Zbirka izraza

hr Prošlo vrijeme načinskih glagola 2   »   bg Минало време на модалните глаголи 2

88 [osamdeset i osam]

Prošlo vrijeme načinskih glagola 2

Prošlo vrijeme načinskih glagola 2

88 [осемдесет и осем]

88 [osemdeset i osem]

Минало време на модалните глаголи 2

[Minalo vreme na modalnite glagoli 2]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski bugarski igra Više
Moj se sin nije htio igrati s lutkom. Мо-- с-- н- и----- д- с- и---- с к------. Моят син не искаше да си играе с куклата. 0
M---- s-- n- i------ d- s- i---- s k------. Mo--- s-- n- i------ d- s- i---- s k------. Moyat sin ne iskashe da si igrae s kuklata. M-y-t s-n n- i-k-s-e d- s- i-r-e s k-k-a-a. ------------------------------------------.
Moja kćerka nije htjela igrati nogomet. Мо--- д----- н- и----- д- и---- ф-----. Моята дъщеря не искаше да играе футбол. 0
M----- d--------- n- i------ d- i---- f-----. Mo---- d--------- n- i------ d- i---- f-----. Moyata dyshcherya ne iskashe da igrae futbol. M-y-t- d-s-c-e-y- n- i-k-s-e d- i-r-e f-t-o-. --------------------------------------------.
Moja supruga nije htjela sa mnom igrati šah. Мо--- ж--- н- и----- д- и---- с м-- н- ш--. Моята жена не искаше да играе с мен на шах. 0
M----- z---- n- i------ d- i---- s m-- n- s----. Mo---- z---- n- i------ d- i---- s m-- n- s----. Moyata zhena ne iskashe da igrae s men na shakh. M-y-t- z-e-a n- i-k-s-e d- i-r-e s m-n n- s-a-h. -----------------------------------------------.
Moja se djeca nisu htjela šetati. Мо--- д--- н- и----- д- с- р--------. Моите деца не искаха да се разхождат. 0
M---- d---- n- i------ d- s- r----------. Mo--- d---- n- i------ d- s- r----------. Moite detsa ne iskakha da se razkhozhdat. M-i-e d-t-a n- i-k-k-a d- s- r-z-h-z-d-t. ----------------------------------------.
Oni nisu htjeli pospremiti sobu. Те н- и----- д- р-------- с-----. Те не искаха да разтребят стаята. 0
T- n- i------ d- r--------- s------. Te n- i------ d- r--------- s------. Te ne iskakha da raztrebyat stayata. T- n- i-k-k-a d- r-z-r-b-a- s-a-a-a. -----------------------------------.
Oni nisu htjeli ići u krevet. Те н- и----- д- с- л----. Те не искаха да си лягат. 0
T- n- i------ d- s- l-----. Te n- i------ d- s- l-----. Te ne iskakha da si lyagat. T- n- i-k-k-a d- s- l-a-a-. --------------------------.
Nije smio jesti sladoled. То- н- б----- д- я-- с-------. Той не биваше да яде сладолед. 0
T-- n- b------ d- y--- s-------. To- n- b------ d- y--- s-------. Toy ne bivashe da yade sladoled. T-y n- b-v-s-e d- y-d- s-a-o-e-. -------------------------------.
Nije smio jesti čokoladu. То- н- б----- д- я-- ш------. Той не биваше да яде шоколад. 0
T-- n- b------ d- y--- s-------. To- n- b------ d- y--- s-------. Toy ne bivashe da yade shokolad. T-y n- b-v-s-e d- y-d- s-o-o-a-. -------------------------------.
Nije smio jesti bombone. То- н- б----- д- я-- б------. Той не биваше да яде бонбони. 0
T-- n- b------ d- y--- b------. To- n- b------ d- y--- b------. Toy ne bivashe da yade bonboni. T-y n- b-v-s-e d- y-d- b-n-o-i. ------------------------------.
Smio / smjela sam nešto zaželjeti. Мо--- д- с- п------ н---. Можех да си пожелая нещо. 0
M------ d- s- p-------- n------. Mo----- d- s- p-------- n------. Mozhekh da si pozhelaya neshcho. M-z-e-h d- s- p-z-e-a-a n-s-c-o. -------------------------------.
Smjela sam si kupiti haljinu. Мо--- д- с- к--- р----. Можех да си купя рокля. 0
M------ d- s- k---- r-----. Mo----- d- s- k---- r-----. Mozhekh da si kupya roklya. M-z-e-h d- s- k-p-a r-k-y-. --------------------------.
Smio / smjela sam uzeti jednu pralinu. Мо--- д- с- в---- б-----. Можех да си взема бонбон. 0
M------ d- s- v---- b-----. Mo----- d- s- v---- b-----. Mozhekh da si vzema bonbon. M-z-e-h d- s- v-e-a b-n-o-. --------------------------.
Jesi li smio / smjela pušiti u zrakoplovu? Мо---- л- д- п---- в с-------? Можеше ли да пушиш в самолета? 0
M------- l- d- p------ v s-------? Mo------ l- d- p------ v s-------? Mozheshe li da pushish v samoleta? M-z-e-h- l- d- p-s-i-h v s-m-l-t-? ---------------------------------?
Jesi li smio / smjela piti pivo u bolnici? Мо---- л- д- п--- б--- в б--------? Можеше ли да пиеш бира в болницата? 0
M------- l- d- p---- b--- v b---------? Mo------ l- d- p---- b--- v b---------? Mozheshe li da piesh bira v bolnitsata? M-z-e-h- l- d- p-e-h b-r- v b-l-i-s-t-? --------------------------------------?
Jesi li smio / smjela povesti psa u hotel? Мо---- л- д- в----- к----- в х-----? Можеше ли да вземеш кучето в хотела? 0
M------- l- d- v------ k------ v k------? Mo------ l- d- v------ k------ v k------? Mozheshe li da vzemesh kucheto v khotela? M-z-e-h- l- d- v-e-e-h k-c-e-o v k-o-e-a? ----------------------------------------?
Djeca su za vrijeme praznika smjela dugo ostati vani. Пр-- в--------- д----- м----- д- о------ д---- н----. През ваканцията децата можеха да остават дълго навън. 0
P--- v----------- d------ m------- d- o------ d---- n----. Pr-- v----------- d------ m------- d- o------ d---- n----. Prez vakantsiyata detsata mozhekha da ostavat dylgo navyn. P-e- v-k-n-s-y-t- d-t-a-a m-z-e-h- d- o-t-v-t d-l-o n-v-n. ---------------------------------------------------------.
Smjela su se dugo igrati u dvorištu. Те м----- д---- д- и----- н- д----. Те можеха дълго да играят на двора. 0
T- m------- d---- d- i------ n- d----. Te m------- d---- d- i------ n- d----. Te mozhekha dylgo da igrayat na dvora. T- m-z-e-h- d-l-o d- i-r-y-t n- d-o-a. -------------------------------------.
Smjela su dugo ostati budna. Те м----- д---- д- н- с- п-------. Те можеха дълго да не се прибират. 0
T- m------- d---- d- n- s- p-------. Te m------- d---- d- n- s- p-------. Te mozhekha dylgo da ne se pribirat. T- m-z-e-h- d-l-o d- n- s- p-i-i-a-. -----------------------------------.

