Zbirka izraza

hr U restoranu 3   »   ar ‫فى المطعم 3‬

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

‫31 [واحد وثلاثون]‬

31 [wahd wathalathuna]

‫فى المطعم 3‬

[fa almatem 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski arapski igra Više
Htio / htjela bih predjelo. ‫---د -حن -قب-ا-.‬ ‫أريد صحن مقبلات.‬ ‫-ر-د ص-ن م-ب-ا-.- ------------------ ‫أريد صحن مقبلات.‬ 0
ar-- s-hn-mu-bi---a. arid sahn muqbilata. a-i- s-h- m-q-i-a-a- -------------------- arid sahn muqbilata.
Htio / htjela bih salatu. ‫-ري--ص-ن ---ة-‬ ‫أريد صحن سلطة.‬ ‫-ر-د ص-ن س-ط-.- ---------------- ‫أريد صحن سلطة.‬ 0
ari--sahn--u-t-ta. arid sahn sultata. a-i- s-h- s-l-a-a- ------------------ arid sahn sultata.
Htio / htjela bih juhu. ‫--ي---ح---س-ء.‬ ‫أريد صحن حساء.‬ ‫-ر-د ص-ن ح-ا-.- ---------------- ‫أريد صحن حساء.‬ 0
arid s-h- h-s--. arid sahn hisa'. a-i- s-h- h-s-'- ---------------- arid sahn hisa'.
Htio / htjela bih desert. ‫-ر-د ب-- الح-وى-‬ ‫أريد بعض الحلوى.‬ ‫-ر-د ب-ض ا-ح-و-.- ------------------ ‫أريد بعض الحلوى.‬ 0
a-i- bed alhu-w--. arid bed alhulwaa. a-i- b-d a-h-l-a-. ------------------ arid bed alhulwaa.
Htio / htjela bih sladoled s vrhnjem. ‫أ--د -و-ة ---القش-ة‬ ‫أريد بوظة مع القشطة‬ ‫-ر-د ب-ظ- م- ا-ق-ط-‬ --------------------- ‫أريد بوظة مع القشطة‬ 0
a-id-b--zt---e-a--s--t arid bawzt mae alqshtt a-i- b-w-t m-e a-q-h-t ---------------------- arid bawzt mae alqshtt
Htio / htjela bih voće ili sir. ‫--ي--ف-اك--أو جب--.‬ ‫أريد فواكه أو جبنة.‬ ‫-ر-د ف-ا-ه أ- ج-ن-.- --------------------- ‫أريد فواكه أو جبنة.‬ 0
a-i- --wa--h-'----ab-ata. arid fawakih 'aw jabnata. a-i- f-w-k-h '-w j-b-a-a- ------------------------- arid fawakih 'aw jabnata.
Htjeli / htjele bismo doručkovati. ‫نريد أن -فط--‬ ‫نريد أن نفطر.‬ ‫-ر-د أ- ن-ط-.- --------------- ‫نريد أن نفطر.‬ 0
nr-d -a-- na-----. nrid 'ana naftara. n-i- '-n- n-f-a-a- ------------------ nrid 'ana naftara.
Htjeli / htjele bismo ručati. ‫ن-ي-----و- -ل---ء.‬ ‫نريد تناول الغداء.‬ ‫-ر-د ت-ا-ل ا-غ-ا-.- -------------------- ‫نريد تناول الغداء.‬ 0
nr---t-n-w-l-----a----. nrid tanawul alghada'a. n-i- t-n-w-l a-g-a-a-a- ----------------------- nrid tanawul alghada'a.
Htjeli / htjele bismo večerati. ‫-ر-- تن-------ش--.‬ ‫نريد تناول العشاء.‬ ‫-ر-د ت-ا-ل ا-ع-ا-.- -------------------- ‫نريد تناول العشاء.‬ 0
n-i--ta--wu- a-e---a'. nrid tanawul aleasha'. n-i- t-n-w-l a-e-s-a-. ---------------------- nrid tanawul aleasha'.
Što biste htjeli / htjele za doručak? ‫-ا-ت-غبه -ع الفطو-؟‬ ‫ما ترغبه مع الفطور؟‬ ‫-ا ت-غ-ه م- ا-ف-و-؟- --------------------- ‫ما ترغبه مع الفطور؟‬ 0
ma- t--gh---h--ae--l-u---r-? maa targhabuh mae alfutuwra? m-a t-r-h-b-h m-e a-f-t-w-a- ---------------------------- maa targhabuh mae alfutuwra?
Pecivo s marmeladom i medom? ‫-بز-مع-مر-ى ---ل-‬ ‫خبز مع مربى وعسل؟‬ ‫-ب- م- م-ب- و-س-؟- ------------------- ‫خبز مع مربى وعسل؟‬ 0
