Ordliste

nn Subordinate clauses: that 1   »   sr Зависне реченице са да 1

91 [nittiein]

Subordinate clauses: that 1

Subordinate clauses: that 1

91 [деведесет и један]

91 [devedeset i jedan]

Зависне реченице са да 1

[Zavisne rečenice sa da 1]

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
Nynorsk Serbian Spel Meir
Kanskje det blir betre vêr i morgon. Вре-е-ће можд---утра------боље. В---- ћ- м---- с---- б--- б---- В-е-е ћ- м-ж-а с-т-а б-т- б-љ-. ------------------------------- Време ће можда сутра бити боље. 0
Vre-- c-e-m-ž---su-r--bi-- -ol--. V---- c-- m---- s---- b--- b----- V-e-e c-e m-ž-a s-t-a b-t- b-l-e- --------------------------------- Vreme će možda sutra biti bolje.
Korleis veit du det? О--к-е--н-те то? О----- з---- т-- О-а-л- з-а-е т-? ---------------- Одакле знате то? 0
O--k-- z--t- -o? O----- z---- t-- O-a-l- z-a-e t-? ---------------- Odakle znate to?
Eg håpar det blir betre. Ј---е------ -а--- б--и бољ-. Ј- с- н---- д- ћ- б--- б---- Ј- с- н-д-м д- ћ- б-т- б-љ-. ---------------------------- Ја се надам да ће бити боље. 0
J- s- na-am--- -́--biti--o-je. J- s- n---- d- c-- b--- b----- J- s- n-d-m d- c-e b-t- b-l-e- ------------------------------ Ja se nadam da će biti bolje.
Han kjem heilt sikkert. Он--олази сас-им -иг----. О- д----- с----- с------- О- д-л-з- с-с-и- с-г-р-о- ------------------------- Он долази сасвим сигурно. 0
O---ol-zi-s-s-i- s-gu--o. O- d----- s----- s------- O- d-l-z- s-s-i- s-g-r-o- ------------------------- On dolazi sasvim sigurno.
Er det sikkert? Да ли -е то-с----но? Д- л- ј- т- с------- Д- л- ј- т- с-г-р-о- -------------------- Да ли је то сигурно? 0
D--l---e--o s-gurno? D- l- j- t- s------- D- l- j- t- s-g-r-o- -------------------- Da li je to sigurno?
Eg veit at han kjem. Зн-м ---о- ------. З--- д- о- д------ З-а- д- о- д-л-з-. ------------------ Знам да он долази. 0
Zna- -- on dol-z-. Z--- d- o- d------ Z-a- d- o- d-l-z-. ------------------ Znam da on dolazi.
Han ringjer sikkert. О---е--игур-- н-зв--и. О- ћ- с------ н------- О- ћ- с-г-р-о н-з-а-и- ---------------------- Он ће сигурно назвати. 0
On--́-----u-n- -a--a-i. O- c-- s------ n------- O- c-e s-g-r-o n-z-a-i- ----------------------- On će sigurno nazvati.
Er det sant? Ст-а-но? С------- С-в-р-о- -------- Стварно? 0
St-a-no? S------- S-v-r-o- -------- Stvarno?
Eg trur (at) han ringjer. Ј- --руј-м д- -е-наз-ат-. Ј- в------ д- ћ- н------- Ј- в-р-ј-м д- ћ- н-з-а-и- ------------------------- Ја верујем да ће назвати. 0
Ja ver-je--da-ć---a---ti. J- v------ d- c-- n------- J- v-r-j-m d- c-e n-z-a-i- -------------------------- Ja verujem da će nazvati.
Vinen er sikkert gamal. Вино -- с---рно ст-р-. В--- ј- с------ с----- В-н- ј- с-г-р-о с-а-о- ---------------------- Вино је сигурно старо. 0
Vi-o -e sig--n- s-ar-. V--- j- s------ s----- V-n- j- s-g-r-o s-a-o- ---------------------- Vino je sigurno staro.
Veit du det sikkert? Зн--е-ли-то--и-у--о? З---- л- т- с------- З-а-е л- т- с-г-р-о- -------------------- Знате ли то сигурно? 0
Z-at---- to s-----o? Z---- l- t- s------- Z-a-e l- t- s-g-r-o- -------------------- Znate li to sigurno?
Eg går ut frå at han er gamal. Ј---р-----тављ-- да-је старо. Ј- п------------ д- ј- с----- Ј- п-е-п-с-а-љ-м д- ј- с-а-о- ----------------------------- Ја претпостављам да је старо. 0
J- -re-po-tavljam-da -e------. J- p------------- d- j- s----- J- p-e-p-s-a-l-a- d- j- s-a-o- ------------------------------ Ja pretpostavljam da je staro.
Sjefen vår ser flott ut. Н----е------о-изг-е-а. Н-- ш-- д---- и------- Н-ш ш-ф д-б-о и-г-е-а- ---------------------- Наш шеф добро изгледа. 0
N-----f-d--r- -z-----. N-- š-- d---- i------- N-š š-f d-b-o i-g-e-a- ---------------------- Naš šef dobro izgleda.
Synest du det? С-а--а---л-? С------- л-- С-а-р-т- л-? ------------ Сматрате ли? 0
Sm-t--te li? S------- l-- S-a-r-t- l-? ------------ Smatrate li?
Eg synest at han ser veldig flott ut. С-а---- -а ч-к ---- д---- -згл--а. С------ д- ч-- в--- д---- и------- С-а-р-м д- ч-к в-л- д-б-о и-г-е-а- ---------------------------------- Сматрам да чак врло добро изгледа. 0
S--tram-d- č-k-v----do---------da. S------ d- č-- v--- d---- i------- S-a-r-m d- č-k v-l- d-b-o i-g-e-a- ---------------------------------- Smatram da čak vrlo dobro izgleda.
Sjefen har sikkert ein kjærast. Ш-ф-сиг--но им------ј--. Ш-- с------ и-- д------- Ш-ф с-г-р-о и-а д-в-ј-у- ------------------------ Шеф сигурно има девојку. 0
Šef -ig-r-- im- dev---u. Š-- s------ i-- d------- Š-f s-g-r-o i-a d-v-j-u- ------------------------ Šef sigurno ima devojku.
Trur du det? Вер--ет- ли --в-рн-? В------- л- с------- В-р-ј-т- л- с-в-р-о- -------------------- Верујете ли стварно? 0
V--ujete-li--t-a---? V------- l- s------- V-r-j-t- l- s-v-r-o- -------------------- Verujete li stvarno?
Det er godt mogleg at han har ein kjærast. В--о--- -ог-ће д----------јк-. В--- ј- м----- д- и-- д------- В-л- ј- м-г-ћ- д- и-а д-в-ј-у- ------------------------------ Врло је могуће да има девојку. 0
V--o-------u-́e da-i-a--e---ku. V--- j- m------ d- i-- d------- V-l- j- m-g-c-e d- i-a d-v-j-u- ------------------------------- Vrlo je moguće da ima devojku.

