Ordliste

nn Shopping   »   sr Куповина

54 [femtifire]

Shopping

Shopping

54 [педесет и четири]

54 [pedeset i četiri]

Куповина

[Kupovina]

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
Nynorsk Serbian Spel Meir
Eg vil kjøpe ein presang. Ја-ж-л-м-к--и-и-по-ло-. Ј- ж---- к----- п------ Ј- ж-л-м к-п-т- п-к-о-. ----------------------- Ја желим купити поклон. 0
J- ----m ku---- pok-on. J- ž---- k----- p------ J- ž-l-m k-p-t- p-k-o-. ----------------------- Ja želim kupiti poklon.
Men ikkje noko alt for dyrt. А-и----та-пр-ви-е с--п-. А-- н---- п------ с----- А-и н-ш-а п-е-и-е с-у-о- ------------------------ Али ништа превише скупо. 0
Ali ni--a pre---e-s---o. A-- n---- p------ s----- A-i n-š-a p-e-i-e s-u-o- ------------------------ Ali ništa previše skupo.
Kanskje ei veske? И-ат------ож---т--ну? И---- л- м---- т----- И-а-е л- м-ж-а т-ш-у- --------------------- Имате ли можда ташну? 0
Im-te -- m-žda--a-nu? I---- l- m---- t----- I-a-e l- m-ž-a t-š-u- --------------------- Imate li možda tašnu?
Kva farge vil du ha? К--- бо----ели-е? К--- б--- ж------ К-ј- б-ј- ж-л-т-? ----------------- Коју боју желите? 0
K--u --ju ----te? K--- b--- ž------ K-j- b-j- ž-l-t-? ----------------- Koju boju želite?
Svart, brun eller kvit? Цр-у-----он ил- б-лу? Ц---- б---- и-- б---- Ц-н-, б-а-н и-и б-л-? --------------------- Црну, браон или белу? 0
C---- br--n i---b---? C---- b---- i-- b---- C-n-, b-a-n i-i b-l-? --------------------- Crnu, braon ili belu?
Stor eller lita? В--и-у-ил- ----? В----- и-- м---- В-л-к- и-и м-л-? ---------------- Велику или малу? 0
V---ku-i----a-u? V----- i-- m---- V-l-k- i-i m-l-? ---------------- Veliku ili malu?
Kan eg få sjå på denne? М-гу л---ид-ти -в-? М--- л- в----- о--- М-г- л- в-д-т- о-у- ------------------- Могу ли видети ову? 0
Mo-- l- v--e-i-o--? M--- l- v----- o--- M-g- l- v-d-t- o-u- ------------------- Mogu li videti ovu?
Er det skinn? Је ли-од-ко--? Ј- л- о- к---- Ј- л- о- к-ж-? -------------- Је ли од коже? 0
J- l--o---ož-? J- l- o- k---- J- l- o- k-ž-? -------------- Je li od kože?
Eller er det kunststoff? Ил- -- од----т--к-г -а-ер-ј-ла? И-- ј- о- в-------- м---------- И-и ј- о- в-ш-а-к-г м-т-р-ј-л-? ------------------------------- Или је од вештачког материјала? 0
I-i-j--od -e-ta-kog ma-e--ja-a? I-- j- o- v-------- m---------- I-i j- o- v-š-a-k-g m-t-r-j-l-? ------------------------------- Ili je od veštačkog materijala?
Skinn, sjølvsagt. На--вно,-о- ко--. Н------- о- к---- Н-р-в-о- о- к-ж-. ----------------- Наравно, од коже. 0
N-r---o, od -ože. N------- o- k---- N-r-v-o- o- k-ž-. ----------------- Naravno, od kože.
Det er svært god kvalitet. То је ------т--доб----ва-ит--. Т- ј- н------- д---- к-------- Т- ј- н-р-ч-т- д-б-р к-а-и-е-. ------------------------------ То је нарочито добар квалитет. 0
T- -e --roč-----obar kv-----t. T- j- n------- d---- k-------- T- j- n-r-č-t- d-b-r k-a-i-e-. ------------------------------ To je naročito dobar kvalitet.
Og denne veska er verkeleg rimeleg. А-таш---је -аи--а п------. А т---- ј- з----- п------- А т-ш-а ј- з-и-т- п-в-љ-а- -------------------------- А ташна је заиста повољна. 0
A-t-šn--j- -a--t- po-o-j-a. A t---- j- z----- p-------- A t-š-a j- z-i-t- p-v-l-n-. --------------------------- A tašna je zaista povoljna.
Eg likar ho. Ова-м--се-доп-д-. О-- м- с- д------ О-а м- с- д-п-д-. ----------------- Ова ми се допада. 0
O-- mi se dopa-a. O-- m- s- d------ O-a m- s- d-p-d-. ----------------- Ova mi se dopada.
Eg tek ho. О----у--з-ти. О-- ћ- у----- О-у ћ- у-е-и- ------------- Ову ћу узети. 0
O-u---u--zeti. O-- c-- u----- O-u c-u u-e-i- -------------- Ovu ću uzeti.
Kan eg eventuelt få byte ho? М--у-л---е -ве-туал-о ----н---? М--- л- ј- е--------- з-------- М-г- л- ј- е-е-т-а-н- з-м-н-т-? ------------------------------- Могу ли је евентуално заменити? 0
M-gu l- je -v-ntua--o--am----i? M--- l- j- e--------- z-------- M-g- l- j- e-e-t-a-n- z-m-n-t-? ------------------------------- Mogu li je eventualno zameniti?
Sjølvsagt. Под------ва с-. П---------- с-- П-д-а-у-е-а с-. --------------- Подразумева се. 0
Podr--u-ev----. P---------- s-- P-d-a-u-e-a s-. --------------- Podrazumeva se.
Vi kan pakke ho inn som presang. Зап---ваће--------о --к--н. З----------- ј- к-- п------ З-п-к-в-ћ-м- ј- к-о п-к-о-. --------------------------- Запаковаћемо је као поклон. 0
Za-a-ov----m- -- --o pok---. Z------------ j- k-- p------ Z-p-k-v-c-e-o j- k-o p-k-o-. ---------------------------- Zapakovaćemo je kao poklon.
Der borte er kassa. Т--о п--ко--е-бл-г-ј-а. Т--- п---- ј- б-------- Т-м- п-е-о ј- б-а-а-н-. ----------------------- Тамо преко је благајна. 0
Ta-o -re---j--b--ga-n-. T--- p---- j- b-------- T-m- p-e-o j- b-a-a-n-. ----------------------- Tamo preko je blagajna.

