Ordliste

nn to like something   »   sr нешто желети

70 [sytti]

to like something

to like something

70 [седамдесет]

70 [sedamdeset]

нешто желети

[nešto želeti]

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
Nynorsk Serbian Spel Meir
Vil du røykje? Ж--и-е л----ш-т-? Ж----- л- п------ Ж-л-т- л- п-ш-т-? ----------------- Желите ли пушити? 0
Ž-l-te--- --š--i? Ž----- l- p------ Ž-l-t- l- p-š-t-? ----------------- Želite li pušiti?
Vil du danse? Жел-т--ли--грати? Ж----- л- и------ Ж-л-т- л- и-р-т-? ----------------- Желите ли играти? 0
Ž-lite -i igrati? Ž----- l- i------ Ž-l-t- l- i-r-t-? ----------------- Želite li igrati?
Vil du gå ein tur? Жел----ли -етати? Ж----- л- ш------ Ж-л-т- л- ш-т-т-? ----------------- Желите ли шетати? 0
Ž-lit---i--e---i? Ž----- l- š------ Ž-l-t- l- š-t-t-? ----------------- Želite li šetati?
Eg vil gjerne røykje. Ј--ж-л-м ----ти. Ј- ж---- п------ Ј- ж-л-м п-ш-т-. ---------------- Ја желим пушити. 0
J--ž---------t-. J- ž---- p------ J- ž-l-m p-š-t-. ---------------- Ja želim pušiti.
Vil du ha ein sigarett? Ж-ли- ли-циг--е--? Ж---- л- ц-------- Ж-л-ш л- ц-г-р-т-? ------------------ Желиш ли цигарету? 0
Že-i--li ---a----? Ž---- l- c-------- Ž-l-š l- c-g-r-t-? ------------------ Želiš li cigaretu?
Han vil ha fyr. О- -----в-тр-. О- ж--- в----- О- ж-л- в-т-у- -------------- Он жели ватру. 0
On---li--atr-. O- ž--- v----- O- ž-l- v-t-u- -------------- On želi vatru.
Eg vil gjerne ha noko å drikke. Ј- -елим -еш----ити. Ј- ж---- н---- п---- Ј- ж-л-м н-ш-о п-т-. -------------------- Ја желим нешто пити. 0
Ja ž--im -eš-- -i-i. J- ž---- n---- p---- J- ž-l-m n-š-o p-t-. -------------------- Ja želim nešto piti.
Eg vil gjerne ha noko å ete. Ј--ж-л-м -ешто је--и. Ј- ж---- н---- ј----- Ј- ж-л-м н-ш-о ј-с-и- --------------------- Ја желим нешто јести. 0
Ja -e--m -e--o-je---. J- ž---- n---- j----- J- ž-l-m n-š-o j-s-i- --------------------- Ja želim nešto jesti.
Eg vil gjerne slappe av litt. Ј--се-ж-ли-----о-о-м--и--. Ј- с- ж---- м--- о-------- Ј- с- ж-л-м м-л- о-м-р-т-. -------------------------- Ја се желим мало одморити. 0
J- se-ž---m-m-l----mor--i. J- s- ž---- m--- o-------- J- s- ž-l-m m-l- o-m-r-t-. -------------------------- Ja se želim malo odmoriti.
Eg vil gjerne spørje deg om noko. Ја -ас-же-и-----т---ит---. Ј- В-- ж---- н---- п------ Ј- В-с ж-л-м н-ш-о п-т-т-. -------------------------- Ја Вас желим нешто питати. 0
J----- želim ---t- -i-ati. J- V-- ž---- n---- p------ J- V-s ž-l-m n-š-o p-t-t-. -------------------------- Ja Vas želim nešto pitati.
Eg vil gjerne be deg om noko. Ј- --- же----з- нешто з--о--ти. Ј- В-- ж---- з- н---- з-------- Ј- В-с ж-л-м з- н-ш-о з-м-л-т-. ------------------------------- Ја Вас желим за нешто замолити. 0
Ja-Vas-ž-li- za neš-----mo-i--. J- V-- ž---- z- n---- z-------- J- V-s ž-l-m z- n-š-o z-m-l-t-. ------------------------------- Ja Vas želim za nešto zamoliti.
Eg vil gjerne invitere deg til noko. Ја---с-же--м -а ----- -озват-. Ј- В-- ж---- н- н---- п------- Ј- В-с ж-л-м н- н-ш-о п-з-а-и- ------------------------------ Ја Вас желим на нешто позвати. 0
Ja V-- -el-m na-neš-------a-i. J- V-- ž---- n- n---- p------- J- V-s ž-l-m n- n-š-o p-z-a-i- ------------------------------ Ja Vas želim na nešto pozvati.
Kva vil du ha? Шта-ж-лите- -оли-? Ш-- ж------ м----- Ш-а ж-л-т-, м-л-м- ------------------ Шта желите, молим? 0
Št- -e-ite- m-l-m? Š-- ž------ m----- Š-a ž-l-t-, m-l-m- ------------------ Šta želite, molim?
Vil du ha ein kaffi? Ж-ли-- ли---ф-? Ж----- л- к---- Ж-л-т- л- к-ф-? --------------- Желите ли кафу? 0
Že---- -- k---? Ž----- l- k---- Ž-l-t- l- k-f-? --------------- Želite li kafu?
Eller vil du heller ha ein te? Ил- --диј--ж-лит---а-? И-- р----- ж----- ч--- И-и р-д-ј- ж-л-т- ч-ј- ---------------------- Или радије желите чај? 0
Il- r-d--e-žel-t---a-? I-- r----- ž----- č--- I-i r-d-j- ž-l-t- č-j- ---------------------- Ili radije želite čaj?
Vi vil gjerne køyre heim. Ми-се ---и-о-в--ити-ку-и. М- с- ж----- в----- к---- М- с- ж-л-м- в-з-т- к-ћ-. ------------------------- Ми се желимо возити кући. 0
M--s- želim- vozi-i ku-́i. M- s- ž----- v----- k----- M- s- ž-l-m- v-z-t- k-c-i- -------------------------- Mi se želimo voziti kući.
Vil de ha ei drosje? Ж----е -и--и---кси? Ж----- л- в- т----- Ж-л-т- л- в- т-к-и- ------------------- Желите ли ви такси? 0
Že-it- l- vi ta---? Ž----- l- v- t----- Ž-l-t- l- v- t-k-i- ------------------- Želite li vi taksi?
Dei vil gjerne ringje. Он- ж--е -елеф-н--а-и. О-- ж--- т------------ О-и ж-л- т-л-ф-н-р-т-. ---------------------- Они желе телефонирати. 0
O-- -ele--e-efo----ti. O-- ž--- t------------ O-i ž-l- t-l-f-n-r-t-. ---------------------- Oni žele telefonirati.

