Zbirka izraza

hr U restoranu 3   »   ar ‫فى المطعم 3‬

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

‫31 [واحد وثلاثون]‬

31 [wahd wathalathuna]

‫فى المطعم 3‬

[fa almatem 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski arapski igra Više
Htio / htjela bih predjelo. ‫أ--------م-----.‬ ‫____ ص__ م_______ ‫-ر-د ص-ن م-ب-ا-.- ------------------ ‫أريد صحن مقبلات.‬ 0
a-----ahn---------a. a___ s___ m_________ a-i- s-h- m-q-i-a-a- -------------------- arid sahn muqbilata.
Htio / htjela bih salatu. ‫أ-----حن ---ة.‬ ‫____ ص__ س_____ ‫-ر-د ص-ن س-ط-.- ---------------- ‫أريد صحن سلطة.‬ 0
a----s----s-ltata. a___ s___ s_______ a-i- s-h- s-l-a-a- ------------------ arid sahn sultata.
Htio / htjela bih juhu. ‫--ي- -ح--حسا--‬ ‫____ ص__ ح_____ ‫-ر-د ص-ن ح-ا-.- ---------------- ‫أريد صحن حساء.‬ 0
ari- --h- h-s-'. a___ s___ h_____ a-i- s-h- h-s-'- ---------------- arid sahn hisa'.
Htio / htjela bih desert. ‫---- -عض الحل-ى.‬ ‫____ ب__ ا_______ ‫-ر-د ب-ض ا-ح-و-.- ------------------ ‫أريد بعض الحلوى.‬ 0
ar-d --d alhu----. a___ b__ a________ a-i- b-d a-h-l-a-. ------------------ arid bed alhulwaa.
Htio / htjela bih sladoled s vrhnjem. ‫---- -و-- -- ا-ق--ة‬ ‫____ ب___ م_ ا______ ‫-ر-د ب-ظ- م- ا-ق-ط-‬ --------------------- ‫أريد بوظة مع القشطة‬ 0
a--- --wz- m-----qs--t a___ b____ m__ a______ a-i- b-w-t m-e a-q-h-t ---------------------- arid bawzt mae alqshtt
Htio / htjela bih voće ili sir. ‫-ري--ف---- أ- جبن--‬ ‫____ ف____ أ_ ج_____ ‫-ر-د ف-ا-ه أ- ج-ن-.- --------------------- ‫أريد فواكه أو جبنة.‬ 0
a-i--fawa--- '-w-jab--ta. a___ f______ '__ j_______ a-i- f-w-k-h '-w j-b-a-a- ------------------------- arid fawakih 'aw jabnata.
Htjeli / htjele bismo doručkovati. ‫نر---أن -ف-ر.‬ ‫____ أ_ ن_____ ‫-ر-د أ- ن-ط-.- --------------- ‫نريد أن نفطر.‬ 0
n-i- 'a---n------. n___ '___ n_______ n-i- '-n- n-f-a-a- ------------------ nrid 'ana naftara.
Htjeli / htjele bismo ručati. ‫ن--- -ناو--ا----ء-‬ ‫____ ت____ ا_______ ‫-ر-د ت-ا-ل ا-غ-ا-.- -------------------- ‫نريد تناول الغداء.‬ 0
n--d -anawu----gh--a'-. n___ t______ a_________ n-i- t-n-w-l a-g-a-a-a- ----------------------- nrid tanawul alghada'a.
Htjeli / htjele bismo večerati. ‫ن-يد-تن--ل ا----ء-‬ ‫____ ت____ ا_______ ‫-ر-د ت-ا-ل ا-ع-ا-.- -------------------- ‫نريد تناول العشاء.‬ 0
n-i- -a-aw-l a---sh-'. n___ t______ a________ n-i- t-n-w-l a-e-s-a-. ---------------------- nrid tanawul aleasha'.
Što biste htjeli / htjele za doručak? ‫ما-ت-غبه -----ف--ر-‬ ‫__ ت____ م_ ا_______ ‫-ا ت-غ-ه م- ا-ف-و-؟- --------------------- ‫ما ترغبه مع الفطور؟‬ 0
m-a--a-gh---- m-e-al-utu---? m__ t________ m__ a_________ m-a t-r-h-b-h m-e a-f-t-w-a- ---------------------------- maa targhabuh mae alfutuwra?
Pecivo s marmeladom i medom? ‫خبز مع--رب- ---ل؟‬ ‫___ م_ م___ و_____ ‫-ب- م- م-ب- و-س-؟- ------------------- ‫خبز مع مربى وعسل؟‬ 0
