Zbirka izraza

hr U restoranu 3   »   el Στο εστιατόριο 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [τριάντα ένα]

31 [triánta éna]

Στο εστιατόριο 3

[Sto estiatório 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Htio / htjela bih predjelo. Θα-ή---α ----ορεκτικό. Θ- ή---- έ-- ο-------- Θ- ή-ε-α έ-α ο-ε-τ-κ-. ---------------------- Θα ήθελα ένα ορεκτικό. 0
T-a ḗ-hel--éna-o---tikó. T-- ḗ----- é-- o-------- T-a ḗ-h-l- é-a o-e-t-k-. ------------------------ Tha ḗthela éna orektikó.
Htio / htjela bih salatu. Θα ήθ-λ- μ-α-σ--άτα. Θ- ή---- μ-- σ------ Θ- ή-ε-α μ-α σ-λ-τ-. -------------------- Θα ήθελα μία σαλάτα. 0
T---ḗ------m-- sa--t-. T-- ḗ----- m-- s------ T-a ḗ-h-l- m-a s-l-t-. ---------------------- Tha ḗthela mía saláta.
Htio / htjela bih juhu. Θα-ή--λ- -ί---ο---. Θ- ή---- μ-- σ----- Θ- ή-ε-α μ-α σ-ύ-α- ------------------- Θα ήθελα μία σούπα. 0
T-- --he-a ----s--p-. T-- ḗ----- m-- s----- T-a ḗ-h-l- m-a s-ú-a- --------------------- Tha ḗthela mía soúpa.
Htio / htjela bih desert. Θ---θ-λα---α--πι-όρ---. Θ- ή---- έ-- ε--------- Θ- ή-ε-α έ-α ε-ι-ό-π-ο- ----------------------- Θα ήθελα ένα επιδόρπιο. 0
T-- ḗ-h-l- é-a--pi--rp--. T-- ḗ----- é-- e--------- T-a ḗ-h-l- é-a e-i-ó-p-o- ------------------------- Tha ḗthela éna epidórpio.
Htio / htjela bih sladoled s vrhnjem. Θα-ήθ--- έ-α--α-ωτό με--α-τι--. Θ- ή---- έ-- π----- μ- σ------- Θ- ή-ε-α έ-α π-γ-τ- μ- σ-ν-ι-ί- ------------------------------- Θα ήθελα ένα παγωτό με σαντιγί. 0
Tha----ela-én- --g-t---- -an----. T-- ḗ----- é-- p----- m- s------- T-a ḗ-h-l- é-a p-g-t- m- s-n-i-í- --------------------------------- Tha ḗthela éna pagōtó me santigí.
Htio / htjela bih voće ili sir. Θ- ή------ρούτα ή-τ--ί. Θ- ή---- φ----- ή τ---- Θ- ή-ε-α φ-ο-τ- ή τ-ρ-. ----------------------- Θα ήθελα φρούτα ή τυρί. 0
Tha -t-e-a -h-oúta---ty--. T-- ḗ----- p------ ḗ t---- T-a ḗ-h-l- p-r-ú-a ḗ t-r-. -------------------------- Tha ḗthela phroúta ḗ tyrí.
Htjeli / htjele bismo doručkovati. Θα-θ----- -- πά--υμε--ρω--ό. Θ- θ----- ν- π------ π------ Θ- θ-λ-μ- ν- π-ρ-υ-ε π-ω-ν-. ---------------------------- Θα θέλαμε να πάρουμε πρωινό. 0
Th--t-éla-e--a--ár--me---ō-nó. T-- t------ n- p------ p------ T-a t-é-a-e n- p-r-u-e p-ō-n-. ------------------------------ Tha thélame na pároume prōinó.
Htjeli / htjele bismo ručati. Θ---έ-αμε--α ---ε -εσ--ε--α--. Θ- θ----- ν- φ--- μ----------- Θ- θ-λ-μ- ν- φ-μ- μ-σ-μ-ρ-α-ό- ------------------------------ Θα θέλαμε να φάμε μεσημεριανό. 0
Tha--hé-a-- -a --á----es-me-i-n-. T-- t------ n- p---- m----------- T-a t-é-a-e n- p-á-e m-s-m-r-a-ó- --------------------------------- Tha thélame na pháme mesēmerianó.
Htjeli / htjele bismo večerati. Θα θ-λα-ε ν- -ά-- βρ-δι-ό. Θ- θ----- ν- φ--- β------- Θ- θ-λ-μ- ν- φ-μ- β-α-ι-ό- -------------------------- Θα θέλαμε να φάμε βραδινό. 0
T-a -héla-- na ----- --adi-ó. T-- t------ n- p---- b------- T-a t-é-a-e n- p-á-e b-a-i-ó- ----------------------------- Tha thélame na pháme bradinó.
Što biste htjeli / htjele za doručak? Τ--θ- ----τ- -ια--ρ----; Τ- θ- θ----- γ-- π------ Τ- θ- θ-λ-τ- γ-α π-ω-ν-; ------------------------ Τι θα θέλατε για πρωινό; 0
