Ordliste

nn Vacation activities   »   sr Активности на годишњем одмору

48 [førtiåtte]

Vacation activities

Vacation activities

48 [четрдесет и осам]

48 [četrdeset i osam]

Активности на годишњем одмору

[Aktivnosti na godišnjem odmoru]

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
Nynorsk Serbian Spel Meir
Er stranda rein? Ј--ли --а-а ч--т-? Ј- л- п---- ч----- Ј- л- п-а-а ч-с-а- ------------------ Је ли плажа чиста? 0
J--li--la-- čis-a? J- l- p---- č----- J- l- p-a-a č-s-a- ------------------ Je li plaža čista?
Går det an å bade der? Мо-е--и се та-о к--а-и? М--- л- с- т--- к------ М-ж- л- с- т-м- к-п-т-? ----------------------- Може ли се тамо купати? 0
M-ž-----se-ta---kupati? M--- l- s- t--- k------ M-ž- l- s- t-m- k-p-t-? ----------------------- Može li se tamo kupati?
Er det ikkje farleg å bade der? Ни-е--- ----но та-- се-купа--? Н--- л- о----- т--- с- к------ Н-ј- л- о-а-н- т-м- с- к-п-т-? ------------------------------ Није ли опасно тамо се купати? 0
Nij--l---pa--o-tam- -e ---a-i? N--- l- o----- t--- s- k------ N-j- l- o-a-n- t-m- s- k-p-t-? ------------------------------ Nije li opasno tamo se kupati?
Går det an å leige ein parasoll der? М--е-------о--- из---м-т- су---бран? М--- л- с- о--- и-------- с--------- М-ж- л- с- о-д- и-н-ј-и-и с-н-о-р-н- ------------------------------------ Може ли се овде изнајмити сунцобран? 0
M-----i----ov-e-----jmit- su--obr--? M--- l- s- o--- i-------- s--------- M-ž- l- s- o-d- i-n-j-i-i s-n-o-r-n- ------------------------------------ Može li se ovde iznajmiti suncobran?
Går det an å leige ein liggjestol her? М--- л--с- о--е ----ј-----л-жа--а? М--- л- с- о--- и-------- л------- М-ж- л- с- о-д- и-н-ј-и-и л-ж-љ-а- ---------------------------------- Може ли се овде изнајмити лежаљка? 0
Može--i-se o----iz--j--t----ž---k-? M--- l- s- o--- i-------- l-------- M-ž- l- s- o-d- i-n-j-i-i l-ž-l-k-? ----------------------------------- Može li se ovde iznajmiti ležaljka?
Går det an å leige ein båt her? М-ж--ли--е -вд- из--јм-ти ча--ц? М--- л- с- о--- и-------- ч----- М-ж- л- с- о-д- и-н-ј-и-и ч-м-ц- -------------------------------- Може ли се овде изнајмити чамац? 0
M--- l- se---de----a---t- ča---? M--- l- s- o--- i-------- č----- M-ž- l- s- o-d- i-n-j-i-i č-m-c- -------------------------------- Može li se ovde iznajmiti čamac?
Eg vil gjerne surfe. Ј- бих--ад---------- с-р---а. Ј- б-- р--- с----- / с------- Ј- б-х р-д- с-р-а- / с-р-а-а- ----------------------------- Ја бих радо сурфао / сурфала. 0
Ja bih rad-----f-- /----f-l-. J- b-- r--- s----- / s------- J- b-h r-d- s-r-a- / s-r-a-a- ----------------------------- Ja bih rado surfao / surfala.
Eg vil gjerne dykke. Ј- -их --д- рон-о-- -о-ил-. Ј- б-- р--- р---- / р------ Ј- б-х р-д- р-н-о / р-н-л-. --------------------------- Ја бих радо ронио / ронила. 0
Ja-b-- --d- ro--o-- roni--. J- b-- r--- r---- / r------ J- b-h r-d- r-n-o / r-n-l-. --------------------------- Ja bih rado ronio / ronila.
Eg vil gjerne stå på vasski. Ј- б-х--а-- ски--о-- ------- н- во--. Ј- б-- р--- с----- / с------ н- в---- Ј- б-х р-д- с-и-а- / с-и-а-а н- в-д-. ------------------------------------- Ја бих радо скијао / скијала на води. 0
J---ih --do-ski--- -----ja-a--a-v--i. J- b-- r--- s----- / s------ n- v---- J- b-h r-d- s-i-a- / s-i-a-a n- v-d-. ------------------------------------- Ja bih rado skijao / skijala na vodi.
Går det an å leige surfebrett her? М-же л- с--и-најми-- -а--а--- сур---е? М--- л- с- и-------- д---- з- с------- М-ж- л- с- и-н-ј-и-и д-с-а з- с-р-а-е- -------------------------------------- Може ли се изнајмити даска за сурфање? 0
Mož- l- s--------i-i d--ka z----rf---e? M--- l- s- i-------- d---- z- s-------- M-ž- l- s- i-n-j-i-i d-s-a z- s-r-a-j-? --------------------------------------- Može li se iznajmiti daska za surfanje?
Går det an å leige dykkarutstyr her? Може--- ---из-----ти-оп-е-------о--ње? М--- л- с- и-------- о----- з- р------ М-ж- л- с- и-н-ј-и-и о-р-м- з- р-њ-њ-? -------------------------------------- Може ли се изнајмити опрема за роњење? 0
M-že--i se-i-na-mi-- op-e---za-r---e-je? M--- l- s- i-------- o----- z- r-------- M-ž- l- s- i-n-j-i-i o-r-m- z- r-n-e-j-? ---------------------------------------- Može li se iznajmiti oprema za ronjenje?
Går det an å leige vasski her? Мо-у-л--с--изна-мити--о--н----ије? М--- л- с- и-------- в----- с----- М-г- л- с- и-н-ј-и-и в-д-н- с-и-е- ---------------------------------- Могу ли се изнајмити водене скије? 0
Mo-- li s---znajmi---vode---ski-e? M--- l- s- i-------- v----- s----- M-g- l- s- i-n-j-i-i v-d-n- s-i-e- ---------------------------------- Mogu li se iznajmiti vodene skije?
Eg er nybegynnar. Ја-сам-т-к по-е-ник. Ј- с-- т-- п-------- Ј- с-м т-к п-ч-т-и-. -------------------- Ја сам тек почетник. 0
J--sa---ek-po-----k. J- s-- t-- p-------- J- s-m t-k p-č-t-i-. -------------------- Ja sam tek početnik.
Eg er middels flink. Ј- -------с--н- -о-а- --добр-. Ј- с-- п------- д---- / д----- Ј- с-м п-о-е-н- д-б-р / д-б-а- ------------------------------ Ја сам просечно добар / добра. 0
Ja--am -ros-čn- d---r - -ob--. J- s-- p------- d---- / d----- J- s-m p-o-e-n- d-b-r / d-b-a- ------------------------------ Ja sam prosečno dobar / dobra.
Eg kan dette ganske bra. Снал--им -- већ-с тим. С------- с- в-- с т--- С-а-а-и- с- в-ћ с т-м- ---------------------- Сналазим се већ с тим. 0
Sna-a--m-s- ---́-- t-m. S------- s- v--- s t--- S-a-a-i- s- v-c- s t-m- ----------------------- Snalazim se već s tim.
Kvar er skiheisen? Гд---е---и л-фт? Г-- ј- с-- л---- Г-е ј- с-и л-ф-? ---------------- Где је ски лифт? 0
Gd- je-s-i-li-t? G-- j- s-- l---- G-e j- s-i l-f-? ---------------- Gde je ski lift?
Har du med deg ski? Имаш--и----с-б------ј-? И--- л- с- с---- с----- И-а- л- с- с-б-м с-и-е- ----------------------- Имаш ли са собом скије? 0
I--š--i ----obom ---je? I--- l- s- s---- s----- I-a- l- s- s-b-m s-i-e- ----------------------- Imaš li sa sobom skije?
Har du med deg skistøvlar? И--ш-ли -бу-у -- --и-а-е-ту? И--- л- о---- з- с------ т-- И-а- л- о-у-у з- с-и-а-е т-? ---------------------------- Имаш ли обућу за скијање ту? 0
I-a- -- -------za-s---anj--tu? I--- l- o----- z- s------- t-- I-a- l- o-u-́- z- s-i-a-j- t-? ------------------------------ Imaš li obuću za skijanje tu?

