Ordliste

nn Handle   »   sr Куповина

54 [femtifire]

Handle

Handle

54 [педесет и четири]

54 [pedeset i četiri]

Куповина

Kupovina

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
Nynorsk Serbian Spel Meir
Eg vil kjøpe ein presang. Ј- ---им-к---т------о-. Ј_ ж____ к_____ п______ Ј- ж-л-м к-п-т- п-к-о-. ----------------------- Ја желим купити поклон. 0
J- ------ku---i-pok--n. J_ ž____ k_____ p______ J- ž-l-m k-p-t- p-k-o-. ----------------------- Ja želim kupiti poklon.
Men ikkje noko alt for dyrt. Али --ш---пр-в-ш- ск---. А__ н____ п______ с_____ А-и н-ш-а п-е-и-е с-у-о- ------------------------ Али ништа превише скупо. 0
A-i -išta -rev-š----u--. A__ n____ p______ s_____ A-i n-š-a p-e-i-e s-u-o- ------------------------ Ali ništa previše skupo.
Kanskje ei veske? Има-е----мо-д--таш-у? И____ л_ м____ т_____ И-а-е л- м-ж-а т-ш-у- --------------------- Имате ли можда ташну? 0
Im-t- li-----a---šn-? I____ l_ m____ t_____ I-a-e l- m-ž-a t-š-u- --------------------- Imate li možda tašnu?
Kva farge vil du ha? Ко---б-ју-ж-л-те? К___ б___ ж______ К-ј- б-ј- ж-л-т-? ----------------- Коју боју желите? 0
K--u--oj- ž--i-e? K___ b___ ž______ K-j- b-j- ž-l-t-? ----------------- Koju boju želite?
Svart, brun eller kvit? Цр-у, б-----и-и б-лу? Ц____ б____ и__ б____ Ц-н-, б-а-н и-и б-л-? --------------------- Црну, браон или белу? 0
C---- ---on-i-i----u? C____ b____ i__ b____ C-n-, b-a-n i-i b-l-? --------------------- Crnu, braon ili belu?
Stor eller lita? Ве-ику-и-и малу? В_____ и__ м____ В-л-к- и-и м-л-? ---------------- Велику или малу? 0
V-lik---l--ma--? V_____ i__ m____ V-l-k- i-i m-l-? ---------------- Veliku ili malu?
Kan eg få sjå på denne? Могу ли--и---и----? М___ л_ в_____ о___ М-г- л- в-д-т- о-у- ------------------- Могу ли видети ову? 0
M-g- -i vi---i-o--? M___ l_ v_____ o___ M-g- l- v-d-t- o-u- ------------------- Mogu li videti ovu?
Er det skinn? Ј- л- ---к-ж-? Ј_ л_ о_ к____ Ј- л- о- к-ж-? -------------- Је ли од коже? 0
Je-li-o---o--? J_ l_ o_ k____ J- l- o- k-ž-? -------------- Je li od kože?
Eller er det kunststoff? Ил--је----в-ш---к----атер-ја-а? И__ ј_ о_ в________ м__________ И-и ј- о- в-ш-а-к-г м-т-р-ј-л-? ------------------------------- Или је од вештачког материјала? 0
Il--j- ---v-št---o- mat-ri----? I__ j_ o_ v________ m__________ I-i j- o- v-š-a-k-g m-t-r-j-l-? ------------------------------- Ili je od veštačkog materijala?
Skinn, sjølvsagt. Н--ав--, -- ко--. Н_______ о_ к____ Н-р-в-о- о- к-ж-. ----------------- Наравно, од коже. 0
Na-a--o,-o- -ož-. N_______ o_ k____ N-r-v-o- o- k-ž-. ----------------- Naravno, od kože.
Det er svært god kvalitet. Т---е -аро-ит--д-бар-к--ли-ет. Т_ ј_ н_______ д____ к________ Т- ј- н-р-ч-т- д-б-р к-а-и-е-. ------------------------------ То је нарочито добар квалитет. 0
T- je --ro--t--dobar kv-l-t--. T_ j_ n_______ d____ k________ T- j- n-r-č-t- d-b-r k-a-i-e-. ------------------------------ To je naročito dobar kvalitet.
Og denne veska er verkeleg rimeleg. А -ашн- је --и-та--ов---а. А т____ ј_ з_____ п_______ А т-ш-а ј- з-и-т- п-в-љ-а- -------------------------- А ташна је заиста повољна. 0
A tašn- -e-z-ist- --vo--na. A t____ j_ z_____ p________ A t-š-a j- z-i-t- p-v-l-n-. --------------------------- A tašna je zaista povoljna.
Eg likar ho. Ова--- се--оп-д-. О__ м_ с_ д______ О-а м- с- д-п-д-. ----------------- Ова ми се допада. 0
Ova mi--e--op---. O__ m_ s_ d______ O-a m- s- d-p-d-. ----------------- Ova mi se dopada.
Eg tek ho. Ов--ћ---з-т-. О__ ћ_ у_____ О-у ћ- у-е-и- ------------- Ову ћу узети. 0
O-u--́u---et-. O__ ć_ u_____ O-u c-u u-e-i- -------------- Ovu ću uzeti.
Kan eg eventuelt få byte ho? М-гу -- -е -в-нту--но-за-ен-ти? М___ л_ ј_ е_________ з________ М-г- л- ј- е-е-т-а-н- з-м-н-т-? ------------------------------- Могу ли је евентуално заменити? 0
Mogu-l-----event----o---m--i--? M___ l_ j_ e_________ z________ M-g- l- j- e-e-t-a-n- z-m-n-t-? ------------------------------- Mogu li je eventualno zameniti?
Sjølvsagt. Под-азум-в----. П__________ с__ П-д-а-у-е-а с-. --------------- Подразумева се. 0
P-dra--------e. P__________ s__ P-d-a-u-e-a s-. --------------- Podrazumeva se.
Vi kan pakke ho inn som presang. За------------- ----п---он. З___________ ј_ к__ п______ З-п-к-в-ћ-м- ј- к-о п-к-о-. --------------------------- Запаковаћемо је као поклон. 0
Za--k-va-́-mo-j- k-- ---lo-. Z___________ j_ k__ p______ Z-p-k-v-c-e-o j- k-o p-k-o-. ---------------------------- Zapakovaćemo je kao poklon.
Der borte er kassa. Та-о-п-ек--је-б----ј-а. Т___ п____ ј_ б________ Т-м- п-е-о ј- б-а-а-н-. ----------------------- Тамо преко је благајна. 0
T----p-e----e--lag--na. T___ p____ j_ b________ T-m- p-e-o j- b-a-a-n-. ----------------------- Tamo preko je blagajna.

