Zbirka izraza

hr Razgledavanje grada   »   el Περιήγηση στην πόλη

42 [četrdeset i dva]

Razgledavanje grada

Razgledavanje grada

42 [σαράντα δύο]

42 [saránta dýo]

Περιήγηση στην πόλη

[Periḗgēsē stēn pólē]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Je li tržnica otvorena nedjeljom? Ε-ν-- αν-ι-τ--η -γο-ά--ις-Κ--ι-κές; Ε---- α------ η α---- τ-- Κ-------- Ε-ν-ι α-ο-χ-ή η α-ο-ά τ-ς Κ-ρ-α-έ-; ----------------------------------- Είναι ανοιχτή η αγορά τις Κυριακές; 0
E---i --oic--ḗ-ē ago-á-tis Kyriak--? E---- a------- ē a---- t-- K-------- E-n-i a-o-c-t- ē a-o-á t-s K-r-a-é-? ------------------------------------ Eínai anoichtḗ ē agorá tis Kyriakés?
Je li sajam otvoren ponedjeljkom? Ε-ν-ι -ν----ή-- έ-θ-σ- -ις --υ-έ-ε-; Ε---- α------ η έ----- τ-- Δ-------- Ε-ν-ι α-ο-χ-ή η έ-θ-σ- τ-ς Δ-υ-έ-ε-; ------------------------------------ Είναι ανοιχτή η έκθεση τις Δευτέρες; 0
E-na- ano-c-t--ē-ékth--ē---- -----res? E---- a------- ē é------ t-- D-------- E-n-i a-o-c-t- ē é-t-e-ē t-s D-u-é-e-? -------------------------------------- Eínai anoichtḗ ē ékthesē tis Deutéres?
Je li izložba otvorena utorkom? Εί--- -ν-ιχ-ή η έ--εσ- τι- -ρ-τ-ς; Ε---- α------ η έ----- τ-- Τ------ Ε-ν-ι α-ο-χ-ή η έ-θ-σ- τ-ς Τ-ί-ε-; ---------------------------------- Είναι ανοιχτή η έκθεση τις Τρίτες; 0
Eí----a----htḗ ē---th-s---is -r--e-? E---- a------- ē é------ t-- T------ E-n-i a-o-c-t- ē é-t-e-ē t-s T-í-e-? ------------------------------------ Eínai anoichtḗ ē ékthesē tis Trítes?
Je li zoološki vrt otvoren srijedom? Είναι -ν---τό- ο---ολ--ικό--κ-------ς--ε-----ς; Ε---- α------- ο ζ--------- κ---- τ-- Τ-------- Ε-ν-ι α-ο-χ-ό- ο ζ-ο-ο-ι-ό- κ-π-ς τ-ς Τ-τ-ρ-ε-; ----------------------------------------------- Είναι ανοιχτός ο ζωολογικός κήπος τις Τετάρτες; 0
E-n-----o--htós----ōol--ikós kḗp-s --s---tárt-s? E---- a-------- o z--------- k---- t-- T-------- E-n-i a-o-c-t-s o z-o-o-i-ó- k-p-s t-s T-t-r-e-? ------------------------------------------------ Eínai anoichtós o zōologikós kḗpos tis Tetártes?
Je li muzej otvoren četvrtkom? Ε--α---ν-ι-τό-τ- -ο-σεί- ----Π---τες; Ε---- α------ τ- μ------ τ-- Π------- Ε-ν-ι α-ο-χ-ό τ- μ-υ-ε-ο τ-ς Π-μ-τ-ς- ------------------------------------- Είναι ανοιχτό το μουσείο τις Πέμπτες; 0
E--ai -noi--t- t- mo-seío tis--émpt-s? E---- a------- t- m------ t-- P------- E-n-i a-o-c-t- t- m-u-e-o t-s P-m-t-s- -------------------------------------- Eínai anoichtó to mouseío tis Pémptes?
Je li galerija otvorena petkom? Ε-να- --ο-χ-- η -κ---ρί τ-ς---ρασ-ε-ές; Ε---- α------ η γ------ τ-- Π---------- Ε-ν-ι α-ο-χ-ή η γ-α-ε-ί τ-ς Π-ρ-σ-ε-έ-; --------------------------------------- Είναι ανοιχτή η γκαλερί τις Παρασκευές; 0
Eína- a-oi-h-ḗ-ē --al----t-- P---sk--é-? E---- a------- ē n------ t-- P---------- E-n-i a-o-c-t- ē n-a-e-í t-s P-r-s-e-é-? ---------------------------------------- Eínai anoichtḗ ē nkalerí tis Paraskeués?
Smije li se fotografirati? Επ--ρ-πε--ι-η -----φ-τογρα-ιών; Ε---------- η λ--- φ----------- Ε-ι-ρ-π-τ-ι η λ-ψ- φ-τ-γ-α-ι-ν- ------------------------------- Επιτρέπεται η λήψη φωτογραφιών; 0
Epi-r-pe-a--- lḗpsē--hōto---phiṓ-? E---------- ē l---- p------------- E-i-r-p-t-i ē l-p-ē p-ō-o-r-p-i-n- ---------------------------------- Epitrépetai ē lḗpsē phōtographiṓn?
Mora li se platiti ulaz? Π-έπ----α π--ρώ--ι--ε-σ---; Π----- ν- π-------- ε------ Π-έ-ε- ν- π-η-ώ-ε-ς ε-σ-δ-; --------------------------- Πρέπει να πληρώσεις είσοδο; 0
