Zbirka izraza

hr U restoranu 3   »   bn রেস্টুরেন্ট ৩ – এ

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

৩১ [একত্রিশ]

31 [Ēkatriśa]

রেস্টুরেন্ট ৩ – এ

[rēsṭurēnṭa 3 – ē]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bengalski igra Više
Htio / htjela bih predjelo. আ-ার -ক---স্-া--ট---চাই ৷ আ--- এ--- স-------- চ-- ৷ আ-া- এ-ট- স-ট-র-ট-র চ-ই ৷ ------------------------- আমার একটা স্টার্টার চাই ৷ 0
ā---a ē-a-- -ṭārṭ--- c--i ā---- ē---- s------- c--- ā-ā-a ē-a-ā s-ā-ṭ-r- c-'- ------------------------- āmāra ēkaṭā sṭārṭāra cā'i
Htio / htjela bih salatu. আমার -----সাল-----ই ৷ আ--- এ--- স---- চ-- ৷ আ-া- এ-ট- স-ল-দ চ-ই ৷ --------------------- আমার একটা সালাদ চাই ৷ 0
ā-ār- ēk--ā-s--ād- -ā'i ā---- ē---- s----- c--- ā-ā-a ē-a-ā s-l-d- c-'- ----------------------- āmāra ēkaṭā sālāda cā'i
Htio / htjela bih juhu. আ-া----ট--স্য-প--াই ৷ আ--- এ--- স---- চ-- ৷ আ-া- এ-ট- স-য-প চ-ই ৷ --------------------- আমার একটা স্যুপ চাই ৷ 0
ām-ra----ṭā syupa--ā'i ā---- ē---- s---- c--- ā-ā-a ē-a-ā s-u-a c-'- ---------------------- āmāra ēkaṭā syupa cā'i
Htio / htjela bih desert. আ-ার --ট--ড-------(ম-----ন্ন--চ-ই ৷ আ--- এ--- ড------ (---------- চ-- ৷ আ-া- এ-ট- ড-জ-র-ট (-ি-্-া-্-) চ-ই ৷ ----------------------------------- আমার একটা ডেজার্ট (মিষ্টান্ন) চাই ৷ 0
ām-----ka----ē--rṭa-(--ṣ-ān-a) c--i ā---- ē---- ḍ------ (--------- c--- ā-ā-a ē-a-ā ḍ-j-r-a (-i-ṭ-n-a- c-'- ----------------------------------- āmāra ēkaṭā ḍējārṭa (miṣṭānna) cā'i
Htio / htjela bih sladoled s vrhnjem. আমার---টা-- -্রীম--হ -কট- --স-্র-ম-চাই-৷ আ--- ফ----- ক---- স- এ--- আ------- চ-- ৷ আ-া- ফ-ট-ন- ক-র-ম স- এ-ট- আ-স-্-ী- চ-ই ৷ ---------------------------------------- আমার ফেটানো ক্রীম সহ একটা আইসক্রীম চাই ৷ 0
ā-āra-----ā-ō--r-ma-s-ha--ka-- ā'---k---a-cā'i ā---- p------ k---- s--- ē---- ā--------- c--- ā-ā-a p-ē-ā-ō k-ī-a s-h- ē-a-ā ā-i-a-r-m- c-'- ---------------------------------------------- āmāra phēṭānō krīma saha ēkaṭā ā'isakrīma cā'i
Htio / htjela bih voće ili sir. আ----ফ----বা প-ি---া--৷ আ--- ফ- অ--- প--- চ-- ৷ আ-া- ফ- অ-ব- প-ি- চ-ই ৷ ----------------------- আমার ফল অথবা পনির চাই ৷ 0
ā-ār----al- at-a-- --nir- -ā-i ā---- p---- a----- p----- c--- ā-ā-a p-a-a a-h-b- p-n-r- c-'- ------------------------------ āmāra phala athabā panira cā'i
Htjeli / htjele bismo doručkovati. আ-র---লখা--র-/-ন-শতা -----চ-ই ৷ আ--- জ------ / ন---- খ--- চ-- ৷ আ-র- জ-খ-ব-র / ন-শ-া খ-ত- চ-ই ৷ ------------------------------- আমরা জলখাবার / নাশতা খেতে চাই ৷ 0
ām--ā --lak--b--- --nāśat- k-ē-- cā'i ā---- j---------- / n----- k---- c--- ā-a-ā j-l-k-ā-ā-a / n-ś-t- k-ē-ē c-'- ------------------------------------- āmarā jalakhābāra / nāśatā khētē cā'i
Htjeli / htjele bismo ručati. আ-র- ---ুরে----বা- খে---চাই-৷ আ--- দ------ খ---- খ--- চ-- ৷ আ-র- দ-প-র-র খ-ব-র খ-ত- চ-ই ৷ ----------------------------- আমরা দুপুরের খাবার খেতে চাই ৷ 0
āmarā--up-rē-- k--b--a k---ē-cā'i ā---- d------- k------ k---- c--- ā-a-ā d-p-r-r- k-ā-ā-a k-ē-ē c-'- --------------------------------- āmarā dupurēra khābāra khētē cā'i
Htjeli / htjele bismo večerati. আ--া র-ত---খাব-- খেতে-চ---৷ আ--- র---- খ---- খ--- চ-- ৷ আ-র- র-ত-র খ-ব-র খ-ত- চ-ই ৷ --------------------------- আমরা রাতের খাবার খেতে চাই ৷ 0
ā-a-ā -āt-----hā------hēt--c--i ā---- r----- k------ k---- c--- ā-a-ā r-t-r- k-ā-ā-a k-ē-ē c-'- ------------------------------- āmarā rātēra khābāra khētē cā'i
Što biste htjeli / htjele za doručak? আপনার-জ----ারের / --শ-া ---- কী----? আ---- জ-------- / ন---- জ--- ক- চ--- আ-ন-র জ-খ-ব-র-র / ন-শ-া জ-্- ক- চ-ই- ------------------------------------ আপনার জলখাবারের / নাশতা জন্য কী চাই? 0
