Ordliste

nn Conjunctions 1   »   sr Везници 1

94 [nittifire]

Conjunctions 1

Conjunctions 1

94 [деведесет и четири]

94 [devedeset i četiri]

Везници 1

[Veznici 1]

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
Nynorsk Serbian Spel Meir
Vent til det har slutta å regne. Ч--а---ок ки----е ---с-а-е. Ч---- д-- к--- н- п-------- Ч-к-ј д-к к-ш- н- п-е-т-н-. --------------------------- Чекај док киша не престане. 0
Ček-j d-k----- -e --e-tane. Č---- d-- k--- n- p-------- Č-k-j d-k k-š- n- p-e-t-n-. --------------------------- Čekaj dok kiša ne prestane.
Vent til eg er ferdig. Ч--ај -----авр-и-. Ч---- д-- з------- Ч-к-ј д-к з-в-ш-м- ------------------ Чекај док завршим. 0
Če-aj-d---za-rši-. Č---- d-- z------- Č-k-j d-k z-v-š-m- ------------------ Čekaj dok završim.
Vent til han kjem att. Ч--ај д-к с--о- ---в----. Ч---- д-- с- о- н- в----- Ч-к-ј д-к с- о- н- в-а-и- ------------------------- Чекај док се он не врати. 0
Č---j -o--s--on--- -r-t-. Č---- d-- s- o- n- v----- Č-k-j d-k s- o- n- v-a-i- ------------------------- Čekaj dok se on ne vrati.
Eg ventar til håret mitt er tørt. Ј--че--- док-ми ----ос---е-ос-ши. Ј- ч---- д-- м- с- к--- н- о----- Ј- ч-к-м д-к м- с- к-с- н- о-у-и- --------------------------------- Ја чекам док ми се коса не осуши. 0
Ja ček---d-k mi s---o-a -- o-u--. J- č---- d-- m- s- k--- n- o----- J- č-k-m d-k m- s- k-s- n- o-u-i- --------------------------------- Ja čekam dok mi se kosa ne osuši.
Eg ventar til filmen er ferdig. Ја чека----к -е----м-не----рши. Ј- ч---- д-- с- ф--- н- з------ Ј- ч-к-м д-к с- ф-л- н- з-в-ш-. ------------------------------- Ја чекам док се филм не заврши. 0
Ja ček-- dok -- fi-m n--z--rš-. J- č---- d-- s- f--- n- z------ J- č-k-m d-k s- f-l- n- z-v-š-. ------------------------------- Ja čekam dok se film ne završi.
Eg ventar til lyset er grønt. Ја---к-м -о---- -ема--р- не б-д- з---н-. Ј- ч---- д-- н- с------- н- б--- з------ Ј- ч-к-м д-к н- с-м-ф-р- н- б-д- з-л-н-. ---------------------------------------- Ја чекам док на семафору не буде зелено. 0
Ja -ekam-do---a-s--a-oru-n- bu-e ---en-. J- č---- d-- n- s------- n- b--- z------ J- č-k-m d-k n- s-m-f-r- n- b-d- z-l-n-. ---------------------------------------- Ja čekam dok na semaforu ne bude zeleno.
Når reiser du på ferie? К-д- --т-ј-- на --дишњи о----? К--- п------ н- г------ о----- К-д- п-т-ј-ш н- г-д-ш-и о-м-р- ------------------------------ Када путујеш на годишњи одмор? 0
K----pu---eš--- g--i-n-----m--? K--- p------ n- g------- o----- K-d- p-t-j-š n- g-d-š-j- o-m-r- ------------------------------- Kada putuješ na godišnji odmor?
Før sumarferien? Ј-ш---е-л-т--г ра-п----? Ј-- п-- л----- р-------- Ј-ш п-е л-т-е- р-с-у-т-? ------------------------ Још пре летњег распуста? 0
J---pre --tn-eg-----u-t-? J-- p-- l------ r-------- J-š p-e l-t-j-g r-s-u-t-? ------------------------- Još pre letnjeg raspusta?
Ja, før sumarferien begynner. Д-- -ош---- н-го ---не---т-и-р-с--с-. Д-- ј-- п-- н--- п---- л---- р------- Д-, ј-ш п-е н-г- п-ч-е л-т-и р-с-у-т- ------------------------------------- Да, још пре него почне летњи распуст. 0
Da, --š -r--n--o---čn- -e-nji-rasp-st. D-- j-- p-- n--- p---- l----- r------- D-, j-š p-e n-g- p-č-e l-t-j- r-s-u-t- -------------------------------------- Da, još pre nego počne letnji raspust.
Reparer taket før vinteren kjem. Попр--и кр--,--р--него што -оч-е--и--. П------ к---- п-- н--- ш-- п---- з---- П-п-а-и к-о-, п-е н-г- ш-о п-ч-е з-м-. -------------------------------------- Поправи кров, пре него што почне зима. 0
P-p-------o-,-pre -e---š-o-po--e zima. P------ k---- p-- n--- š-- p---- z---- P-p-a-i k-o-, p-e n-g- š-o p-č-e z-m-. -------------------------------------- Popravi krov, pre nego što počne zima.
Vask hendene før du set deg til bords. О-ери---ке- пре н----------д------ -т-. О---- р---- п-- н--- ш-- с----- з- с--- О-е-и р-к-, п-е н-г- ш-о с-д-е- з- с-о- --------------------------------------- Опери руке, пре него што седнеш за сто. 0
O-e-- r-ke, --- neg- --o-s--neš -a s-o. O---- r---- p-- n--- š-- s----- z- s--- O-e-i r-k-, p-e n-g- š-o s-d-e- z- s-o- --------------------------------------- Operi ruke, pre nego što sedneš za sto.
Lat att glaset før du går ut. Затвори пр--о-- пре-нег- --о изађ-ш. З------ п------ п-- н--- ш-- и------ З-т-о-и п-о-о-, п-е н-г- ш-о и-а-е-. ------------------------------------ Затвори прозор, пре него што изађеш. 0
Z-tv-ri -rozo-, p---ne-o-što--z-đ--. Z------ p------ p-- n--- š-- i------ Z-t-o-i p-o-o-, p-e n-g- š-o i-a-e-. ------------------------------------ Zatvori prozor, pre nego što izađeš.
Når kjem du heim? К--- ћ-ш----- -у-и? К--- ћ-- д--- к---- К-д- ћ-ш д-ћ- к-ћ-? ------------------- Када ћеш доћи кући? 0
Kada ---š -oći-ku--i? K--- c--- d---- k----- K-d- c-e- d-c-i k-c-i- ---------------------- Kada ćeš doći kući?
Etter skulen? На--н--а-та--? Н---- н------- Н-к-н н-с-а-е- -------------- Након наставе? 0
N---n-n----ve? N---- n------- N-k-n n-s-a-e- -------------- Nakon nastave?
Ja, etter at skulen er slutt. Д-, на-о- што -- --с-ава---вр-и. Д-- н---- ш-- с- н------ з------ Д-, н-к-н ш-о с- н-с-а-а з-в-ш-. -------------------------------- Да, након што се настава заврши. 0
Da,-n---n-š-o-se-na----a -avr--. D-- n---- š-- s- n------ z------ D-, n-k-n š-o s- n-s-a-a z-v-š-. -------------------------------- Da, nakon što se nastava završi.
Etter ulukka kunne han ikkje arbeide meir. Након-ш-о -е --а-----г-ду- о--више ниј--м-гао ра-и-и. Н---- ш-- ј- и--- н------- о- в--- н--- м---- р------ Н-к-н ш-о ј- и-а- н-з-о-у- о- в-ш- н-ј- м-г-о р-д-т-. ----------------------------------------------------- Након што је имао незгоду, он више није могао радити. 0
N-kon-š-o j---m-o ne--o-u,--n-v--e nije ----o-----ti. N---- š-- j- i--- n------- o- v--- n--- m---- r------ N-k-n š-o j- i-a- n-z-o-u- o- v-š- n-j- m-g-o r-d-t-. ----------------------------------------------------- Nakon što je imao nezgodu, on više nije mogao raditi.
Etter han mista jobben, reiste han til Amerika. Нак----то је из-убио-п-с-о--от--ао--- у --е----. Н---- ш-- ј- и------ п----- о----- j- у А------- Н-к-н ш-о ј- и-г-б-о п-с-о- о-и-а- j- у А-е-и-у- ------------------------------------------------ Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. 0
N-k-- št--je--zgu--- ------ --iš-o--e---A--riku. N---- š-- j- i------ p----- o----- j- u A------- N-k-n š-o j- i-g-b-o p-s-o- o-i-a- j- u A-e-i-u- ------------------------------------------------ Nakon što je izgubio posao, otišao je u Ameriku.
Etter han reiste til Amerika, vart han rik. На--н --- ј--о-и-ао у --ер-ку, -- -- ----ат--. Н---- ш-- ј- о----- у А------- о- с- о-------- Н-к-н ш-о ј- о-и-а- у А-е-и-у- о- с- о-о-а-и-. ---------------------------------------------- Након што је отишао у Америку, он се обогатио. 0
N---n š---je oti-a- ---meriku--on s---b-g-ti-. N---- š-- j- o----- u A------- o- s- o-------- N-k-n š-o j- o-i-a- u A-e-i-u- o- s- o-o-a-i-. ---------------------------------------------- Nakon što je otišao u Ameriku, on se obogatio.