Savjeti protiv zaboravljanja

Učenje nije uvijek jednostavno. Također i kad je zabavno može biti naporno. No veselimo se ukoliko smo nešto naučili. Ponosni smo na sebe i svoj napredak. Nažalost, to što smo naučili možemo opet zaboraviti. To je često problem posebno kod jezika. Većina nas u školi uči jedan ili više jezika. Nakon školovanja to znanje se izgubi. Jedva da više govorimo taj jezik. U svakodnevici prevladava naš materinji jezik. Mnogo stranih jezika se koristi samo za vrijeme odmora. Znanje se izgubi ako se redovito ne obnavlja. Našem mozgu potrebna je vježba. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Taj mišić se mora vježbati kako ne bi oslabio. No postoje načini da se spriječi zaboravljanje. Najvažnije je naučeno uvijek nanovo primjenjivati. Pritom pomažu dosljedni rituali. Moguće je napraviti mali program za razne dane u tjednu. U ponedjeljak se, na primjer, čita knjiga na stranom jeziku. U srijedu se sluša inozemni radio program. U petak se piše dnevnik na stranom jeziku. Na taj način se izmjenjuje čitanje, slušanje i pisanje. Time se znanje aktivira na različite načine. Sve te vježbe ne moraju trajati dugo, dovoljno je svega pola sata. No važno je da se redovito vježba! Istraživanja pokazuju da ono što je jednom naučeno ostaje u mozgu desetljećima. Dakle, mora se samo izvaditi iz ladice...