P--pe--n- p--rṓ-e---e-s--o? P----- n- p-------- e------ P-é-e- n- p-ē-ṓ-e-s e-s-d-? --------------------------- Prépei na plērṓseis eísodo?
Koliko košta ulaz? Π--- κοστ--ε- --ε------; Π--- κ------- η ε------- Π-σ- κ-σ-ί-ε- η ε-σ-δ-ς- ------------------------ Πόσο κοστίζει η είσοδος; 0
Pós--k-----e- - e--od--? P--- k------- ē e------- P-s- k-s-í-e- ē e-s-d-s- ------------------------ Póso kostízei ē eísodos?
Ima li popust za grupe? Υ----ε---κπτω-η -ια-γκ---π --λ-ώ--ατόμων; Υ------ έ------ γ-- γ----- π----- α------ Υ-ά-χ-ι έ-π-ω-η γ-α γ-ρ-υ- π-λ-ώ- α-ό-ω-; ----------------------------------------- Υπάρχει έκπτωση για γκρουπ πολλών ατόμων; 0
Y----h-- ékp------i- -k--u--po-l-n --ó---? Y------- é------ g-- n----- p----- a------ Y-á-c-e- é-p-ō-ē g-a n-r-u- p-l-ṓ- a-ó-ō-? ------------------------------------------ Ypárchei ékptōsē gia nkroup pollṓn atómōn?
Ima li popust za djecu? Υπά--ε---κπ---η-για-παι---; Υ------ έ------ γ-- π------ Υ-ά-χ-ι έ-π-ω-η γ-α π-ι-ι-; --------------------------- Υπάρχει έκπτωση για παιδιά; 0
Y--rc--i ---tōsē -i- ----i-? Y------- é------ g-- p------ Y-á-c-e- é-p-ō-ē g-a p-i-i-? ---------------------------- Ypárchei ékptōsē gia paidiá?
Ima li popust za studente? Υπ--------πτω-η-γ-α φοι-ητ--; Υ------ έ------ γ-- φ-------- Υ-ά-χ-ι έ-π-ω-η γ-α φ-ι-η-έ-; ----------------------------- Υπάρχει έκπτωση για φοιτητές; 0
Ypárch---ék-t--ē---a -ho-t--és? Y------- é------ g-- p--------- Y-á-c-e- é-p-ō-ē g-a p-o-t-t-s- ------------------------------- Ypárchei ékptōsē gia phoitētés?
Kakva je to zgrada? Τ- -τ--ιο ----ι ---ό; Τ- κ----- ε---- α---- Τ- κ-ί-ι- ε-ν-ι α-τ-; --------------------- Τι κτίριο είναι αυτό; 0
Ti------o eí-a- -ut-? T- k----- e---- a---- T- k-í-i- e-n-i a-t-? --------------------- Ti ktírio eínai autó?
Koliko je stara ta zgrada? Πόσο -αλ-ό--ίν-- ---κτ--ι-; Π--- π---- ε---- τ- κ------ Π-σ- π-λ-ό ε-ν-ι τ- κ-ί-ι-; --------------------------- Πόσο παλιό είναι το κτίριο; 0
P--o-p-l-------i to-----io? P--- p---- e---- t- k------ P-s- p-l-ó e-n-i t- k-í-i-? --------------------------- Póso palió eínai to ktírio?
Tko je sagradio tu zgradu? Πο-ος---τ--ε το κ-ί-ι-; Π---- έ----- τ- κ------ Π-ι-ς έ-τ-σ- τ- κ-ί-ι-; ----------------------- Ποιος έχτισε το κτίριο; 0
P--os --h--se--- kt--io? P---- é------ t- k------ P-i-s é-h-i-e t- k-í-i-? ------------------------ Poios échtise to ktírio?
Ja se interesiram za arhitekturu. Με ε--ια--ρε----α-χ-τ-κ--νι-ή. Μ- ε--------- η α------------- Μ- ε-δ-α-έ-ε- η α-χ-τ-κ-ο-ι-ή- ------------------------------ Με ενδιαφέρει η αρχιτεκτονική. 0
Me---di---ér---- --chi----o----. M- e---------- ē a-------------- M- e-d-a-h-r-i ē a-c-i-e-t-n-k-. -------------------------------- Me endiaphérei ē architektonikḗ.
Ja se interesiram za umjetnost. Με -ν-ια-έρ-υν οι-καλ---τ-χν--. Μ- ε---------- ο- κ---- τ------ Μ- ε-δ-α-έ-ο-ν ο- κ-λ-ς τ-χ-ε-. ------------------------------- Με ενδιαφέρουν οι καλές τέχνες. 0
M- en-iap---oun ------és-t--hnes. M- e----------- o- k---- t------- M- e-d-a-h-r-u- o- k-l-s t-c-n-s- --------------------------------- Me endiaphéroun oi kalés téchnes.
Ja se interesiram za slikarstvo. Μ- ----α--ρ-- - ζωγ-αφ--ή. Μ- ε--------- η ζ--------- Μ- ε-δ-α-έ-ε- η ζ-γ-α-ι-ή- -------------------------- Με ενδιαφέρει η ζωγραφική. 0
M- e--i--hére--ē-zōgr---ikḗ. M- e---------- ē z---------- M- e-d-a-h-r-i ē z-g-a-h-k-. ---------------------------- Me endiaphérei ē zōgraphikḗ.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Brzi jezici, spori jezici

