Zbirka izraza

hr Javni lokalni promet   »   el Αστική συγκοινωνία

36 [trideset i šest]

Javni lokalni promet

Javni lokalni promet

36 [τριάντα έξι]

36 [triánta éxi]

Αστική συγκοινωνία

[Astikḗ synkoinōnía]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Gdje je autobusni kolodvor? aaaaa Πού-ε---- --στάσ- του-λε-φ-ρ-ί-υ; Π-- ε---- η σ---- τ-- λ---------- Π-ύ ε-ν-ι η σ-ά-η τ-υ λ-ω-ο-ε-ο-; --------------------------------- Πού είναι η στάση του λεωφορείου; 0
P-- e-n-i ē---ás--t-- --ō----eíou? P-- e---- ē s---- t-- l----------- P-ú e-n-i ē s-á-ē t-u l-ō-h-r-í-u- ---------------------------------- Poú eínai ē stásē tou leōphoreíou?
Koji autobus vozi u centar? aaaaa Π--ο--εω----ίο-πά-ι--τ- ----ρο; Π--- λ-------- π--- σ-- κ------ Π-ι- λ-ω-ο-ε-ο π-ε- σ-ο κ-ν-ρ-; ------------------------------- Ποιο λεωφορείο πάει στο κέντρο; 0
P--o -eō--ore-- pá-i s-- -é-t-o? P--- l--------- p--- s-- k------ P-i- l-ō-h-r-í- p-e- s-o k-n-r-? -------------------------------- Poio leōphoreío páei sto kéntro?
Koju liniju moram uzeti? aaaaa Π-ι--γρ--μ- πρ---ι--α----ω; Π--- γ----- π----- ν- π---- Π-ι- γ-α-μ- π-έ-ε- ν- π-ρ-; --------------------------- Ποια γραμμή πρέπει να πάρω; 0
Poi--g---m- prépei n----r-? P--- g----- p----- n- p---- P-i- g-a-m- p-é-e- n- p-r-? --------------------------- Poia grammḗ prépei na párō?
Moram li presjedati? aaaaa Πρέπε- -α κ-νω -ε---ι----ση; Π----- ν- κ--- μ------------ Π-έ-ε- ν- κ-ν- μ-τ-π-β-β-σ-; ---------------------------- Πρέπει να κάνω μετεπιβίβαση; 0
P---e- na -á-- m--ep--íb-s-? P----- n- k--- m------------ P-é-e- n- k-n- m-t-p-b-b-s-? ---------------------------- Prépei na kánō metepibíbasē?
Gdje moram presjesti? aaaaa Π-ύ-π--πει -α-κάνω μ--ε------ση; Π-- π----- ν- κ--- μ------------ Π-ύ π-έ-ε- ν- κ-ν- μ-τ-π-β-β-σ-; -------------------------------- Πού πρέπει να κάνω μετεπιβίβαση; 0
Poú-p---e---- --nō--e-epi-íb-s-? P-- p----- n- k--- m------------ P-ú p-é-e- n- k-n- m-t-p-b-b-s-? -------------------------------- Poú prépei na kánō metepibíbasē?
Koliko košta karta? aaaaa Πόσο--ο--ίζ-- έν- ε--ι-ή-ι-; Π--- κ------- έ-- ε--------- Π-σ- κ-σ-ί-ε- έ-α ε-σ-τ-ρ-ο- ---------------------------- Πόσο κοστίζει ένα εισιτήριο; 0
Pó-o ---tí-----------i--r--? P--- k------- é-- e--------- P-s- k-s-í-e- é-a e-s-t-r-o- ---------------------------- Póso kostízei éna eisitḗrio?
Koliko stanica ima do centra? aaaaa Π-----σ----ις--ίν-ι---χ-- ---κ----ο; Π---- σ------ ε---- μ---- τ- κ------ Π-σ-ς σ-ά-ε-ς ε-ν-ι μ-χ-ι τ- κ-ν-ρ-; ------------------------------------ Πόσες στάσεις είναι μέχρι το κέντρο; 0
P-----stá--is eínai m-c-r- -- ké--ro? P---- s------ e---- m----- t- k------ P-s-s s-á-e-s e-n-i m-c-r- t- k-n-r-? ------------------------------------- Póses stáseis eínai méchri to kéntro?
Morate ovdje izaći. aaaaa Π-έ-ει ν----τέβ----εδ-. Π----- ν- κ------- ε--- Π-έ-ε- ν- κ-τ-β-τ- ε-ώ- ----------------------- Πρέπει να κατέβετε εδώ. 0
Pr-pei-na -a-----e--dṓ. P----- n- k------- e--- P-é-e- n- k-t-b-t- e-ṓ- ----------------------- Prépei na katébete edṓ.
Morate izaći otraga. aaaaa Π-έπει--α -ατ--ετε-α-- -ην--ί-ω--ό-τ-. Π----- ν- κ------- α-- τ-- π--- π----- Π-έ-ε- ν- κ-τ-β-τ- α-ό τ-ν π-σ- π-ρ-α- -------------------------------------- Πρέπει να κατέβετε από την πίσω πόρτα. 0
P-épe---a -até--te-------n--í-ō -ó-t-. P----- n- k------- a-- t-- p--- p----- P-é-e- n- k-t-b-t- a-ó t-n p-s- p-r-a- -------------------------------------- Prépei na katébete apó tēn písō pórta.
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. aaaaa Ο-επόμε--- -υρ--ς τ-- --τ---έρχ-ται--ε 5 λ----. Ο ε------- σ----- τ-- μ---- έ------ σ- 5 λ----- Ο ε-ό-ε-ο- σ-ρ-ό- τ-υ μ-τ-ό έ-χ-τ-ι σ- 5 λ-π-ά- ----------------------------------------------- Ο επόμενος συρμός του μετρό έρχεται σε 5 λεπτά. 0
O -pó----s -yr-----ou -et-- -r---ta- -- --le-tá. O e------- s----- t-- m---- é------- s- 5 l----- O e-ó-e-o- s-r-ó- t-u m-t-ó é-c-e-a- s- 5 l-p-á- ------------------------------------------------ O epómenos syrmós tou metró érchetai se 5 leptá.
