Ordliste

nn Questions – Past tense 2   »   sr Питати – прошлост 2

86 [åttiseks]

Questions – Past tense 2

Questions – Past tense 2

86 [осамдесет и шест]

86 [osamdeset i šest]

Питати – прошлост 2

[Pitati – prošlost 2]

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
Nynorsk Serbian Spel Meir
Kva slips brukte du? К-ј- --а--ту -и-н-сио-/-н-с-л-? К--- к------ с- н---- / н------ К-ј- к-а-а-у с- н-с-о / н-с-л-? ------------------------------- Коју кравату си носио / носила? 0
Ko-u -r-v-tu--i--o--- --nosil-? K--- k------ s- n---- / n------ K-j- k-a-a-u s- n-s-o / n-s-l-? ------------------------------- Koju kravatu si nosio / nosila?
Kva bil køyrde du? Који-ау-о-с--к-пио-- к-п--а? К--- а--- с- к---- / к------ К-ј- а-т- с- к-п-о / к-п-л-? ---------------------------- Који ауто си купио / купила? 0
Koj--aut--si -u--- / ----l-? K--- a--- s- k---- / k------ K-j- a-t- s- k-p-o / k-p-l-? ---------------------------- Koji auto si kupio / kupila?
Kva avis abonnerte du på? На -ој- --ви-е ----ретп----н --пр-----ћ--а? Н- к--- н----- с- п--------- / п----------- Н- к-ј- н-в-н- с- п-е-п-а-е- / п-е-п-а-е-а- ------------------------------------------- На које новине си претплаћен / претплаћена? 0
N--k------vi---s--p-etplac-e--- p-etp--c--na? N- k--- n----- s- p---------- / p------------ N- k-j- n-v-n- s- p-e-p-a-́-n / p-e-p-a-́-n-? --------------------------------------------- Na koje novine si pretplaćen / pretplaćena?
Kven såg du? Ко-- сте в-д-л-? К--- с-- в------ К-г- с-е в-д-л-? ---------------- Кога сте видели? 0
K--a --e-v--el-? K--- s-- v------ K-g- s-e v-d-l-? ---------------- Koga ste videli?
Kven trefte du? К-га сте----ли? К--- с-- с----- К-г- с-е с-е-и- --------------- Кога сте срели? 0
Kog- -t- s-el-? K--- s-- s----- K-g- s-e s-e-i- --------------- Koga ste sreli?
Kven kjente du att? Ко-а--те-преп-з-а--? К--- с-- п---------- К-г- с-е п-е-о-н-л-? -------------------- Кога сте препознали? 0
K--a st- p--pozna--? K--- s-- p---------- K-g- s-e p-e-o-n-l-? -------------------- Koga ste prepoznali?
Når sto du opp? Кад--сте у-та-и? К--- с-- у------ К-д- с-е у-т-л-? ---------------- Када сте устали? 0
K-d--s---u-----? K--- s-- u------ K-d- s-e u-t-l-? ---------------- Kada ste ustali?
Når begynte du? Ка-- с-е п---л-? К--- с-- п------ К-д- с-е п-ч-л-? ---------------- Када сте почели? 0
K-da ste --čeli? K--- s-- p------ K-d- s-e p-č-l-? ---------------- Kada ste počeli?
Når slutta du? К--- с-е-прес----? К--- с-- п-------- К-д- с-е п-е-т-л-? ------------------ Када сте престали? 0
K--- s-- -r--tali? K--- s-- p-------- K-d- s-e p-e-t-l-? ------------------ Kada ste prestali?
Kvifor vakna du? Зашт--с-- -е--робудил-? З---- с-- с- п--------- З-ш-о с-е с- п-о-у-и-и- ----------------------- Зашто сте се пробудили? 0
Z---o --- s--p---ud-l-? Z---- s-- s- p--------- Z-š-o s-e s- p-o-u-i-i- ----------------------- Zašto ste se probudili?
Kvifor vart du lærar? З--то---е--о--а----чи--љ? З---- с-- п------ у------ З-ш-о с-е п-с-а-и у-и-е-? ------------------------- Зашто сте постали учитељ? 0
Z---o -te---st-li-učit---? Z---- s-- p------ u------- Z-š-o s-e p-s-a-i u-i-e-j- -------------------------- Zašto ste postali učitelj?
Kvifor tok du drosje? Заш-о сте -зел- т--с-? З---- с-- у---- т----- З-ш-о с-е у-е-и т-к-и- ---------------------- Зашто сте узели такси? 0
Zašto --e-u--l- ----i? Z---- s-- u---- t----- Z-š-o s-e u-e-i t-k-i- ---------------------- Zašto ste uzeli taksi?
Kvar kom du frå? О--кле ----до---? О----- с-- д----- О-а-л- с-е д-ш-и- ----------------- Одакле сте дошли? 0
Oda-l--st--do--i? O----- s-- d----- O-a-l- s-e d-š-i- ----------------- Odakle ste došli?
Kvar gjekk du? Где сте и-л-? Г-- с-- и---- Г-е с-е и-л-? ------------- Где сте ишли? 0
Gde ----išl-? G-- s-- i---- G-e s-e i-l-? ------------- Gde ste išli?
Kvar har du vore? Г-- -т- б-л-? Г-- с-- б---- Г-е с-е б-л-? ------------- Где сте били? 0
G----te b--i? G-- s-- b---- G-e s-e b-l-? ------------- Gde ste bili?
Kven hjelpte du? Ко-е -и помо-ао - -ом-гл-? К--- с- п------ / п------- К-м- с- п-м-г-о / п-м-г-а- -------------------------- Коме си помогао / помогла? 0
Ko-e-si-----ga--- pom-g-a? K--- s- p------ / p------- K-m- s- p-m-g-o / p-m-g-a- -------------------------- Kome si pomogao / pomogla?
Kven skreiv du til? К--е--- писа--/ ----л-? К--- с- п---- / п------ К-м- с- п-с-о / п-с-л-? ----------------------- Коме си писао / писала? 0
Ko-e ------a- ---i---a? K--- s- p---- / p------ K-m- s- p-s-o / p-s-l-? ----------------------- Kome si pisao / pisala?
Kven svara du? Коме--и ---ов-ри--- о-го-ор-л-? К--- с- о-------- / о---------- К-м- с- о-г-в-р-о / о-г-в-р-л-? ------------------------------- Коме си одговорио / одговорила? 0
K--- si -d-o-or-----o-----rila? K--- s- o-------- / o---------- K-m- s- o-g-v-r-o / o-g-v-r-l-? ------------------------------- Kome si odgovorio / odgovorila?

