Zbirka izraza

hr Genitiv   »   el Γενική

99 [devedeset i devet]

Genitiv

Genitiv

99 [ενενήντα εννέα]

99 [enenḗnta ennéa]

Γενική

[Genikḗ]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
mačka moje prijateljice η -ά-- ----φ-λ-ς -ου η γ--- τ-- φ---- μ-- η γ-τ- τ-ς φ-λ-ς μ-υ -------------------- η γάτα της φίλης μου 0
ē-gá-a t--------s -ou ē g--- t-- p----- m-- ē g-t- t-s p-í-ē- m-u --------------------- ē gáta tēs phílēs mou
pas moga prijatelja ο --ύλος--ο---ίλ-- --υ ο σ----- τ-- φ---- μ-- ο σ-ύ-ο- τ-υ φ-λ-υ μ-υ ---------------------- ο σκύλος του φίλου μου 0
o-ský--- t-u---íl-- m-u o s----- t-- p----- m-- o s-ý-o- t-u p-í-o- m-u ----------------------- o skýlos tou phílou mou
igračke moje djece τ- π--χνίδια των πα--ιών-μου τ- π-------- τ-- π------ μ-- τ- π-ι-ν-δ-α τ-ν π-ι-ι-ν μ-υ ---------------------------- τα παιχνίδια των παιδιών μου 0
ta ---c-ní----tōn -aid-ṓ- -ou t- p--------- t-- p------ m-- t- p-i-h-í-i- t-n p-i-i-n m-u ----------------------------- ta paichnídia tōn paidiṓn mou
To je mantil mojeg kolege. Α-τό---ναι -- π-λ---τ-υ--υ-αδ----- μο-. Α--- ε---- τ- π---- τ-- σ--------- μ--- Α-τ- ε-ν-ι τ- π-λ-ό τ-υ σ-ν-δ-λ-ο- μ-υ- --------------------------------------- Αυτό είναι το παλτό του συναδέλφου μου. 0
A-----í-a- -o -altó t-u--y--dé-p-ou-mou. A--- e---- t- p---- t-- s---------- m--- A-t- e-n-i t- p-l-ó t-u s-n-d-l-h-u m-u- ---------------------------------------- Autó eínai to paltó tou synadélphou mou.
To je auto moje kolegice. Αυ-ό εί----τ- αυτοκίν-τ--τ-ς --ναδέ-φ-υ μου. Α--- ε---- τ- α--------- τ-- σ--------- μ--- Α-τ- ε-ν-ι τ- α-τ-κ-ν-τ- τ-ς σ-ν-δ-λ-ο- μ-υ- -------------------------------------------- Αυτό είναι το αυτοκίνητο της συναδέλφου μου. 0
A--- ----i-t--a---k-nē-o tēs-sy-adé-pho- mo-. A--- e---- t- a--------- t-- s---------- m--- A-t- e-n-i t- a-t-k-n-t- t-s s-n-d-l-h-u m-u- --------------------------------------------- Autó eínai to autokínēto tēs synadélphou mou.
To je posao mojih kolega. Αυ-ή--ίν-- η δο-λειά-των--υ----λφ-ν-μ-υ. Α--- ε---- η δ------ τ-- σ--------- μ--- Α-τ- ε-ν-ι η δ-υ-ε-ά τ-ν σ-ν-δ-λ-ω- μ-υ- ---------------------------------------- Αυτή είναι η δουλειά των συναδέλφων μου. 0
Aut--eí--i --do-l--á-----sy-ad-lp-ōn----. A--- e---- ē d------ t-- s---------- m--- A-t- e-n-i ē d-u-e-á t-n s-n-d-l-h-n m-u- ----------------------------------------- Autḗ eínai ē douleiá tōn synadélphōn mou.
Dugme od košulje je otpalo. Ξηλ----ε τ--κ-υ-π--απ---- --υκάμι-ο. Ξ------- τ- κ----- α-- τ- π--------- Ξ-λ-θ-κ- τ- κ-υ-π- α-ό τ- π-υ-ά-ι-ο- ------------------------------------ Ξηλώθηκε το κουμπί από το πουκάμισο. 0
X--ṓ-h--e ---koump- -pó -- p--k-mi-o. X-------- t- k----- a-- t- p--------- X-l-t-ē-e t- k-u-p- a-ó t- p-u-á-i-o- ------------------------------------- Xēlṓthēke to koumpí apó to poukámiso.
Ključ od garaže je nestao. Χά-ηκε--- -λε-δ- -ο- γ---ά-. Χ----- τ- κ----- τ-- γ------ Χ-θ-κ- τ- κ-ε-δ- τ-υ γ-α-ά-. ---------------------------- Χάθηκε το κλειδί του γκαράζ. 0
C-á--ē-- -o k----í t-- n-a---. C------- t- k----- t-- n------ C-á-h-k- t- k-e-d- t-u n-a-á-. ------------------------------ Cháthēke to kleidí tou nkaráz.
Šefovo računalo je pokvareno. Ο---ο--γι---ς --υ -φ--τ-κ-- ---ασ-. Ο υ---------- τ-- α-------- χ------ Ο υ-ο-ο-ι-τ-ς τ-υ α-ε-τ-κ-ύ χ-λ-σ-. ----------------------------------- Ο υπολογιστής του αφεντικού χάλασε. 0
O ypol--i--ḗs -ou--p-e---k-ú ---la-e. O y---------- t-- a--------- c------- O y-o-o-i-t-s t-u a-h-n-i-o- c-á-a-e- ------------------------------------- O ypologistḗs tou aphentikoú chálase.
Tko su djevojčini roditelji? Ποι-----ν-ι -----ν-ί- το--κορ-τσ--ύ; Π---- ε---- ο- γ----- τ-- κ--------- Π-ι-ι ε-ν-ι ο- γ-ν-ί- τ-υ κ-ρ-τ-ι-ύ- ------------------------------------ Ποιοι είναι οι γονείς του κοριτσιού; 0
