Zbirka izraza

hr Boje   »   uk Кольори

14 [četrnaest]

Boje

Boje

14 [чотирнадцять]

14 [chotyrnadtsyatʹ]

Кольори

[Kolʹory]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Snijeg je bijel. Сн-- б----. Сніг білий. 0
Sn-- b-----.Snih bilyy̆.
Sunce je žuto. Со--- ж----. Сонце жовте. 0
So---- z-----.Sontse zhovte.
Naranča je narančasta. По------- о-------. Помаранча оранжева. 0
Po-------- o--------.Pomarancha oranzheva.
Trešnja je crvena. Ви--- ч------. Вишня червона. 0
Vy----- c-------.Vyshnya chervona.
Nebo je plavo. Не-- с---. Небо синє. 0
Ne-- s----.Nebo synye.
Trava je zelena. Тр--- з-----. Трава зелена. 0
Tr--- z-----.Trava zelena.
Zemlja je smeđa. Зе--- к--------. Земля коричнева. 0
Ze---- k---------.Zemlya korychneva.
Oblak je siv. Хм--- с---. Хмара сіра. 0
Kh---- s---.Khmara sira.
Gume su crne. Ши-- ч----. Шини чорні. 0
Sh--- c-----.Shyny chorni.
Koje boje je snijeg? Bijele. Як--- к------ с---? Б----. Якого кольору сніг? Білий. 0
Ya---- k------ s---? B-----.Yakoho kolʹoru snih? Bilyy̆.
Koje boje je sunce? Žute. Як--- к------ с----? Ж----. Якого кольору сонце? Жовте. 0
Ya---- k------ s-----? Z-----.Yakoho kolʹoru sontse? Zhovte.
Koje boje je naranča? Narančaste. Як--- к------ п--------? О-------. Якого кольору помаранча? Оранжева. 0
Ya---- k------ p---------? O--------.Yakoho kolʹoru pomarancha? Oranzheva.
Koje boje je trešnja? Crvene. Як--- к------ в----? Ч------. Якого кольору вишня? Червона. 0
Ya---- k------ v------? C-------.Yakoho kolʹoru vyshnya? Chervona.
Koje boje je nebo? Plave. Як--- к------ н---? С---. Якого кольору небо? Синє. 0
Ya---- k------ n---? S----.Yakoho kolʹoru nebo? Synye.
Koje boje je trava? Zelene. Як--- к------ т----? З-----. Якого кольору трава? Зелена. 0
Ya---- k------ t----? Z-----.Yakoho kolʹoru trava? Zelena.
Koje boje je zemlja? Smeđe. Як--- к------ з----? К--------. Якого кольору земля? Коричнева. 0
Ya---- k------ z-----? K---------.Yakoho kolʹoru zemlya? Korychneva.
Koje boje je oblak? Sive. Як--- к------ х----? С---. Якого кольору хмара? Сіра. 0
Ya---- k------ k-----? S---.Yakoho kolʹoru khmara? Sira.
Koje boje su gume? Crne. Як--- к------ ш---? Ч----. Якого кольору шини? Чорні. 0
Ya---- k------ s----? C-----.Yakoho kolʹoru shyny? Chorni.

Žene govore drugačije od muškaraca

Svi znamo da se žene i muškarci razlikuju. Ali jeste li znali da i različito govore? To je pokazalo više istraživanja. Žene koriste drugačiji jezični obrazac od muškaraca. Često se izražavaju neizravno i suzdržano. Muškarci se, s druge strane, koriste izravnim i jasnim jezikom. Također se razlikuju i teme kojima se bave. Muškarci puno pričaju o vijestima, gospodarstvu ili sportu. Ženama su draže društvene teme poput obitelji ili zdravlja. Muškarci dakle radije pričaju o činjenicama. Žene radije pričaju o ljudima. Neobično je da žene nastoje komunicirati “slabijim” jezikom. To znači da se izražavaju opreznije ili pristojnije. Žene također postavljaju više pitanja. Vjerojatno na taj način nastoje održati sklad i izbjeći svađu. Štoviše, žene imaju puno veći vokabular za izražavanje osjećaja. Za muškarce je razgovor često jedna vrsta natjecanja. Njihov jezik je vidljivo provokativniji i agresivniji. Muškarci dnevno izgovore manje riječi od žena. Neki istraživači tvrde da je za to zaslužna struktura mozga. Budući da se mozak žena i muškaraca razlikuje. To znači da su i njihovi centri za govor drugačije građeni. Vjerojatno na naš jezik utječu još i drugi čimbenici. Znanost ovu oblast još nije dovoljno proučila. Žene i muškarci ipak ne govore sasvim različite jezike. Dakle, nesporazumi ne moraju nastajati. Postoji puno strategija za uspješnu komunikaciju. Najjednostavnija je: Pozornije slušati!
Dali si znao?
Francuski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Srodan je s drugim romanskim jezicima kao što su španski ili italijanski. Francuski se danas govori na svim kontinentima. Za više od 110 milijuna ljudi to je materinski jezik. Ukupno oko 220 milijuna ljudi govori francuski. Zato je francuski svjetski jezik. Puno međunarodnih organizacija koristi francuski kao službeni jezik. Francuski je prije bio također jezik diplomatije. Danas je tu ulogu velikim dijelom preuzeo engleski. Ipak je francuski kao i prije jedan od najvažnijih jezika sporazumijevanja među različitim narodima (lingua franca). A broj govornika već godinama stalno raste! Razlog tomu je snažan priraštaj stanovništva u afričkom i arapskom području. I na Karipskim otocima ili u Južnom Pacifiku se govori francuski. Tko rado putuje, treba obvezno učiti francuski!