Nedlasting MP3 (.zip filer)

Ingen video funne!

Å vere tospråkleg betrar hørselen

Menneske som snakkar to språk, høyrer betre. Dei er flinkare til å skilje mellom ulike lydar. Ein amerikansk studie har kome fram til dette. Forskarar testa fleire tenåringar. Ein del av forsøkspersonane vaks opp som tospråklege. Desse tenåringane snakka engelsk og spansk. Den andre delen av forsøkspersonane snakka berre engelsk. Dei unge menneska skulle høyre på ei bestemt staving. Det var stavinga ‘da’. Ho høyrde ikkje til i nokon av dei to språka. Stavinga vart spelt for forsøkspersonane i øyreklokker. Samstundes vart hjerneaktiviteten målt. Etter testen skulle tenåringane høyre på stavinga ein gong til. Men denne gongen var det mange forstyrrande lydar i tillegg. Det var ulike stemmer som sa meiningslause setningar. Dei tospråklege reagerte veldig sterkt på stavinga. Hjernen deira viste høg aktivitet. Dei var i stand til å kjenne att stavinga, både med og utan tilleggsstøyen. Dei einspråklege forsøkspersonane lukkast ikkje med det. Hørselen deira var ikkje så god som hjå dei tospråklege. Resultatet av eksperimentet overraska forskarane. Til då var det berre kjent at musikarar har godt gehør. Men det ser ut til at det trenar øyra å vere tospråkleg òg. Tospråklege menneske er heile tida utsett for ulike klangar. Difor må hjernen deira utvikle nye evner. Han lærer å skilje mellom ulike språklege stimuli. No undersøkjer forskarane korleis språkkunnskap påverkar hjernen. Kanskje kan hørselen ha nytte av at vi lærer språk seinare òg...