Ordliste

nn Where is ... ?   »   sr Оријентација

41 [førtiein]

Where is ... ?

Where is ... ?

41 [четрдесет и један]

41 [četrdeset i jedan]

Оријентација

[Orijentacija]

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
Nynorsk Serbian Spel Meir
Kvar er turistinformasjonen? Г-е ----ури----к- --енциј-? Г-- ј- т--------- а-------- Г-е ј- т-р-с-и-к- а-е-ц-ј-? --------------------------- Где је туристичка агенција? 0
G-e -e--u--stič-a-a-e--i--? G-- j- t--------- a-------- G-e j- t-r-s-i-k- a-e-c-j-? --------------------------- Gde je turistička agencija?
Har du eit kart over byen? И--те-л- ---т--гра-а----мене? И---- л- к---- г---- з- м---- И-а-е л- к-р-у г-а-а з- м-н-? ----------------------------- Имате ли карту града за мене? 0
I-a---l--k---u-gr-da-za-mene? I---- l- k---- g---- z- m---- I-a-e l- k-r-u g-a-a z- m-n-? ----------------------------- Imate li kartu grada za mene?
Kan eg bestille hotellrom her? Мо-е ли-с---в----езерв-сати -о-елс---с-ба? М--- л- с- о--- р---------- х------- с---- М-ж- л- с- о-д- р-з-р-и-а-и х-т-л-к- с-б-? ------------------------------------------ Може ли се овде резервисати хотелска соба? 0
M----l- s- o--e--e--r----t- hot-l-------a? M--- l- s- o--- r---------- h------- s---- M-ž- l- s- o-d- r-z-r-i-a-i h-t-l-k- s-b-? ------------------------------------------ Može li se ovde rezervisati hotelska soba?
Kvar er gamlebyen? Где -е--тари г-ад? Г-- ј- с---- г---- Г-е ј- с-а-и г-а-? ------------------ Где је стари град? 0
Gd---e----ri -r--? G-- j- s---- g---- G-e j- s-a-i g-a-? ------------------ Gde je stari grad?
Kvar er domkyrkja? Г---ј---ате-р--а? Г-- ј- к--------- Г-е ј- к-т-д-а-а- ----------------- Где је катедрала? 0
G-- je ---ed-ala? G-- j- k--------- G-e j- k-t-d-a-a- ----------------- Gde je katedrala?
Kvar er museet? Г-е -- му-е-? Г-- ј- м----- Г-е ј- м-з-ј- ------------- Где је музеј? 0
G------m-z--? G-- j- m----- G-e j- m-z-j- ------------- Gde je muzej?
Kvar kan eg kjøpe frimerke? Гд- ----огу -----и п---а-------р---е? Г-- с- м--- к----- п-------- м------- Г-е с- м-г- к-п-т- п-ш-а-с-е м-р-и-е- ------------------------------------- Где се могу купити поштанске маркице? 0
Gd- ---m-----u-it- -ošta-ske--ar-ice? G-- s- m--- k----- p-------- m------- G-e s- m-g- k-p-t- p-š-a-s-e m-r-i-e- ------------------------------------- Gde se mogu kupiti poštanske markice?
Kvar kan eg kjøpe blomar? Г--------же----и-и-ц-еће? Г-- с- м--- к----- ц----- Г-е с- м-ж- к-п-т- ц-е-е- ------------------------- Где се може купити цвеће? 0
G-e-------e-k--it- cv---e? G-- s- m--- k----- c------ G-e s- m-ž- k-p-t- c-e-́-? -------------------------- Gde se može kupiti cveće?
Kvar kan eg kjøpe billettar? Г-е -- --гу-к--ит- в-зн---а-те? Г-- с- м--- к----- в---- к----- Г-е с- м-г- к-п-т- в-з-е к-р-е- ------------------------------- Где се могу купити возне карте? 0
Gde se-mo-u-k----i ---ne--a---? G-- s- m--- k----- v---- k----- G-e s- m-g- k-p-t- v-z-e k-r-e- ------------------------------- Gde se mogu kupiti vozne karte?
Kvar er hamna? Г-е -е--ука? Г-- ј- л---- Г-е ј- л-к-? ------------ Где је лука? 0
Gde je lu--? G-- j- l---- G-e j- l-k-? ------------ Gde je luka?
Kvar er torget? Г-е је -и---а? Г-- ј- п------ Г-е ј- п-ј-ц-? -------------- Где је пијаца? 0
Gde -- -ij-ca? G-- j- p------ G-e j- p-j-c-? -------------- Gde je pijaca?
Kvar er slottet? Где--е з-ма-? Г-- ј- з----- Г-е ј- з-м-к- ------------- Где је замак? 0
Gd--j- zam--? G-- j- z----- G-e j- z-m-k- ------------- Gde je zamak?
Når byrjar omvisinga? Ка-- --чиње --у---ти-ки) об-лаз--? К--- п----- (----------- о-------- К-д- п-ч-њ- (-у-и-т-ч-и- о-и-а-а-? ---------------------------------- Када почиње (туристички) обилазак? 0
Ka-a-p-č-nje-(turi--ički---bilaza-? K--- p------ (----------- o-------- K-d- p-č-n-e (-u-i-t-č-i- o-i-a-a-? ----------------------------------- Kada počinje (turistički) obilazak?
Når sluttar omvisinga? Када -- --в---ва ---р-с--чкa--о---азак? К--- с- з------- (----------- о-------- К-д- с- з-в-ш-в- (-у-и-т-ч-a- о-и-а-а-? --------------------------------------- Када се завршава (туристичкa) обилазак? 0
Kad---e-zav---v- -t-rist-čk-) ---l----? K--- s- z------- (----------- o-------- K-d- s- z-v-š-v- (-u-i-t-č-a- o-i-a-a-? --------------------------------------- Kada se završava (turistička) obilazak?
Kor lenge varar omvisinga? К---ко--уго-----е (ту-ист---a--оби-аз-к? К----- д--- т---- (----------- о-------- К-л-к- д-г- т-а-е (-у-и-т-ч-a- о-и-а-а-? ---------------------------------------- Колико дуго траје (туристичкa) обилазак? 0
Ko-ik---u-o---a-e ---ri-t-čk-----i----k? K----- d--- t---- (----------- o-------- K-l-k- d-g- t-a-e (-u-i-t-č-a- o-i-a-a-? ---------------------------------------- Koliko dugo traje (turistička) obilazak?
Eg vil helst ha ein omvisar som snakkar tysk. Ј--ж-лим -оди-а к-ј--говори --м-ч--. Ј- ж---- в----- к--- г----- н------- Ј- ж-л-м в-д-ч- к-ј- г-в-р- н-м-ч-и- ------------------------------------ Ја желим водича који говори немачки. 0
Ja---l-m-vo---a ko-- g--ori n-m--ki. J- ž---- v----- k--- g----- n------- J- ž-l-m v-d-č- k-j- g-v-r- n-m-č-i- ------------------------------------ Ja želim vodiča koji govori nemački.
Eg vil helst ha ein omvisar som snakkar italiensk. Ја ---и- в-д--а-к--и--овор----а----нски. Ј- ж---- в----- к--- г----- и----------- Ј- ж-л-м в-д-ч- к-ј- г-в-р- и-а-и-а-с-и- ---------------------------------------- Ја желим водича који говори италијански. 0
J- že--m-vo-iča -o-i-govo----tali-a---i. J- ž---- v----- k--- g----- i----------- J- ž-l-m v-d-č- k-j- g-v-r- i-a-i-a-s-i- ---------------------------------------- Ja želim vodiča koji govori italijanski.
Eg vil helst ha ein omvisar som snakkar fransk. Ја ж-лим води-а-који г--ор- ---нц-ск-. Ј- ж---- в----- к--- г----- ф--------- Ј- ж-л-м в-д-ч- к-ј- г-в-р- ф-а-ц-с-и- -------------------------------------- Ја желим водича који говори француски. 0
J--ž-l-m vodiča----i g-vo-i---anc--ki. J- ž---- v----- k--- g----- f--------- J- ž-l-m v-d-č- k-j- g-v-r- f-a-c-s-i- -------------------------------------- Ja želim vodiča koji govori francuski.