k--uz---ae ---baa wae--l? k_____ m__ m_____ w______ k-b-z- m-e m-r-a- w-e-s-? ------------------------- khbuza mae marbaa waeusl?
Тоst s kobasicom i sirom? ‫--- مح-- م- س-- --ب--؟‬ ‫___ م___ م_ س__ و______ ‫-ب- م-م- م- س-ق و-ب-ة-‬ ------------------------ ‫خبز محمص مع سجق وجبنة؟‬ 0
k-b-za--u-a-is-m-- ----q-waja-n---? k_____ m______ m__ s____ w_________ k-b-z- m-h-m-s m-e s-j-q w-j-b-a-a- ----------------------------------- khbuza muhamis mae sajaq wajabnata?
Kuhano jaje? ‫-ي-ة --ل-ق-؟‬ ‫____ م_______ ‫-ي-ة م-ل-ق-؟- -------------- ‫بيضة مسلوقة؟‬ 0
b-adat----l--? b_____ m______ b-a-a- m-s-u-? -------------- byadat masluq?
Jaje na oko? ‫ب--ة----ي--‬ ‫____ م______ ‫-ي-ة م-ل-ة-‬ ------------- ‫بيضة مقلية؟‬ 0
byadat-maqa--t? b_____ m_______ b-a-a- m-q-l-t- --------------- byadat maqalit?
Omlet? ‫عج- ب-ض-‬ ‫___ ب____ ‫-ج- ب-ض-‬ ---------- ‫عجة بيض؟‬ 0
eja--b-d? e___ b___ e-a- b-d- --------- ejat byd?
Molim još jedan jogurt. ‫-- فض-ك--زبدي----ن ث----.‬ ‫__ ف____ ز____ ل__ ث______ ‫-ن ف-ل-، ز-د-ة ل-ن ث-ن-ة-‬ --------------------------- ‫من فضلك، زبدية لبن ثانية.‬ 0
mn f-da-ak-- --b-ia-an l---n t---i---. m_ f________ z________ l____ t________ m- f-d-l-k-, z-b-i-t-n l-b-n t-a-i-t-. -------------------------------------- mn fidalaka, zabdiatan laban thaniata.
Molim još soli i papra. ‫-ن فضلك،-بع--الملح وال-لفل.‬ ‫__ ف____ ب__ ا____ و________ ‫-ن ف-ل-، ب-ض ا-م-ح و-ل-ل-ل-‬ ----------------------------- ‫من فضلك، بعض الملح والفلفل.‬ 0
mn f---l---- be- ----l---walfa-ifla. m_ f________ b__ a______ w__________ m- f-d-l-k-, b-d a-m-l-h w-l-a-i-l-. ------------------------------------ mn fadalaka, bed almulih walfalifla.
Molim još jednu čašu vode. ‫من-ف-------- -اء إ---ي.‬ ‫__ ف____ ك__ م__ إ______ ‫-ن ف-ل-، ك-ب م-ء إ-ا-ي-‬ ------------------------- ‫من فضلك، كوب ماء إضافي.‬ 0
m--f-d-ik-, -a-b---' '-i--f-. m_ f_______ k___ m__ '_______ m- f-d-i-a- k-w- m-' '-i-a-i- ----------------------------- mn fadlika, kawb ma' 'iidafi.

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušatelji nesvjesno obraćaju pozornost na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To također uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom osobnosti. Glas također igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, primjerice, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Tko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje dojam neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Stanke su također bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušatelji vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 stanki u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Dali si znao?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je materinski jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svatko može odabrati koji norveški želi učiti!