Nedlasting MP3 (.zip filer)

MP3 Nynorsk + Serbian (1-100) MP3 Serbian (1-100)
Ingen video funne!

Kven forstår kven?

Det er om lag 7 milliardar menneske i verda. Dei har alle eit språk. Uheldigvis er det ikkje alltid same språket. Så for å prate med folk frå andre nasjonar, må vi lære språk. Det er ofte særs slitsamt. Men det finst språk som liknar mykje på kvarandre. Språkbrukarane forstår kvarandre utan å meistre det andre språket. Dette fenomenet heiter gjensidig forståing. Vi skil mellom to variantar. Den fyrste varianten er munnleg gjensidig forståing. Her forstår språkbrukarane einannan, når dei snakkar. Likevel forstår dei ikkje den skriftlege forma av det andre språket. Det er fordi språka har ulike skriftformer. Eit døme på det er språka hindi og urdu. Skriftleg gjensidig forståing er den andre varianten. Her blir det andre språket forstått i skriftleg form. Men når språkbrukarane snakkar, forstår dei einannan dårleg. Grunnen til det er at dei har veldig ulik uttale. Nederlandsk og tysk er døme på det. Dei nærast skylde språka har båe variantane. Det tyder at dei er gjensidig forståelege både munnleg og skriftleg. Russisk og ukrainsk, eller thai og laotisk, er døme på det. Men det finst òg ei asymmetrisk for for gjensidig forståing. Det er tilfellet der språkbrukarane forstår kvarandre ulikt godt. Portugisarar forstår spanjolar betre enn spanjolar forstår portugisarar. Og austerrikarar forstår tyskarar betre enn andre vegen. I desse tilfella er uttalen eller dialekten eit hinder. Den som verkeleg vil ha gode samtaler, må lære noko nytt...