Zbirka izraza

hr Orijentacija   »   el Προσανατολισμός

41 [četrdeset i jedan]

Orijentacija

Orijentacija

41 [σαράντα ένα]

41 [saránta éna]

Προσανατολισμός

[Prosanatolismós]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Gdje je turistički ured? Πο----ναι-το-γρ---ί- του--σμ--; Π-- ε---- τ- γ------ τ--------- Π-ύ ε-ν-ι τ- γ-α-ε-ο τ-υ-ι-μ-ύ- ------------------------------- Πού είναι το γραφείο τουρισμού; 0
P---e-na- t--g---h-ío-to---sm-ú? P-- e---- t- g------- t--------- P-ú e-n-i t- g-a-h-í- t-u-i-m-ú- -------------------------------- Poú eínai to grapheío tourismoú?
Imate li plan grada za mene? Μ--ρ---- -- μ-υ -ώσετε-ένα- χ--τη-τ-ς------; Μ------- ν- μ-- δ----- έ--- χ---- τ-- π----- Μ-ο-ε-τ- ν- μ-υ δ-σ-τ- έ-α- χ-ρ-η τ-ς π-λ-ς- -------------------------------------------- Μπορείτε να μου δώσετε έναν χάρτη της πόλης; 0
M-oreíte-n--mou-dṓ-et- -----c-á-t- -ē- ----s? M------- n- m-- d----- é--- c----- t-- p----- M-o-e-t- n- m-u d-s-t- é-a- c-á-t- t-s p-l-s- --------------------------------------------- Mporeíte na mou dṓsete énan chártē tēs pólēs?
Može li se ovdje rezervirati hotelska soba? Μπ-ρε- -α-είς-ν---ρ-τ---ι ένα -ωμ-τ-ο -δ-; Μ----- κ----- ν- κ------- έ-- δ------ ε--- Μ-ο-ε- κ-ν-ί- ν- κ-α-ή-ε- έ-α δ-μ-τ-ο ε-ώ- ------------------------------------------ Μπορεί κανείς να κρατήσει ένα δωμάτιο εδώ; 0
M-o--í--a--ís-n-----tḗs-- -n--dō-á--o----? M----- k----- n- k------- é-- d------ e--- M-o-e- k-n-í- n- k-a-ḗ-e- é-a d-m-t-o e-ṓ- ------------------------------------------ Mporeí kaneís na kratḗsei éna dōmátio edṓ?
Gdje je stari grad? Π---ε-----η-π---ά πό--; Π-- ε---- η π---- π---- Π-ύ ε-ν-ι η π-λ-ά π-λ-; ----------------------- Πού είναι η παλιά πόλη; 0
P-- e---i --pal---p-l-? P-- e---- ē p---- p---- P-ú e-n-i ē p-l-á p-l-? ----------------------- Poú eínai ē paliá pólē?
Gdje je katedrala? Πο- ε-----ο ----δρικό- ν--ς; Π-- ε---- ο κ--------- ν---- Π-ύ ε-ν-ι ο κ-θ-δ-ι-ό- ν-ό-; ---------------------------- Πού είναι ο καθεδρικός ναός; 0
P-ú--ínai ----t----i-ó- naó-? P-- e---- o k---------- n---- P-ú e-n-i o k-t-e-r-k-s n-ó-? ----------------------------- Poú eínai o kathedrikós naós?
Gdje je muzej? Π-ύ--ί-αι -- μο--ε-ο; Π-- ε---- τ- μ------- Π-ύ ε-ν-ι τ- μ-υ-ε-ο- --------------------- Πού είναι το μουσείο; 0
P-ú --n-i--o m--se-o? P-- e---- t- m------- P-ú e-n-i t- m-u-e-o- --------------------- Poú eínai to mouseío?
Gdje se mogu kupiti poštanske marke? Πού-μ-ο-εί-------ρ-σει-κ-ν--ς γ-----τό----; Π-- μ----- ν- α------- κ----- γ------------ Π-ύ μ-ο-ε- ν- α-ο-ά-ε- κ-ν-ί- γ-α-μ-τ-σ-μ-; ------------------------------------------- Πού μπορεί να αγοράσει κανείς γραμματόσημα; 0
P-- mpo----na -go-ás-- -a-eí- -r-mma--sēma? P-- m----- n- a------- k----- g------------ P-ú m-o-e- n- a-o-á-e- k-n-í- g-a-m-t-s-m-? ------------------------------------------- Poú mporeí na agorásei kaneís grammatósēma?
Gdje se može kupiti cvijeće? Π----πορεί -- αγο--σ-ι-κα-είς--ου--ύδ-α; Π-- μ----- ν- α------- κ----- λ--------- Π-ύ μ-ο-ε- ν- α-ο-ά-ε- κ-ν-ί- λ-υ-ο-δ-α- ---------------------------------------- Πού μπορεί να αγοράσει κανείς λουλούδια; 0
Po--m--reí--a ag-rá----k-neís---u-o-d--? P-- m----- n- a------- k----- l--------- P-ú m-o-e- n- a-o-á-e- k-n-í- l-u-o-d-a- ---------------------------------------- Poú mporeí na agorásei kaneís louloúdia?