k-b--a---e --rbaa wa-us-? khbuza mae marbaa waeusl? k-b-z- m-e m-r-a- w-e-s-? ------------------------- khbuza mae marbaa waeusl?
Тоst s kobasicom i sirom? ‫--- -ح--------ق--جب--؟‬ ‫خبز محمص مع سجق وجبنة؟‬ ‫-ب- م-م- م- س-ق و-ب-ة-‬ ------------------------ ‫خبز محمص مع سجق وجبنة؟‬ 0
kh--z--m---mis--a- -aj-q-waj-----a? khbuza muhamis mae sajaq wajabnata? k-b-z- m-h-m-s m-e s-j-q w-j-b-a-a- ----------------------------------- khbuza muhamis mae sajaq wajabnata?
Kuhano jaje? ‫-ي-- م--و---‬ ‫بيضة مسلوقة؟‬ ‫-ي-ة م-ل-ق-؟- -------------- ‫بيضة مسلوقة؟‬ 0
b---a- ---lu-? byadat masluq? b-a-a- m-s-u-? -------------- byadat masluq?
Jaje na oko? ‫ب----م-ل--؟‬ ‫بيضة مقلية؟‬ ‫-ي-ة م-ل-ة-‬ ------------- ‫بيضة مقلية؟‬ 0
by---t maq-l--? byadat maqalit? b-a-a- m-q-l-t- --------------- byadat maqalit?
Omlet? ‫--ة -ي-؟‬ ‫عجة بيض؟‬ ‫-ج- ب-ض-‬ ---------- ‫عجة بيض؟‬ 0
ej-t----? ejat byd? e-a- b-d- --------- ejat byd?
Molim još jedan jogurt. ‫من-ف--ك، ز-د-- ل-ن ث---ة.‬ ‫من فضلك، زبدية لبن ثانية.‬ ‫-ن ف-ل-، ز-د-ة ل-ن ث-ن-ة-‬ --------------------------- ‫من فضلك، زبدية لبن ثانية.‬ 0
m---id--a--- -a-di--an --b-- thania--. mn fidalaka, zabdiatan laban thaniata. m- f-d-l-k-, z-b-i-t-n l-b-n t-a-i-t-. -------------------------------------- mn fidalaka, zabdiatan laban thaniata.
Molim još soli i papra. ‫م- -ضلك، -عض-ا---ح-و---ل-ل-‬ ‫من فضلك، بعض الملح والفلفل.‬ ‫-ن ف-ل-، ب-ض ا-م-ح و-ل-ل-ل-‬ ----------------------------- ‫من فضلك، بعض الملح والفلفل.‬ 0
mn-fa-ala--, -ed-al----h -a-f-lif-a. mn fadalaka, bed almulih walfalifla. m- f-d-l-k-, b-d a-m-l-h w-l-a-i-l-. ------------------------------------ mn fadalaka, bed almulih walfalifla.
Molim još jednu čašu vode. ‫-- -ضلك--ك-ب م-ء -ضافي.‬ ‫من فضلك، كوب ماء إضافي.‬ ‫-ن ف-ل-، ك-ب م-ء إ-ا-ي-‬ ------------------------- ‫من فضلك، كوب ماء إضافي.‬ 0
m---ad--ka, --wb --' -ii--fi. mn fadlika, kawb ma' 'iidafi. m- f-d-i-a- k-w- m-' '-i-a-i- ----------------------------- mn fadlika, kawb ma' 'iidafi.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušatelji nesvjesno obraćaju pozornost na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To također uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom osobnosti. Glas također igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, primjerice, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Tko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje dojam neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Stanke su također bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušatelji vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 stanki u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Dali si znao?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je materinski jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svatko može odabrati koji norveški želi učiti!