Na svijetu postoji 6.000 različitih jezika. No svi imaju istu funkciju. Oni nam pomažu u razmjeni informacija. To se u svakom jeziku odvija na različit način. Budući da svaki jezik ima svoja pravila. Brzina kojom govorimo se također razlikuje. Lingvisti su to potvrdili različitim istraživanjima. Pritom su kratki tekstovi bili prevedeni na više jezika. Te tekstove su naglas čitali izvorni govornici. Rezultat je bio nedvosmislen. Japanski i španjolski spadaju u najbrže jezike. U tim se jezicima izgovori gotovo 8 slogova u sekundi. Kinezi govore znatno sporije. Oni u sekundi izgovore samo do 5 slogova. Brzina ovisi o složenosti slogova. Ako su slogovi složeni, izgovor traje duže. Njemački jezik se, primjerice, sastoji od 3 zvuka po slogu. Stoga se relativno sporo govori. Međutim, brzo govorenje ne znači da se prenosi više informacija. Upravo suprotno! U brzo izgovorenim slogovima je sadržano tek malo informacija. Iako Japanci govore brzo, prenose malo sadržaja. S druge strane, “spori” kineski može izraziti puno s malo riječi. Engleski slogovi također sadrže puno informacija. Zanimljivo je: Istraženi jezici su gotovo jednako učinkoviti! To znači da tko sporije priča, više toga kaže. Dok je onom tko brzo govori potrebno puno više riječi. Naposljetku svi skoro istovremeno dolaze do cilja...
Dali si znao?
Slovenski spada u južnoslavenske jezike. To je materinski jezik oko 2 milijuna ljudi. Oni žive u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Austriji, Italiji i Madžarskoj. Dosta je sličan češkom i slovačkom. Ali veliki je utjecaj i srpskohrvatskog. Iako je Slovenija mala zemlja, tamo ima dosta različitih narječja. Razlog tome je što je na tom govornom području bilo mnoštvo povijesnih događaja. To se vidi po leksičkom fondu koji sadrži puno izraza iz stranih jezika. Slovenski koristi latinična slova. Gramatika poznaje šest padeža i tri roda. U izgovoru postoje dva službena glasovna sistema. Jedan od njih tačno razlikuje između visokih i niskih tonova. Još jedna posebnost ovog jezika je njegova arhaična struktura. Prema drugim jezicima su Slovenci oduvijek bili vrlo otvoreni. Zato se još više raduju kada se neko zanima za njihov jezik!