Ordliste

nn big – small   »   sr велико – мало

68 [sekstiåtte]

big – small

big – small

68 [шездесет и осам]

68 [šezdeset i osam]

велико – мало

[veliko – malo]

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
Nynorsk Serbian Spel Meir
stor og liten ве-ик--- -а-о в----- и м--- в-л-к- и м-л- ------------- велико и мало 0
v-lik- --m-lo v----- i m--- v-l-k- i m-l- ------------- veliko i malo
Elefanten er stor. Сл-н -е---лик. С--- ј- в----- С-о- ј- в-л-к- -------------- Слон је велик. 0
S-on -e----ik. S--- j- v----- S-o- j- v-l-k- -------------- Slon je velik.
Musa er lita. М-ш ј--м----. М-- ј- м----- М-ш ј- м-л-н- ------------- Миш је мален. 0
M-š ---m---n. M-- j- m----- M-š j- m-l-n- ------------- Miš je malen.
mørk og lys т-м-- --с-е--о т---- и с----- т-м-о и с-е-л- -------------- тамно и светло 0
t-m-o-- --et-o t---- i s----- t-m-o i s-e-l- -------------- tamno i svetlo
Natta er mørk. Но- је-т-м--. Н-- ј- т----- Н-ћ ј- т-м-а- ------------- Ноћ је тамна. 0
Noc- -e------. N--- j- t----- N-c- j- t-m-a- -------------- Noć je tamna.
Dagen er lys. Д-н--е---е-а-. Д-- ј- с------ Д-н ј- с-е-а-. -------------- Дан је светао. 0
Da---e--v-t-o. D-- j- s------ D-n j- s-e-a-. -------------- Dan je svetao.
gamal og ung старо-и----д-. с---- и м----- с-а-о и м-а-о- -------------- старо и младо. 0
s-a-- i-m-a-o. s---- i m----- s-a-o i m-a-o- -------------- staro i mlado.
Bestefar vår er veldig gamal. Н-ш -ед- -е -а-------. Н-- д--- ј- ј--- с---- Н-ш д-д- ј- ј-к- с-а-. ---------------------- Наш деда је јако стар. 0
Na---eda-----a-o --a-. N-- d--- j- j--- s---- N-š d-d- j- j-k- s-a-. ---------------------- Naš deda je jako star.
For sytti år sidan var han ung. Пре-----оди-- б-- ј- --ш-м---. П-- 7- г----- б-- ј- ј-- м---- П-е 7- г-д-н- б-о ј- ј-ш м-а-. ------------------------------ Пре 70 година био је још млад. 0
P-e -------na-bio-je---- -l-d. P-- 7- g----- b-- j- j-- m---- P-e 7- g-d-n- b-o j- j-š m-a-. ------------------------------ Pre 70 godina bio je još mlad.
fin og stygg л--- и ---но л--- и р---- л-п- и р-ж-о ------------ лепо и ружно 0
lep--i---ž-o l--- i r---- l-p- i r-ž-o ------------ lepo i ružno
Sumarfuglen er fin. Л--ти- је ---. Л----- ј- л--- Л-п-и- ј- л-п- -------------- Лептир је леп. 0
L-p-----e---p. L----- j- l--- L-p-i- j- l-p- -------------- Leptir je lep.
Edderkoppen er stygg. П-ук је руж--. П--- ј- р----- П-у- ј- р-ж-н- -------------- Паук је ружан. 0
Pau---e--u-a-. P--- j- r----- P-u- j- r-ž-n- -------------- Pauk je ružan.
tjukk og tynn д-бело---м-шаво д----- и м----- д-б-л- и м-ш-в- --------------- дебело и мршаво 0
debe-o - --š-vo d----- i m----- d-b-l- i m-š-v- --------------- debelo i mršavo
Ei kvinne på hundre kilo er tjukk. Ж-на-од--0- ---а -е---бе-а. Ж--- о- 1-- к--- ј- д------ Ж-н- о- 1-0 к-л- ј- д-б-л-. --------------------------- Жена од 100 кила је дебела. 0
Žena----10- -i-- j- -eb-la. Ž--- o- 1-- k--- j- d------ Ž-n- o- 1-0 k-l- j- d-b-l-. --------------------------- Žena od 100 kila je debela.
Ein mann på femti kilo er tynn. М-шк-р-- од ------а ---мр--в. М------- о- 5- к--- ј- м----- М-ш-а-а- о- 5- к-л- ј- м-ш-в- ----------------------------- Мушкарац од 50 кила је мршав. 0
Mu------ -------il- ----ršav. M------- o- 5- k--- j- m----- M-š-a-a- o- 5- k-l- j- m-š-v- ----------------------------- Muškarac od 50 kila je mršav.
dyr og billeg скуп- - ---т--о с---- и ј------ с-у-о и ј-ф-и-о --------------- скупо и јефтино 0
skup----j-f---o s---- i j------ s-u-o i j-f-i-o --------------- skupo i jeftino
Bilen er dyr. Ау-о ---с---о. А--- ј- с----- А-т- ј- с-у-о- -------------- Ауто је скупо. 0
A--o j- --up-. A--- j- s----- A-t- j- s-u-o- -------------- Auto je skupo.
Avisa er billeg. Но-ин- с- -----н-. Н----- с- ј------- Н-в-н- с- ј-ф-и-е- ------------------ Новине су јефтине. 0
No---- -- je-t---. N----- s- j------- N-v-n- s- j-f-i-e- ------------------ Novine su jeftine.

Nedlasting MP3 (.zip filer)

Ingen video funne!

Kodeveksling

Fleire og fleire menneske veks opp som tospråklege. Dei kan prate meir enn eitt språk. Mange av desse menneska vekslar ofte mellom språka. Dei avgjer ut frå situasjonen kva språk dei skal bruke. På jobben pratar dei til dømes eit anna språk enn dei gjer heime. Slik tilpassar dei seg omgjevnadene sine. Men det er òg mogleg å veksle språk spontant. Dette fenomenet heiter kodeveksling. I kodevekslinga blir språket bytt medan du snakkar. Det kan vere mange grunnar til at språkbrukarar byter språk. Ofte finn dei ikkje passande ord på det eine språket. Dei kan uttrykkje seg betre på det andre språket. Det kan òg vere at talaren kjenner seg tryggare på det eine språket. Dei vel dette språket for personlege eller private saker. Nokre gonger finst det ikkje eit bestemt ord på eit språk. I slike tilfelle må talaren byte språk. Eller dei byter språk for å ikkje bli forstått. Kodevekslinga fungerer då som eit konstruert språk. Tidlegare vart det kritisert å blande språk. Det vart sagt at talaren ikkje kunne snakke noko språk skikkeleg. I dag ser vi annleis på det. Kodeveksling er rekna som ein spesiell språkkompetanse. Det kan vere interessant å observere språkbrukarar som kodevekslar. Ofte byter dei ikkje berre språk. Dei endrar andre kommunikative element òg. Mange språkbrukarar pratar raskare, høgare eller tydelegare på det andre språket. Eller dei brukar plutseleg meir kroppspråk og mimikk. På denne måten er kodeveksling litt kulturveksling òg...