āp-nāra -a-------r-------ā---ā ja-'y- -- cā-i? ā------ j------------ / n----- j----- k- c---- ā-a-ā-a j-l-k-ā-ā-ē-a / n-ś-t- j-n-y- k- c-'-? ---------------------------------------------- āpanāra jalakhābārēra / nāśatā jan'ya kī cā'i?
Pecivo s marmeladom i medom? জ্-া- এ---মধ- -িয়---োল? জ---- এ-- ম-- দ--- র--- জ-য-ম এ-ং ম-ু দ-য়- র-ল- ----------------------- জ্যাম এবং মধু দিয়ে রোল? 0
Jy-m- ēb-- m---u diẏē r---? J---- ē--- m---- d--- r---- J-ā-a ē-a- m-d-u d-ẏ- r-l-? --------------------------- Jyāma ēbaṁ madhu diẏē rōla?
Тоst s kobasicom i sirom? সস-জ -ব--------ন-র)-দ--ে -ো-্ট? স--- এ-- চ-- (----- দ--- ট----- স-ে- এ-ং চ-জ (-ন-র- দ-য়- ট-স-ট- ------------------------------- সসেজ এবং চীজ (পনির) দিয়ে টোস্ট? 0
S-sēj- -ba- c-ja ---n-ra- -i-- ṭōs-a? S----- ē--- c--- (------- d--- ṭ----- S-s-j- ē-a- c-j- (-a-i-a- d-ẏ- ṭ-s-a- ------------------------------------- Sasēja ēbaṁ cīja (panira) diẏē ṭōsṭa?
Kuhano jaje? এক-া স---- ক-া--ি-? এ--- স---- ক-- ড--- এ-ট- স-দ-ধ ক-া ড-ম- ------------------- একটা সিদ্ধ করা ডিম? 0
Ē--ṭā sid'-----arā--ima? Ē---- s------ k--- ḍ---- Ē-a-ā s-d-d-a k-r- ḍ-m-? ------------------------ Ēkaṭā sid'dha karā ḍima?
Jaje na oko? এ-ট--ভা------? এ--- ভ--- ড--- এ-ট- ভ-জ- ড-ম- -------------- একটা ভাজা ডিম? 0
Ē-aṭ- bh--- --m-? Ē---- b---- ḍ---- Ē-a-ā b-ā-ā ḍ-m-? ----------------- Ēkaṭā bhājā ḍima?
Omlet? এ-টা----েট? এ--- ও----- এ-ট- ও-ল-ট- ----------- একটা ওমলেট? 0
Ēk-ṭā-ōmal-ṭ-? Ē---- ō------- Ē-a-ā ō-a-ē-a- -------------- Ēkaṭā ōmalēṭa?
Molim još jedan jogurt. দয়- কর- আ- এ-টা-দই --- ৷ দ-- ক-- আ- এ--- দ- দ-- ৷ দ-া ক-ে আ- এ-ট- দ- দ-ন ৷ ------------------------ দয়া করে আর একটা দই দিন ৷ 0
D--- ka-- āra ē-aṭā d-'i----a D--- k--- ā-- ē---- d--- d--- D-ẏ- k-r- ā-a ē-a-ā d-'- d-n- ----------------------------- Daẏā karē āra ēkaṭā da'i dina
Molim još soli i papra. দয়া ----একট--ন-- এব--মরিচ--দি--৷ দ-- ক-- এ--- ন-- এ-- ম---- দ-- ৷ দ-া ক-ে এ-ট- ন-ন এ-ং ম-ি-ও দ-ন ৷ -------------------------------- দয়া করে একটু নুন এবং মরিচও দিন ৷ 0
daẏ--k--ē---a-- n--a ē-a- mar-c----d--a d--- k--- ē---- n--- ē--- m------- d--- d-ẏ- k-r- ē-a-u n-n- ē-a- m-r-c-'- d-n- --------------------------------------- daẏā karē ēkaṭu nuna ēbaṁ marica'ō dina
Molim još jednu čašu vode. দ-া-ক-ে-আর ---গ---স -ল-- -----দিন-৷ দ-- ক-- আ- এ- গ---- জ- / প--- দ-- ৷ দ-া ক-ে আ- এ- গ-ল-স জ- / প-ন- দ-ন ৷ ----------------------------------- দয়া করে আর এক গ্লাস জল / পানি দিন ৷ 0
da-ā-ka------ ē------sa ---- / pān- -i-a d--- k--- ā-- ē-- g---- j--- / p--- d--- d-ẏ- k-r- ā-a ē-a g-ā-a j-l- / p-n- d-n- ---------------------------------------- daẏā karē āra ēka glāsa jala / pāni dina

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušatelji nesvjesno obraćaju pozornost na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To također uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom osobnosti. Glas također igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, primjerice, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Tko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje dojam neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Stanke su također bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušatelji vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 stanki u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Dali si znao?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je materinski jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svatko može odabrati koji norveški želi učiti!