Gdje se mogu kupiti vozne karte? Π-ύ-μ-ο-εί-ν- ----------ανε-ς--ι-ι--ρ-α; Π-- μ----- ν- α------- κ----- ε--------- Π-ύ μ-ο-ε- ν- α-ο-ά-ε- κ-ν-ί- ε-σ-τ-ρ-α- ---------------------------------------- Πού μπορεί να αγοράσει κανείς εισιτήρια; 0
P----p-re--na a--rá----ka-eís e----ḗri-? P-- m----- n- a------- k----- e--------- P-ú m-o-e- n- a-o-á-e- k-n-í- e-s-t-r-a- ---------------------------------------- Poú mporeí na agorásei kaneís eisitḗria?
Gdje je luka? Π-ύ ε------ο-λ-μά-ι; Π-- ε---- τ- λ------ Π-ύ ε-ν-ι τ- λ-μ-ν-; -------------------- Πού είναι το λιμάνι; 0
P----í-----o---má--? P-- e---- t- l------ P-ú e-n-i t- l-m-n-? -------------------- Poú eínai to limáni?
Gdje je tržnica? Πού --ν--------ρά; Π-- ε---- η α----- Π-ύ ε-ν-ι η α-ο-ά- ------------------ Πού είναι η αγορά; 0
P----ín-i-----o-á? P-- e---- ē a----- P-ú e-n-i ē a-o-á- ------------------ Poú eínai ē agorá?
Gdje je dvorac? Πού--ίνα--τ--πα---ι; Π-- ε---- τ- π------ Π-ύ ε-ν-ι τ- π-λ-τ-; -------------------- Πού είναι το παλάτι; 0
Poú eína- t- -a-á--? P-- e---- t- p------ P-ú e-n-i t- p-l-t-? -------------------- Poú eínai to paláti?
Kada počinje (turistički) obilazak? Πότε-αρ--ζ-ι η---ν--ηση; Π--- α------ η ξ-------- Π-τ- α-χ-ζ-ι η ξ-ν-γ-σ-; ------------------------ Πότε αρχίζει η ξενάγηση; 0
P-t- ar-h--ei ē -en-g-sē? P--- a------- ē x-------- P-t- a-c-í-e- ē x-n-g-s-? ------------------------- Póte archízei ē xenágēsē?
Kada se završava (turistički) obilazak? Π--ε -ελειώ-ε--η-ξε--γ-ση; Π--- τ-------- η ξ-------- Π-τ- τ-λ-ι-ν-ι η ξ-ν-γ-σ-; -------------------------- Πότε τελειώνει η ξενάγηση; 0
Póte --l-iṓ-ei ---enágēs-? P--- t-------- ē x-------- P-t- t-l-i-n-i ē x-n-g-s-? -------------------------- Póte teleiṓnei ē xenágēsē?
Koliko dugo traje (turistički) obilazak? Π--ο δι-ρ--ί η ---ά-η--; Π--- δ------ η ξ-------- Π-σ- δ-α-κ-ί η ξ-ν-γ-σ-; ------------------------ Πόσο διαρκεί η ξενάγηση; 0
Pó-o --ar-eí ē ---ág-sē? P--- d------ ē x-------- P-s- d-a-k-í ē x-n-g-s-? ------------------------ Póso diarkeí ē xenágēsē?
Želim vodiča koji govori njemački. Θα ή------να--γ--μ---φ--ο ----γό. Θ- ή---- έ--- γ---------- ξ------ Θ- ή-ε-α έ-α- γ-ρ-α-ό-ω-ο ξ-ν-γ-. --------------------------------- Θα ήθελα έναν γερμανόφωνο ξεναγό. 0
T---ḗ---l---n-n----------ōno-xe----. T-- ḗ----- é--- g----------- x------ T-a ḗ-h-l- é-a- g-r-a-ó-h-n- x-n-g-. ------------------------------------ Tha ḗthela énan germanóphōno xenagó.
Želim vodiča koji govori talijanski. Θα ήθ--- -ν-- ι-αλ--ω-ο ξ-να--. Θ- ή---- έ--- ι-------- ξ------ Θ- ή-ε-α έ-α- ι-α-ό-ω-ο ξ-ν-γ-. ------------------------------- Θα ήθελα έναν ιταλόφωνο ξεναγό. 0
Th- -----a-é-an --alóphō-o ------. T-- ḗ----- é--- i--------- x------ T-a ḗ-h-l- é-a- i-a-ó-h-n- x-n-g-. ---------------------------------- Tha ḗthela énan italóphōno xenagó.
Želim vodiča koji govori francuski. Θ- -θελα έ--ν----λ--------ν--ό Θ- ή---- έ--- γ-------- ξ----- Θ- ή-ε-α έ-α- γ-λ-ό-ω-ο ξ-ν-γ- ------------------------------ Θα ήθελα έναν γαλλόφωνο ξεναγό 0
Th----he-a --a--g--ló---n- xe-agó T-- ḗ----- é--- g--------- x----- T-a ḗ-h-l- é-a- g-l-ó-h-n- x-n-g- --------------------------------- Tha ḗthela énan gallóphōno xenagó