Nedlasting MP3 (.zip filer)

Ingen video funne!

Verdsspråket engelsk

Engelsk er det mest utbreidde språket i verda. Men mandarin, eller høgkinesisk, har det høgste talet med morsmålsbrukarar. Engesk er morsmål for «berre» 350 millionar menneske. Trass dette har engelsk stor påverknad på andre språk. Sidan midten av det 20. hundreåret har engelsk vorte enormt mykje viktigare. Det er fyrst og fremst fordi USA har vorte ei supermakt. I mange land er engelsk det fyrste framandspråket i skulen. Internasjonale organisasjonar brukar engelsk som offisielt språk. Engelsk er òg offisielt språk eller omgangsspråk i mange land. Men det er mogleg at andre språk snart overtek desse funksjonane. Engelsk høyrer til dei vestgermanske språka. Difor er det nærskyld tysk, til dømes. Dei siste 1000 åra har språka forandra seg mykje. Tidlegare var engelsk eit bøyingsspråk. I dag har dei fleste endingane med grammatiske funksjonar falle bort. Difor kan du i dag rekne engelsk til dei analytiske språka. Denne typen språk liknar meir på kinesisk enn på tysk. I framtida blir truleg engelsk endå meir forenkla. Dei sterke verba blir kjem truleg til å falle bort. Samanlikna med andre indoeuropeiske språk er engelsk enkelt. Men engelsk rettskriving er veldig vanskeleg. Det er fordi skrifta og uttalen er sterkt skilde frå kvarandre. Rettskrivinga i engelsk har vore lik i fleire hundre år. Uttalen har derimot endra seg mykje. Konsekvensen er at dei framleis skriv slik dei snakka i år 1400. Og det er fleire inkonsekvensar i uttalen. Berre for bokstavkombinasjonen ough finst det seks variantar! Prøv sjølv! – thorough, thought, through, rough, bough, cough.
Visste du?
Slovakisk er et Vest-Slavisk språk. Språket er morsmål for mer enn 5 millioner mennesker. Det er nært knyttet til nabolandet Tsjekkia. Dette er mye på grunn av deres felles fortid som Tsjekkoslovakia. Vokabularet i disse to språkene er stort sett identiske. Forskjellen er primært i tonefallet. Slovakisk ble til ut i fra mange dialekter i det 10. århundre. Det ble senere påvirket av nabo språk i en lang tid. Dagens språk ble ikke etablert før på det 19. århundre. Noen ting kunne vært forenklet i sammenligning til det Tsjekkiske. De mange ulike dialektene har overlevd. Slovakisk er skrevet med det latinske alfabet. Og det er det språket som er lettest forstått av andre slaviske talende. Du kan si at Slovakisk er et slags mellomspråk i de slaviske land. En god grunn til å komme i enighet med dette vakre språket.