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. aaaaa Τ------ενο -ρ-- έρ--τα---ε 10 -ε---. Τ- ε------ τ--- έ------ σ- 1- λ----- Τ- ε-ό-ε-ο τ-α- έ-χ-τ-ι σ- 1- λ-π-ά- ------------------------------------ Το επόμενο τραμ έρχεται σε 10 λεπτά. 0
T--e-ó-eno-tra- -rc-e-a- s- 1----ptá. T- e------ t--- é------- s- 1- l----- T- e-ó-e-o t-a- é-c-e-a- s- 1- l-p-á- ------------------------------------- To epómeno tram érchetai se 10 leptá.
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. aaaaa Τ- --ό-ε-ο--ε-φο-είο έ-χ--αι----1- λε---. Τ- ε------ λ-------- έ------ σ- 1- λ----- Τ- ε-ό-ε-ο λ-ω-ο-ε-ο έ-χ-τ-ι σ- 1- λ-π-ά- ----------------------------------------- Το επόμενο λεωφορείο έρχεται σε 15 λεπτά. 0
T- -pó-en---e-p-o---o-érch---- s---- l--tá. T- e------ l--------- é------- s- 1- l----- T- e-ó-e-o l-ō-h-r-í- é-c-e-a- s- 1- l-p-á- ------------------------------------------- To epómeno leōphoreío érchetai se 15 leptá.
Kada vozi zadnji metro? aaaaa Π----ανα-ωρ-- --τ--ευ--ίο---υρ-----ο- --τρ-; Π--- α------- ο τ--------- σ----- τ-- μ----- Π-τ- α-α-ω-ε- ο τ-λ-υ-α-ο- σ-ρ-ό- τ-υ μ-τ-ό- -------------------------------------------- Πότε αναχωρεί ο τελευταίος συρμός του μετρό; 0
P-t- a-a-h-r-- --t-l-ut--os ---m----o- m-t-ó? P--- a-------- o t--------- s----- t-- m----- P-t- a-a-h-r-í o t-l-u-a-o- s-r-ó- t-u m-t-ó- --------------------------------------------- Póte anachōreí o teleutaíos syrmós tou metró?
Kada vozi zadnji tramvaj? aaaaa Πό-ε-α---ωρ---τ---ε--υτα---τρα-; Π--- α------- τ- τ-------- τ---- Π-τ- α-α-ω-ε- τ- τ-λ-υ-α-ο τ-α-; -------------------------------- Πότε αναχωρεί το τελευταίο τραμ; 0
Pót- anac-ōr---t--t--e----------? P--- a-------- t- t-------- t---- P-t- a-a-h-r-í t- t-l-u-a-o t-a-? --------------------------------- Póte anachōreí to teleutaío tram?
Kada vozi zadnji autobus? aaaaa Πό-----αχ--ε- -ο--ελ-υ-αίο----φ-ρείο; Π--- α------- τ- τ-------- λ--------- Π-τ- α-α-ω-ε- τ- τ-λ-υ-α-ο λ-ω-ο-ε-ο- ------------------------------------- Πότε αναχωρεί το τελευταίο λεωφορείο; 0
Póte --ac-ō-eí -o t-le--aío leō----eí-? P--- a-------- t- t-------- l---------- P-t- a-a-h-r-í t- t-l-u-a-o l-ō-h-r-í-? --------------------------------------- Póte anachōreí to teleutaío leōphoreío?
Imate li putnu kartu? aaaaa Έχ-τε ε-σιτή---; Έ---- ε--------- Έ-ε-ε ε-σ-τ-ρ-ο- ---------------- Έχετε εισιτήριο; 0
É-h--e---si--r-o? É----- e--------- É-h-t- e-s-t-r-o- ----------------- Échete eisitḗrio?
Putnu kartu? – Ne, nemam. aaaaa Ει-ιτή-ιο--- Ό--,-δεν--χ-. Ε--------- – Ό--- δ-- έ--- Ε-σ-τ-ρ-ο- – Ό-ι- δ-ν έ-ω- -------------------------- Εισιτήριο; – Όχι, δεν έχω. 0
E-----rio--–-Óc--, de- -c-ō. E--------- – Ó---- d-- é---- E-s-t-r-o- – Ó-h-, d-n é-h-. ---------------------------- Eisitḗrio? – Óchi, den échō.
Onda morate platiti kaznu. aaaaa Τό-ε--ρ-πε-----π-ηρώσ--ε --ό-τ-μο. Τ--- π----- ν- π-------- π-------- Τ-τ- π-έ-ε- ν- π-η-ώ-ε-ε π-ό-τ-μ-. ---------------------------------- Τότε πρέπει να πληρώσετε πρόστιμο. 0
Tóte-p---e---- plē-ṓ-ete-próst-mo. T--- p----- n- p-------- p-------- T-t- p-é-e- n- p-ē-ṓ-e-e p-ó-t-m-. ---------------------------------- Tóte prépei na plērṓsete próstimo.

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je točno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s time. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduvjet za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost koristiti svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas bio je potreban za obranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 milijuna godina. Prvi jezični elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičnih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Dali si znao?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz europskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 milijuna ljudi govori brazilski portugalski kao materinski jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španjolske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj europski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Europi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!