Nedlasting MP3 (.zip filer)

Ingen video funne!

To språk = to språksenter!

Det er ikkje det same for hjernen vår når vi lærer språk. Det er fordi hjernen har ulike lagringsområde for ulike språk. Ikkje alle språka vi lærer, blir lagra same stad. Dei språka vi lærer som vaksne, har eit eige lager. Det tyder at hjernen handsamar dei nye reglane i eit anna område. Dei blir ikkje lagra på same stad som morsmålet. Menneske som veks opp tospråklege, brukar same området. Fleire studiar har kome fram til dette. Nevrovitskapsfolk har undersøkt ulike forsøkspersonar. Desse personane prata to språk flytande. Ein del av forsøkspersonane hadde vokse opp med båe språka. Den andre delen hadde lært det andre språket seinare. Under språktestar kunne forskarane måle hjerneaktiviteten. Slik såg dei kva område av hjernen som arbeidde med testane. Og dei såg at dei som hadde lært språket seinare, hadde to språksenter! Forskarane hadde lenge trudd at det var slik. Menneske med hjerneskader viser ofte ulike symptom. Så hjerneskade kan føre til språkproblem. Ofra for hjerneskade har ofte problem med å uttale eller forstå ord. Men tospråklege hjerneskade-offer viser somme tider uvanlege symptom. Språkproblema deira vedkjem ikkje alltid båe språka. Om berre eitt område i hjernen er skada, kan det andre fungere enno. Då pratar pasientane eitt språk betre enn det andre. Dei to språka kan bli lært på nytt i ulikt tempo. Det viser at båe språka ikkje er lagra på same stad. Når dei ikkje blir lært på same tid, lagar dei to ulike språksenter. Vi veit enno ikkje nøyaktig korleis hjernen handterer fleire språk. Men ny kunnskap kan føre til nye læringsstrategiar...