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Svjetski jezik – Engleski

Engleski je najrašireniji jezik na svijetu. No mandarinski ili standardni kineski ima najviše izvornih govornika. Engleski kao materinji jezik govori “samo” 350 milijuna ljudi. Međutim, engleski ima velik utjecaj na druge jezike. Od sredine 20. stoljeća je uveliko dobio na važnosti. To je prije svega zbog toga što je SAD postao supersila. U mnogim zemljama engleski je prvi strani jezik u školama. Međunarodne organizacije koriste engleski kao službeni jezik. Engleski je također u mnogim zemljama službeni jezik ili lingua franca. Moguće je međutim da će drugi jezici uskoro preuzeti tu funkciju. Engleski jezik spada u skupinu zapadnogermanskih jezika. Stoga je vrlo srodan jezicima kao što je njemački. U zadnjih 1.000 godina jezik se značajno promijenio. Prije su se u enleskom koristili nastavci. Međutim, većina nastavaka s gramatičkkom funkcijom je otpala. Stoga se engleski danas može uvrstiti u izolirajuće jezike. Dakle, engleski više sliči kineskom nego njemačkom. U budućnosti će engleski jezik postati još jednostavniji. Nepravilni glagoli će vjerojatno nestati. U usporedbi s ostalim indoeuropskim jezicima engleski je jednostavan. Međutim, engleski pravopis je jako težak. Budući da se izgovor i pravopis dosta razlikuju jedan od drugog. Engleski pravopis je već stoljećima isti. Međutim, izgovor se prilično promijenio. Zato se danas još uvijek piše kao i 1400. godine. Također postoji jako puno nepravilnosti kod izgovora. Postoji 6 varijanti za kombinaciju slova ough ! Isprobajte sami! - thorough, thought, through, rough, bough, cough
Dali si znao?
Slovački spada u zapadnoslavenske jezike. To je materinski jezik za više od 5 milijuna ljudi. U uskom je srodstvu sa susjednim češkim. Razlog tome je zajednička prošlost u bivšoj Čehoslovačkoj. Leksički fond obaju jezika je većinom identičan. Razlike se odnose prije svega na glasovni sistem. Slovački je nastao u 10. stoljeću u vidu više dijalekata. Međutim, dugo vremena je bio pod utjecajem susjednih jezika. Zato je današnji književni slovački dobio svoj oblik tek u 19. stoljeću. Tako su se mogli pojednostaviti neki elementi u usporedbi s češkim. Ali mnogi različiti dijalekti su se održali do danas. U slovačkom jeziku se koristi latinično pismo. To je jezik koji drugi slavenski govornici najlakše razumiju... Moglo bi se reći da je slovački neka vrsta međujezika u slavenskom prostoru. Dobar razlog da se pozabavite ovim lijepim jezikom.