Nedlasting MP3 (.zip filer)

Ingen video funne!

Språket i bilete

Eit tysk ordspråk seier: Eit bilete seier meir enn tusen ord. Det tyder at bilete ofte blir forstått fortare enn språk. Bilete kan òg vise kjensler betre. Difor blir det brukt mange bilete i reklamen. Bilete fungerer annleis enn språk. Dei viser oss mange ting på likt, og verkar som heilskap. Det tyder at heile biletet til saman har ein bestemt effekt. Med språk treng du mange fleire ord. Men bilete og språk høyrer saman. Vi treng språk for å skildre eit bilete. På same måten blir mange tekstar fyrst forståelege gjennom bilete. Lingvistar forskar på forholdet mellom bilete og språk. Det er òg eit spørsmål om bilete er eit språk i seg sjølv. Viss noko berre blir filma, kan vi sjå på bileta. Men bodskapen i filmen er ikkje konkret. Viss eit bilete skal fungere som språk, må det vere konkret. Di mindre det viser, di klårare er bodskapen. Piktogram er eit godt døme på det. Piktogram er enkle og eintydige biletteikn. Dei erstattar verbalspråk, og er ei form for visuell kommunikasjon. Alle kjenner piktogrammet for ‘røyking forbode’. Det viser ein sigarett med ei linje over. Gjennom globaliseringa blir bileta viktigare. Men du må lære språket deira. Det er ikkje forståeleg over heile verda, sjølv om mange trur det. Det er ford kulturen vår påverkar korleis vi forstår bilete. Det vi ser, kjem an på fleire faktorar. Så nokre menneske ser ikkje sigarettar, berre svarte linjer.
Visste du?
Tyrkisk er et av de nesten 40 Turk språkene. Det er mest knyttet til det aserbajdsjanske språket. Det er morsmål eller andrespråk for mer enn 80 millioner mennesker. Disse lever hovedsakelig i Tyrkia eller på Balkan. Emigranter tok også Tyrkisk til Europa, Amerika og Australia. Det Tyrkiske har også blitt påvirket av andre språk. Ordlisten inneholder ord fra Arabisk og Fransk. Et kjennemerke ved det Tyrkiske språket er de mange forskjellige dialektene. Dialekten som brukes i Istanbul regnes som dagens standard språk. Grammatikken er delt opp i seks delinger. Den agglutinerende språk strukturen er også karakteristisk for Tyrkisk. Dette betyr at grammatiske former bli uttrykt av endelser. Det er en fast rekkefølge av disse, men det kan være veldig mange av dem. Dette prinsippet forskjelligjør Tyrkisk fra andre Indoeuropeiske språk.