Poi-----na- o----ne---t-- ko--t--o-? P---- e---- o- g----- t-- k--------- P-i-i e-n-i o- g-n-í- t-u k-r-t-i-ú- ------------------------------------ Poioi eínai oi goneís tou koritsioú?
Kako da dođem do kuće njenih roditelja? Πώς-θ- π---στ- σπί----ων γ-ν--ν --ς; Π-- θ- π-- σ-- σ---- τ-- γ----- τ--- Π-ς θ- π-ω σ-ο σ-ί-ι τ-ν γ-ν-ώ- τ-ς- ------------------------------------ Πώς θα πάω στο σπίτι των γονιών της; 0
Pṓ- t---p-ō -----pí-i -ōn g--iṓn --s? P-- t-- p-- s-- s---- t-- g----- t--- P-s t-a p-ō s-o s-í-i t-n g-n-ṓ- t-s- ------------------------------------- Pṓs tha páō sto spíti tōn goniṓn tēs?
Kuća stoji na kraju ulice. Τ- σπ--- -ί--- στο-τέ-ο- ----δρ----. Τ- σ---- ε---- σ-- τ---- τ-- δ------ Τ- σ-ί-ι ε-ν-ι σ-ο τ-λ-ς τ-υ δ-ό-ο-. ------------------------------------ Το σπίτι είναι στο τέλος του δρόμου. 0
To s--t- e---- -----é--- ----dr---u. T- s---- e---- s-- t---- t-- d------ T- s-í-i e-n-i s-o t-l-s t-u d-ó-o-. ------------------------------------ To spíti eínai sto télos tou drómou.
Kako se zove glavni grad Švicarske? Πώ--λ--ε--ι η-π-ω-εύουσα της -λβετ-ας; Π-- λ------ η π--------- τ-- Ε-------- Π-ς λ-γ-τ-ι η π-ω-ε-ο-σ- τ-ς Ε-β-τ-α-; -------------------------------------- Πώς λέγεται η πρωτεύουσα της Ελβετίας; 0
P----é-e--- - -r-----u-a t-s---betí--? P-- l------ ē p--------- t-- E-------- P-s l-g-t-i ē p-ō-e-o-s- t-s E-b-t-a-? -------------------------------------- Pṓs légetai ē prōteúousa tēs Elbetías?
Koji je naslov knjige? Πώ---έγ-τα------τ----τ-υ β----ου; Π-- λ------ ο τ----- τ-- β------- Π-ς λ-γ-τ-ι ο τ-τ-ο- τ-υ β-β-ί-υ- --------------------------------- Πώς λέγεται ο τίτλος του βιβλίου; 0
P-s-lé---ai - tít-os-tou-bi-lí--? P-- l------ o t----- t-- b------- P-s l-g-t-i o t-t-o- t-u b-b-í-u- --------------------------------- Pṓs légetai o títlos tou biblíou?
Kako se zovu susjedova djeca? Π-- -έγ-νται τ- -αι--ά-τ-----ι--ν--; Π-- λ------- τ- π----- τ-- γ-------- Π-ς λ-γ-ν-α- τ- π-ι-ι- τ-ν γ-ι-ό-ω-; ------------------------------------ Πώς λέγονται τα παιδιά των γειτόνων; 0
Pṓ- lé--n--- -a -ai-iá t-n---it--ōn? P-- l------- t- p----- t-- g-------- P-s l-g-n-a- t- p-i-i- t-n g-i-ó-ō-? ------------------------------------ Pṓs légontai ta paidiá tōn geitónōn?
Kada su dječji školski praznici? Π--ε-ε--αι ---σ---ι--- δ-α-οπές--ω- ---δ-ών; Π--- ε---- ο- σ------- δ------- τ-- π------- Π-τ- ε-ν-ι ο- σ-ο-ι-έ- δ-α-ο-έ- τ-ν π-ι-ι-ν- -------------------------------------------- Πότε είναι οι σχολικές διακοπές των παιδιών; 0
Pót- e--ai-oi -c---i--- dia-------ō- -aid-ṓn? P--- e---- o- s-------- d------- t-- p------- P-t- e-n-i o- s-h-l-k-s d-a-o-é- t-n p-i-i-n- --------------------------------------------- Póte eínai oi scholikés diakopés tōn paidiṓn?
Kada su liječnikovi termini za pacijente? Πότε δέχ-ται ο γ-ατρό- -α---βο-; Π--- δ------ ο γ------ ρ-------- Π-τ- δ-χ-τ-ι ο γ-α-ρ-ς ρ-ν-ε-ο-; -------------------------------- Πότε δέχεται ο γιατρός ραντεβού; 0
Pó-- d--he--i o gi---ó- -an-eb-ú? P--- d------- o g------ r-------- P-t- d-c-e-a- o g-a-r-s r-n-e-o-? --------------------------------- Póte déchetai o giatrós ranteboú?
Kada je otvoren muzej? Ποι-ς είν-ι ο- -ρες λ-ιτ---γίας το--μο-σ--ο-; Π---- ε---- ο- ώ--- λ---------- τ-- μ-------- Π-ι-ς ε-ν-ι ο- ώ-ε- λ-ι-ο-ρ-ί-ς τ-υ μ-υ-ε-ο-; --------------------------------------------- Ποιες είναι οι ώρες λειτουργίας του μουσείου; 0
P--es---n-i -- ---s le-t---gías-tou m-u---ou? P---- e---- o- ṓ--- l---------- t-- m-------- P-i-s e-n-i o- ṓ-e- l-i-o-r-í-s t-u m-u-e-o-? --------------------------------------------- Poies eínai oi ṓres leitourgías tou mouseíou?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Bolja koncentracija = bolje učenje