Nedlasting MP3 (.zip filer)

Ingen video funne!

Korleis du lærer to språk på likt

Framandspråk blir stadig viktigare i dag. Mange menneske lærer eit framandspråk. Men det finst mange interessante språk i verda. Difor lærer nokre menneske fleire språk på ein gong. Når born veks opp som tospråklege, er det vanlegvis ikkje noko problem. Hjernen lærer båe språka automatisk. Når dei blir større, veit dei kva som høyrer til kvart språk. Tospråklege kjenner dei typiske kjenneteikna på båe språka. Hjå vaksne er det annleis. Dei kan ikkje lære to språk samstundes like lett. Dei som vil lære to språk på likt, bør fylgje nokre reglar. Fyrst er det viktig å samanlikne språka med einannan. Språk som høyrer til same språkfamilie, er ofte ganske like. Det kan føre til at vi blandar dei. Difor er det fornuftig å analysere båe språka nøye. Du kan til dømes skrive ei liste. Der kan du skrive opp likskapar og skilnader. Så må hjernen arbeide intensivt med båe språka. Han hugsar betre kva som er spesielt med båe språka. Du bør òg bruke eigne farger og mapper for kvart språk. Det hjelper til å skilje klårt mellom språka. Når du lærer to ulike språk, er det annleis. Ved særs ulike språk er det ingen fare for blanding. Her er det større fare for å samanlikne språka med einannan! Det ville vere betre å samanlikne dei med morsmålet. Når hjernen kjenner att kontrasten, lærer han meir effektivt. Det er òg viktig at båe språka blir lært like intensivt. I teorien spelar det inga rolle for hjernen, kva språk han lærer...