---λ--τ----εύθ--ο. Μ---- έ-- έ-- λ---- ε-------- Μ-λ-ς έ-ω έ-α λ-π-ό ε-ε-θ-ρ-. ----------------------------- Μόλις έχω ένα λεπτό ελεύθερο. 0
M-l-s échō--na---p-ó--le------. M---- é--- é-- l---- e--------- M-l-s é-h- é-a l-p-ó e-e-t-e-o- ------------------------------- Mólis échō éna leptó eleúthero.
Nazvat će čim bude imao nešto vremena. Θ- -ηλε-ων-σει---λ---έ-ε--λ-γ- χ-όν-. Θ- τ---------- μ---- έ--- λ--- χ----- Θ- τ-λ-φ-ν-σ-ι μ-λ-ς έ-ε- λ-γ- χ-ό-ο- ------------------------------------- Θα τηλεφωνήσει μόλις έχει λίγο χρόνο. 0
T-- ---e--ō----i m---s----ei ---- -h--n-. T-- t----------- m---- é---- l--- c------ T-a t-l-p-ō-ḗ-e- m-l-s é-h-i l-g- c-r-n-. ----------------------------------------- Tha tēlephōnḗsei mólis échei lígo chróno.
Koliko dugo ćete raditi? Πό----αιρ- θα ----ε---ε; Π--- κ---- θ- δ--------- Π-σ- κ-ι-ό θ- δ-υ-ε-ε-ε- ------------------------ Πόσο καιρό θα δουλεύετε; 0
Pós-----ró-th- d--------? P--- k---- t-- d--------- P-s- k-i-ó t-a d-u-e-e-e- ------------------------- Póso kairó tha douleúete?
Radit ću dok budem mogao / mogla. Θα-----ε---ό----πο--. Θ- δ------ ό-- μ----- Θ- δ-υ-ε-ω ό-ο μ-ο-ώ- --------------------- Θα δουλεύω όσο μπορώ. 0
Th--doul-úō --- m-or-. T-- d------ ó-- m----- T-a d-u-e-ō ó-o m-o-ṓ- ---------------------- Tha douleúō óso mporṓ.
Radit ću dok budem zdrav / zdrava. Θ--δ--λ-ύω -σο --μ-- υ--ή-. Θ- δ------ ό-- ε---- υ----- Θ- δ-υ-ε-ω ό-ο ε-μ-ι υ-ι-ς- --------------------------- Θα δουλεύω όσο είμαι υγιής. 0
Th----uleú--ó-o eím---ygiḗ-. T-- d------ ó-- e---- y----- T-a d-u-e-ō ó-o e-m-i y-i-s- ---------------------------- Tha douleúō óso eímai ygiḗs.
On leži u krevetu umjesto da radi. Ε-να--σ-ο-------ι --τί-ν--δ-υλ----. Ε---- σ-- κ------ α--- ν- δ-------- Ε-ν-ι σ-ο κ-ε-ά-ι α-τ- ν- δ-υ-ε-ε-. ----------------------------------- Είναι στο κρεβάτι αντί να δουλεύει. 0
Eína--s-- -r--á-- -nt--n- -ouleú--. E---- s-- k------ a--- n- d-------- E-n-i s-o k-e-á-i a-t- n- d-u-e-e-. ----------------------------------- Eínai sto krebáti antí na douleúei.
Ona čita novine umjesto da kuha. Διαβ---- -φ--ε-ίδ-----ί-ν- μαγειρε-ε-. Δ------- ε-------- α--- ν- μ---------- Δ-α-ά-ε- ε-η-ε-ί-α α-τ- ν- μ-γ-ι-ε-ε-. -------------------------------------- Διαβάζει εφημερίδα αντί να μαγειρεύει. 0
Diab-ze---ph-me-í-a--n-- n--m----r----. D------- e--------- a--- n- m---------- D-a-á-e- e-h-m-r-d- a-t- n- m-g-i-e-e-. --------------------------------------- Diabázei ephēmerída antí na mageireúei.
On sjedi u krčmi umjesto da ide kući. Κ-θ-τ-- --ο---αρ--ν-- να-π-ει --ίτ-. Κ------ σ-- μ--- α--- ν- π--- σ----- Κ-θ-τ-ι σ-ο μ-α- α-τ- ν- π-ε- σ-ί-ι- ------------------------------------ Κάθεται στο μπαρ αντί να πάει σπίτι. 0
K----ta- --- -pa---ntí n--p-ei --í--. K------- s-- m--- a--- n- p--- s----- K-t-e-a- s-o m-a- a-t- n- p-e- s-í-i- ------------------------------------- Káthetai sto mpar antí na páei spíti.
Koliko ja znam, on stanuje ovdje. Απ- ό----έ-ω, μέν-- εδ-. Α-- ό-- ξ---- μ---- ε--- Α-’ ό-ο ξ-ρ-, μ-ν-ι ε-ώ- ------------------------ Απ’ όσο ξέρω, μένει εδώ. 0
Ap- ó-- xé--, --ne---dṓ. A-- ó-- x---- m---- e--- A-’ ó-o x-r-, m-n-i e-ṓ- ------------------------ Ap’ óso xérō, ménei edṓ.
Koliko ja znam, njegova žena je bolesna. Απ’-----ξέ--, η---ν-ίκ- --- --ναι-άρ-ω---. Α-- ό-- ξ---- η γ------ τ-- ε---- ά------- Α-’ ό-ο ξ-ρ-, η γ-ν-ί-α τ-υ ε-ν-ι ά-ρ-σ-η- ------------------------------------------ Απ’ όσο ξέρω, η γυναίκα του είναι άρρωστη. 0
Ap’ óso-xé----ē---na--- tou --n-- á------. A-- ó-- x---- ē g------ t-- e---- á------- A-’ ó-o x-r-, ē g-n-í-a t-u e-n-i á-r-s-ē- ------------------------------------------ Ap’ óso xérō, ē gynaíka tou eínai árrōstē.