Ti-th- t----t--g---p--i--? T- t-- t------ g-- p------ T- t-a t-é-a-e g-a p-ō-n-? -------------------------- Ti tha thélate gia prōinó?
Pecivo s marmeladom i medom? Ψ--ά--α μ--μ-ρμ--άδ--κ-- ---ι; Ψ------ μ- μ-------- κ-- μ---- Ψ-μ-κ-α μ- μ-ρ-ε-ά-α κ-ι μ-λ-; ------------------------------ Ψωμάκια με μαρμελάδα και μέλι; 0
P---ák---m--mar---ád- k-- m-li? P------- m- m-------- k-- m---- P-ō-á-i- m- m-r-e-á-a k-i m-l-? ------------------------------- Psōmákia me marmeláda kai méli?
Тоst s kobasicom i sirom? Ψω-ί μ--αλ-αν--κ- και --ρί; Ψ--- μ- α-------- κ-- τ---- Ψ-μ- μ- α-λ-ν-ι-ά κ-ι τ-ρ-; --------------------------- Ψωμί με αλλαντικά και τυρί; 0
Ps--- -----la------ka- --rí? P---- m- a-------- k-- t---- P-ō-í m- a-l-n-i-á k-i t-r-? ---------------------------- Psōmí me allantiká kai tyrí?
Kuhano jaje? Έ-α-βρα--- α---; Έ-- β----- α---- Έ-α β-α-τ- α-γ-; ---------------- Ένα βραστό αυγό; 0
Éna-brast--au-ó? É-- b----- a---- É-a b-a-t- a-g-? ---------------- Éna brastó augó?
Jaje na oko? Ένα---γό μάτ-; Έ-- α--- μ---- Έ-α α-γ- μ-τ-; -------------- Ένα αυγό μάτι; 0
É-a -u---máti? É-- a--- m---- É-a a-g- m-t-? -------------- Éna augó máti?
Omlet? Μ-α-ο--λ-τ-; Μ-- ο------- Μ-α ο-ε-έ-α- ------------ Μία ομελέτα; 0
M-- -me---a? M-- o------- M-a o-e-é-a- ------------ Mía omeléta?
Molim još jedan jogurt. Α-----έ-α γι--------α--κ-λ-. Α---- έ-- γ------- π-------- Α-ό-η έ-α γ-α-ύ-τ- π-ρ-κ-λ-. ---------------------------- Ακόμη ένα γιαούρτι παρακαλώ. 0
A-óm--éna-g---ú----p----a-ṓ. A---- é-- g------- p-------- A-ó-ē é-a g-a-ú-t- p-r-k-l-. ---------------------------- Akómē éna giaoúrti parakalṓ.
Molim još soli i papra. Α-ό----ί---αλ--ι---ι---π-ρ- παρ-κα-ώ. Α---- λ--- α---- κ-- π----- π-------- Α-ό-η λ-γ- α-ά-ι κ-ι π-π-ρ- π-ρ-κ-λ-. ------------------------------------- Ακόμη λίγο αλάτι και πιπέρι παρακαλώ. 0
Ak--- --g- a-á---kai---p--i -a--k---. A---- l--- a---- k-- p----- p-------- A-ó-ē l-g- a-á-i k-i p-p-r- p-r-k-l-. ------------------------------------- Akómē lígo aláti kai pipéri parakalṓ.
Molim još jednu čašu vode. Α-όμη--να --τ-ρ----ρό πα--καλώ. Α---- έ-- π----- ν--- π-------- Α-ό-η έ-α π-τ-ρ- ν-ρ- π-ρ-κ-λ-. ------------------------------- Ακόμη ένα ποτήρι νερό παρακαλώ. 0
Akóm---na--o--r--n-r- parakalṓ. A---- é-- p----- n--- p-------- A-ó-ē é-a p-t-r- n-r- p-r-k-l-. ------------------------------- Akómē éna potḗri neró parakalṓ.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušatelji nesvjesno obraćaju pozornost na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To također uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom osobnosti. Glas također igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, primjerice, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Tko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje dojam neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Stanke su također bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušatelji vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 stanki u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Dali si znao?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je materinski jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svatko može odabrati koji norveški želi učiti!