Nedlasting MP3 (.zip filer)

Ingen video funne!

Kven forstår kven?

Det er om lag 7 milliardar menneske i verda. Dei har alle eit språk. Uheldigvis er det ikkje alltid same språket. Så for å prate med folk frå andre nasjonar, må vi lære språk. Det er ofte særs slitsamt. Men det finst språk som liknar mykje på kvarandre. Språkbrukarane forstår kvarandre utan å meistre det andre språket. Dette fenomenet heiter gjensidig forståing. Vi skil mellom to variantar. Den fyrste varianten er munnleg gjensidig forståing. Her forstår språkbrukarane einannan, når dei snakkar. Likevel forstår dei ikkje den skriftlege forma av det andre språket. Det er fordi språka har ulike skriftformer. Eit døme på det er språka hindi og urdu. Skriftleg gjensidig forståing er den andre varianten. Her blir det andre språket forstått i skriftleg form. Men når språkbrukarane snakkar, forstår dei einannan dårleg. Grunnen til det er at dei har veldig ulik uttale. Nederlandsk og tysk er døme på det. Dei nærast skylde språka har båe variantane. Det tyder at dei er gjensidig forståelege både munnleg og skriftleg. Russisk og ukrainsk, eller thai og laotisk, er døme på det. Men det finst òg ei asymmetrisk for for gjensidig forståing. Det er tilfellet der språkbrukarane forstår kvarandre ulikt godt. Portugisarar forstår spanjolar betre enn spanjolar forstår portugisarar. Og austerrikarar forstår tyskarar betre enn andre vegen. I desse tilfella er uttalen eller dialekten eit hinder. Den som verkeleg vil ha gode samtaler, må lære noko nytt...