Nedlasting MP3 (.zip filer)

Ingen video funne!

Det spanske språket

Spansk er eitt av verdsspråka. Det er morsmål for meir enn 380 millionar menneske. I tillegg er det andre språk for svært mange menneske. Dermed er spansk eitt av dei viktigaste språka på planeten. Og det er det største av alle dei romanske språka. Dei spansktalande sjølve kallar språket sitt español eller castellano. Omgrepet castellano fortel kor det spanske språket kjem frå. Det utvikla seg frå daglegtalen i Castilla. Dei fleste spanjolar tala kastiljansk så tidleg som det 16. hundreåret. I dag blir omgrepa español og castellano brukt om einannan. Men dei kan òg vere politisk lada. Spansk vart utbreidd gjennom erobringar og kolonisering. Spansk blir òg tala i Vest-Afrika og på Filippinane. Dei fleste spanskspråklege menneske bur i Amerika. I Mellom- og Sør-Amerika er spansk det største språket. Men òg i USA veks talet på spanskspråklege. Om lag 50 millionar menneske i USA talar spansk. Det er fleire enn i Spania! Spansk i Amerika skil seg frå spansk i Europa. Desse skilnadene ser vi mest i ordtilfanget og grammatikken. I Amerika brukar dei til dømes ei anna fortidsform. Det er òg mange skilnader i ordtilfanget. Nokre ord finst berre i Amerika, andre berre i Spania. Men spansken er ikkje einskapleg i Amerika heller. Det finst forskjellige variantar av amerikansk spansk. Etter engelsk er spansk det mest studerte framandspråket i verda. Og det er nokså snøgt å lære. Kva ventar du på? - ¡Vamos!