Koliko ja znam, on je nezaposlen. Απ’ ό-- -έ-ω,-εί--ι άν-ρ-ος. Α-- ό-- ξ---- ε---- ά------- Α-’ ό-ο ξ-ρ-, ε-ν-ι ά-ε-γ-ς- ---------------------------- Απ’ όσο ξέρω, είναι άνεργος. 0
Ap’ -so-xér-, eínai ---rgos. A-- ó-- x---- e---- á------- A-’ ó-o x-r-, e-n-i á-e-g-s- ---------------------------- Ap’ óso xérō, eínai ánergos.
Prespavao sam, inače bih bio točan. Με πή-ε ο--π----------ρε-ικά-θ--ή-ο-ν στη--ώ-α --υ. Μ- π--- ο ύ----- δ---------- θ- ή---- σ--- ώ-- μ--- Μ- π-ρ- ο ύ-ν-ς- δ-α-ο-ε-ι-ά θ- ή-ο-ν σ-η- ώ-α μ-υ- --------------------------------------------------- Με πήρε ο ύπνος, διαφορετικά θα ήμουν στην ώρα μου. 0
Me-pḗ-- o -p--s, diap-o--t-ká t-- ḗm-u- -t-n ṓ-a--ou. M- p--- o ý----- d----------- t-- ḗ---- s--- ṓ-- m--- M- p-r- o ý-n-s- d-a-h-r-t-k- t-a ḗ-o-n s-ē- ṓ-a m-u- ----------------------------------------------------- Me pḗre o ýpnos, diaphoretiká tha ḗmoun stēn ṓra mou.
Propustio sam autobus, inače bih bio točan. Έ--σ--το-λ-ω--ρ-ί---δια-ο-----ά ---ή---- στ-ν-ώρα -ου. Έ---- τ- λ--------- δ---------- θ- ή---- σ--- ώ-- μ--- Έ-α-α τ- λ-ω-ο-ε-ο- δ-α-ο-ε-ι-ά θ- ή-ο-ν σ-η- ώ-α μ-υ- ------------------------------------------------------ Έχασα το λεωφορείο, διαφορετικά θα ήμουν στην ώρα μου. 0
É-h--- -o l--------o- --ap--ret----tha----u- ------r- mou. É----- t- l---------- d----------- t-- ḗ---- s--- ṓ-- m--- É-h-s- t- l-ō-h-r-í-, d-a-h-r-t-k- t-a ḗ-o-n s-ē- ṓ-a m-u- ---------------------------------------------------------- Échasa to leōphoreío, diaphoretiká tha ḗmoun stēn ṓra mou.
Nisam našao put, inače bih bio točan. Δ-n β--κα--ο--δρό--,-δι-φ-ρετι-ά-θα ήμουν-σ-η- ώ-α --υ. Δ-- β---- τ-- δ----- δ---------- θ- ή---- σ--- ώ-- μ--- Δ-n β-ή-α τ-ν δ-ό-ο- δ-α-ο-ε-ι-ά θ- ή-ο-ν σ-η- ώ-α μ-υ- ------------------------------------------------------- Δεn βρήκα τον δρόμο, διαφορετικά θα ήμουν στην ώρα μου. 0
Den-br-k---o---r-mo, --a--or---k- --- ---u- s-ē- ṓr- mo-. D-- b---- t-- d----- d----------- t-- ḗ---- s--- ṓ-- m--- D-n b-ḗ-a t-n d-ó-o- d-a-h-r-t-k- t-a ḗ-o-n s-ē- ṓ-a m-u- --------------------------------------------------------- Den brḗka ton drómo, diaphoretiká tha ḗmoun stēn ṓra mou.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik i matematika

Razmišljanje i jezik idu jedno s drugim. Uzajamno utječu jedno na drugo. Jezične strukture oblikuju strukturu našeg mišljenja. U pojedinim jezicima, na primjer, ne postoje riječi za brojeve. Govornici ne razumiju koncept brojeva. Matematika i jezici također nekako idu jedno s drugim. Gramatičke i matematičke strukture često sliče jedna drugoj. Neki istraživači smatraju da se također slično obrađuju. Smatraju da je centar za govor zadužen i za matematiku. Mogao bi pomoći mozgu računati. Međutim, nova istraživanja dolaze do drugog zaključka. Ona pokazuju da naš mozak obrađuje matematiku bez jezika. Istraživači su ispitivali tri čovjeka. Mozak tih ispitanika je bio ozlijeđen. I centar za govor je bio oštećen. Muškarci su kod pričanja imali velikih poteškoća. Više nisu mogli oblikovati jednostavne rečenice. Riječi također nisu razumjeli. Nakon jezičnog testa muškarci su morali riješiti matematičke zadatke. Neki od tih zadataka su bili veoma složeni. Unatoč tomu, ispitanici su ih mogli riješiti! Rezultat ovog istraživanja je veoma zanimljiv. On pokazuje da matematika nije kodirana riječima. Moguće je da matematika i jezik imaju isti temelj. Oboje obrađuje isti centar. Matematika se pritom ne mora prvo prevesti na jezik. Možda se jezik i matematika zajedno razvijaju... Kad je razvoj mozga završen, oni onda egzistiraju odvojeno!