Ordliste

nn Past tense 1   »   sr Прошлост 1

81 [åttiein]

Past tense 1

Past tense 1

81 [осамдесет и један]

81 [osamdeset i jedan]

Прошлост 1

[Prošlost 1]

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
Nynorsk Serbian Spel Meir
skrive пи-ати п----- п-с-т- ------ писати 0
pi---i p----- p-s-t- ------ pisati
Han skreiv eit brev. О--је--апи--о-п-с--. О- ј- н------ п----- О- ј- н-п-с-о п-с-о- -------------------- Он је написао писмо. 0
On je -ap---- pismo. O- j- n------ p----- O- j- n-p-s-o p-s-o- -------------------- On je napisao pismo.
Og ho skreiv eit kort. А-о-а--е -а---ала -азг---н---. А о-- ј- н------- р----------- А о-а ј- н-п-с-л- р-з-л-д-и-у- ------------------------------ А она је написала разгледницу. 0
A o-a -e -a-isal--r--gle--i-u. A o-- j- n------- r----------- A o-a j- n-p-s-l- r-z-l-d-i-u- ------------------------------ A ona je napisala razglednicu.
lese чит-ти ч----- ч-т-т- ------ читати 0
čit--i č----- č-t-t- ------ čitati
Eg las eit magasin. Он -е--ит-- ил---р-ва-- --со--с. О- ј- ч---- и---------- ч------- О- ј- ч-т-о и-у-т-о-а-и ч-с-п-с- -------------------------------- Он је читао илустровани часопис. 0
On -e-či-ao -lus-r-v-------op-s. O- j- č---- i---------- č------- O- j- č-t-o i-u-t-o-a-i č-s-p-s- -------------------------------- On je čitao ilustrovani časopis.
Og ho las ei bok. А---а -- --т--а к-иг-. А о-- ј- ч----- к----- А о-а ј- ч-т-л- к-и-у- ---------------------- А она је читала књигу. 0
A-ona-j---ita-- kn-i-u. A o-- j- č----- k------ A o-a j- č-t-l- k-j-g-. ----------------------- A ona je čitala knjigu.
ta узе-и у---- у-е-и ----- узети 0
uz--i u---- u-e-i ----- uzeti
Han tok ein sigarett. Он--е-у-е---иг---т-. О- ј- у--- ц-------- О- ј- у-е- ц-г-р-т-. -------------------- Он је узео цигарету. 0
O- -e---eo cigar---. O- j- u--- c-------- O- j- u-e- c-g-r-t-. -------------------- On je uzeo cigaretu.
Ho tok eit stykke sjokoladekake. О-а-ј---зела----ад ч-ко---е. О-- ј- у---- к---- ч-------- О-а ј- у-е-а к-м-д ч-к-л-д-. ---------------------------- Она је узела комад чоколаде. 0
O-a -e ---l- -o--- -okolade. O-- j- u---- k---- č-------- O-a j- u-e-a k-m-d č-k-l-d-. ---------------------------- Ona je uzela komad čokolade.
Han var utru, men ho var trufast. Он ј---и- -евер-----л- -- --- --ла в--на. О- ј- б-- н------- а-- ј- о-- б--- в----- О- ј- б-о н-в-р-н- а-и ј- о-а б-л- в-р-а- ----------------------------------------- Он је био неверан, али је она била верна. 0
O- je---o ne-eran- -li -----a -i-- v-r--. O- j- b-- n------- a-- j- o-- b--- v----- O- j- b-o n-v-r-n- a-i j- o-a b-l- v-r-a- ----------------------------------------- On je bio neveran, ali je ona bila verna.
Han var lat, men ho var flittig. Он--е б-о--ењ--а-и је --- -ил- -р--на. О- ј- б-- л--- а-- ј- о-- б--- в------ О- ј- б-о л-њ- а-и ј- о-а б-л- в-е-н-. -------------------------------------- Он је био лењ, али је она била вредна. 0
O--j------len-, al-----on--b-la-vr-dna. O- j- b-- l---- a-- j- o-- b--- v------ O- j- b-o l-n-, a-i j- o-a b-l- v-e-n-. --------------------------------------- On je bio lenj, ali je ona bila vredna.
Han var fattig, men ho var rik. Он-ј--б---си-о-аш--- --и-ј----а-би---богат-. О- ј- б-- с--------- а-- ј- о-- б--- б------ О- ј- б-о с-р-м-ш-н- а-и ј- о-а б-л- б-г-т-. -------------------------------------------- Он је био сиромашан, али је она била богата. 0
On je-b-o-sir-ma-an,-ali--e-ona-b----bo-ata. O- j- b-- s--------- a-- j- o-- b--- b------ O- j- b-o s-r-m-š-n- a-i j- o-a b-l- b-g-t-. -------------------------------------------- On je bio siromašan, ali je ona bila bogata.
Han hadde ingen pengar, berre gjeld. О- ни-е-имао н-в----в---дуг--e. О- н--- и--- н----- в-- д------ О- н-ј- и-а- н-в-а- в-ћ д-г-в-. ------------------------------- Он није имао новца, већ дуговe. 0
On -i-e-------ov-a- --ć d-go--. O- n--- i--- n----- v--- d------ O- n-j- i-a- n-v-a- v-c- d-g-v-. -------------------------------- On nije imao novca, već dugove.
Han hadde ikkje flaks, berre uflaks. Он--ије -м-о-срећ-, -ећ пех. О- н--- и--- с----- в-- п--- О- н-ј- и-а- с-е-е- в-ћ п-х- ---------------------------- Он није имао среће, већ пех. 0
On n-j--i--o sr-c--, -eć----. O- n--- i--- s------ v--- p--- O- n-j- i-a- s-e-́-, v-c- p-h- ------------------------------ On nije imao sreće, već peh.
Han lukkast ikkje, han berre mislukkast. О-----е--ма- -----,-већ--е--п--. О- н--- и--- у----- в-- н------- О- н-ј- и-а- у-п-х- в-ћ н-у-п-х- -------------------------------- Он није имао успех, већ неуспех. 0
On-nij- i--o------,-v-c-----sp--. O- n--- i--- u----- v--- n------- O- n-j- i-a- u-p-h- v-c- n-u-p-h- --------------------------------- On nije imao uspeh, već neuspeh.
Han var ikkje fornøgd, men misfornøgd. Он--и-- б-о-за----љан- -е---е-а--в-ља-. О- н--- б-- з--------- в-- н----------- О- н-ј- б-о з-д-в-љ-н- в-ћ н-з-д-в-љ-н- --------------------------------------- Он није био задовољан, већ незадовољан. 0
O- ni-e--io -ado-o--a---v--- --z--o--ljan. O- n--- b-- z---------- v--- n------------ O- n-j- b-o z-d-v-l-a-, v-c- n-z-d-v-l-a-. ------------------------------------------ On nije bio zadovoljan, već nezadovoljan.
Han var ikkje lukkeleg, men ulukkeleg. О- н--- ----ср---н, --- ----ећа-. О- н--- б-- с------ в-- н-------- О- н-ј- б-о с-е-а-, в-ћ н-с-е-а-. --------------------------------- Он није био срећан, већ несрећан. 0
O--n--- bi- --eć-n,-ve-́ n-s--c---. O- n--- b-- s------- v--- n--------- O- n-j- b-o s-e-́-n- v-c- n-s-e-́-n- ------------------------------------ On nije bio srećan, već nesrećan.
Han var ikkje sympatisk, men usympatisk. Он-н-ј- -и---им--тич--,-већ--н-----ич--. О- н--- б-- с---------- в-- а----------- О- н-ј- б-о с-м-а-и-а-, в-ћ а-т-п-т-ч-н- ---------------------------------------- Он није био симпатичан, већ антипатичан. 0
On ni---bi--s--------n- v------tip-----n. O- n--- b-- s---------- v--- a----------- O- n-j- b-o s-m-a-i-a-, v-c- a-t-p-t-č-n- ----------------------------------------- On nije bio simpatičan, već antipatičan.