Prilikom učenja se moramo koncentrirati. Naša cjelokupna pažnja se mora usmjeriti na jednu stvar. Sposobnost koncentracije nije urođena. Prvo moramo naučiti koncentrirati se. To se obično događa u vrtiću ili školi. Sa šest godina djeca se mogu koncentrirati oko 15 minuta. Četrnaestogodišnjaci se mogu koncentrirati i raditi duplo više od toga. Koncentracijska faza odraslih traje oko 45 minuta. Nakon nekog vremena koncentracija popušta. Učenici tada gube interes za materiju. Također nije isključeno da se umore ili postanu živčani. Učenje time postaje teže. Memorija ne može toliko učinkovito pohranjivati sadržaj. Međutim, koncentracija se može povećati! Vrlo je važno da se osoba prije učenja dobro naspava. Onaj tko je umoran može se koncentrirati samo na kratko vrijeme. Kad smo umorni naš mozak pravi više grešaka. Naše emocije također utječu na našu koncentraciju. Tko želi učinkovito učiti, trebao bi biti u neutralnom emotivnom stanju. Previše pozitivnih ili negativnih emocija sprječava uspješno učenje. Naravno da se osjećaji ne mogu uvijek kontrolirati. No može ih se pokušati ignorirati tokom učenja. Onaj tko se želi koncentrirati mora biti motiviran. Kod učenja trebamo uvijek pred sobom imati cilj. Samo tada je naš mozak spreman na koncentraciju. Za dobru koncentraciju također je važno mirno okruženje. Također: Pri učenju treba piti puno vode; to vas drži budnima... Tko se pridržava ovih savjeta, sigurno ostaje dugo koncentriran!