Zbirka izraza

hr Prošlost 3   »   el Παρελθοντικός χρόνος 3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83 [ογδόντα τρία]

83 [ogdónta tría]

Παρελθοντικός χρόνος 3

[Parelthontikós chrónos 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
telefonirati Τ-λεφω-ώ Τ_______ Τ-λ-φ-ν- -------- Τηλεφωνώ 0
T----h--ṓ T________ T-l-p-ō-ṓ --------- Tēlephōnṓ
Telefonirao / telefonirala sam. Μι-ο----στο-τ--έ-ωνο. Μ______ σ__ τ________ Μ-λ-ύ-α σ-ο τ-λ-φ-ν-. --------------------- Μιλούσα στο τηλέφωνο. 0
Mil-ús- s-- tē-é-h---. M______ s__ t_________ M-l-ú-a s-o t-l-p-ō-o- ---------------------- Miloúsa sto tēléphōno.
Cijelo sam vrijeme telefonirao / telefonirala. Ό------ ώρ- μ-λο----σ-ο τηλ-φ--ο. Ό__ τ__ ώ__ μ______ σ__ τ________ Ό-η τ-ν ώ-α μ-λ-ύ-α σ-ο τ-λ-φ-ν-. --------------------------------- Όλη την ώρα μιλούσα στο τηλέφωνο. 0
Ó-ē -ēn--r- m--o-s- s-- ---éph-no. Ó__ t__ ṓ__ m______ s__ t_________ Ó-ē t-n ṓ-a m-l-ú-a s-o t-l-p-ō-o- ---------------------------------- Ólē tēn ṓra miloúsa sto tēléphōno.
pitati ρ---ω ρ____ ρ-τ-ω ----- ρωτάω 0
rō-áō r____ r-t-ō ----- rōtáō
Pitao / pitala sam. Ρ--ησα. Ρ______ Ρ-τ-σ-. ------- Ρώτησα. 0
R-t--a. R______ R-t-s-. ------- Rṓtēsa.
Uvijek sam pitao / pitala. Π---- ρω-ο-σα. Π____ ρ_______ Π-ν-α ρ-τ-ύ-α- -------------- Πάντα ρωτούσα. 0
P-n-a ---oús-. P____ r_______ P-n-a r-t-ú-a- -------------- Pánta rōtoúsa.
ispričati Δ-η---μαι Δ________ Δ-η-ο-μ-ι --------- Διηγούμαι 0
D-ē---m-i D________ D-ē-o-m-i --------- Diēgoúmai
Ispričao / ispričala sam. Διη---η--. Δ_________ Δ-η-ή-η-α- ---------- Διηγήθηκα. 0
Di-g-th-k-. D__________ D-ē-ḗ-h-k-. ----------- Diēgḗthēka.
Ispričao / ispričala sam cijelu priču. Δ--γή-ηκ- -λ- --ν ι-τορ--. Δ________ ό__ τ__ ι_______ Δ-η-ή-η-α ό-η τ-ν ι-τ-ρ-α- -------------------------- Διηγήθηκα όλη την ιστορία. 0
Diē--thē------ -ē--i--or--. D_________ ó__ t__ i_______ D-ē-ḗ-h-k- ó-ē t-n i-t-r-a- --------------------------- Diēgḗthēka ólē tēn istoría.
učiti δι--άζω δ______ δ-α-ά-ω ------- διαβάζω 0
di--ázō d______ d-a-á-ō ------- diabázō
Učio / učila sam. Διά----. Δ_______ Δ-ά-α-α- -------- Διάβαζα. 0
D--ba-a. D_______ D-á-a-a- -------- Diábaza.
Učio / učila sam cijelu večer. Διά--ζα -λο -ο -ράδυ. Δ______ ό__ τ_ β_____ Δ-ά-α-α ό-ο τ- β-ά-υ- --------------------- Διάβαζα όλο το βράδυ. 0
Diá-a-a---o-to-b---y. D______ ó__ t_ b_____ D-á-a-a ó-o t- b-á-y- --------------------- Diábaza ólo to brády.
raditi δ-υ--ύω δ______ δ-υ-ε-ω ------- δουλεύω 0
doul--ō d______ d-u-e-ō ------- douleúō
Radio / radila sam. Δ-ύλ--α. Δ_______ Δ-ύ-ε-α- -------- Δούλευα. 0
Do-----. D_______ D-ú-e-a- -------- Doúleua.
Radio / radila sam cijeli dan. Δ----υα -------α. Δ______ ό__ μ____ Δ-ύ-ε-α ό-η μ-ρ-. ----------------- Δούλευα όλη μέρα. 0
Do-l-ua ól- -é-a. D______ ó__ m____ D-ú-e-a ó-ē m-r-. ----------------- Doúleua ólē méra.
jesti Τρώω Τ___ Τ-ώ- ---- Τρώω 0
Tr-ō T___ T-ṓ- ---- Trṓō
Jeo / jela sam. Έ--γ-. Έ_____ Έ-α-α- ------ Έφαγα. 0
É--a-a. É______ É-h-g-. ------- Éphaga.
Pojeo / pojela sam svu hranu. Έ--γα όλ--τ----γ--ό. Έ____ ό__ τ_ φ______ Έ-α-α ό-ο τ- φ-γ-τ-. -------------------- Έφαγα όλο το φαγητό. 0
É--a-- ólo--- ph-g--ó. É_____ ó__ t_ p_______ É-h-g- ó-o t- p-a-ē-ó- ---------------------- Éphaga ólo to phagētó.

Povijest lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Povijest lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sustavno proučavanje jezika. Ljudi već tisućama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemeljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su također u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju točan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera istražiti porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala povijest jezika. U 18. stoljeću se započelo s uspoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sustav. Najbitnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale znanosti. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Povijest lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!