Nedlasting MP3 (.zip filer)

Ingen video funne!

Korleis born lærer å snakke rett

Så snart eit menneske er fødd, kommuniserer det med andre. Babyar skrik når dei vil noko. Når dei er eit par månader gamle, kan dei allereie seie nokre enkle ord. Når dei er to år gamle, kan dei seie setningar på om lag tre ord. Du kan ikkje påverke når born byrjar å snakke. Men du kan påverke kor godt dei lærer morsmålet sitt! For å få til det, er det nokre ting du må passe på. Det viktigaste er at barnet som skal lære, alltid er motivert. Barnet må forstå at det oppnår noko når det snakkar. For speborn er eit smil ei positiv tilbakemelding. Større born søkjer dialog med omverda si. Dei rettar seg inn mot korleis menneske rundt dei snakkar. Difor er språkkunna til foreldra og andre oppdragarar viktig. Og born må lære at språket er verdifullt! Difor bør dei alltid ha det moro. Høgtlesing viser borna kor spennande språk kan vere. Foreldre bør gjere det så mykje som mogleg med barnet sitt. Når eit barn opplever mykje, vil det snakke om det. Born som veks opp tospråklege, treng faste reglar. Dei må vite kva språk som kan brukast med kven. Slik kan dei lære å skilje mellom språka. Når borna byrjar på skule, endrar språket deira seg. Dei lærer eit nytt omgangsspråk. Då er det viktig at foreldra passar på korleis barnet deira snakkar. Studiar viser at det fyrste språket pregar hjernen for alltid. Det vi lærer som born, er med oss resten av livet. Den som lærer morsmålet sitt godt, har nytte av det seinare. Han lærer nye ting snøggare og betre - ikkje berre framandspråk...