Ordliste

nn At the doctor   »   sr Код доктора

57 [femtisju / sju og femti]

At the doctor

At the doctor

57 [педесет и седам]

57 [pedeset i sedam]

Код доктора

[Kod doktora]

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
Nynorsk Serbian Spel Meir
Eg har time hjå legen. Ја и-ам -а------термин--од-док--р-. Ј- и--- з------ т----- к-- д------- Ј- и-а- з-к-з-н т-р-и- к-д д-к-о-а- ----------------------------------- Ја имам заказан термин код доктора. 0
Ja -mam-z----an-t-rmi- --d-do-to--. J- i--- z------ t----- k-- d------- J- i-a- z-k-z-n t-r-i- k-d d-k-o-a- ----------------------------------- Ja imam zakazan termin kod doktora.
Eg har time klokka ti. Ја -мам-за-а-ан-тер--н у-д--ет-часова. Ј- и--- з------ т----- у д---- ч------ Ј- и-а- з-к-з-н т-р-и- у д-с-т ч-с-в-. -------------------------------------- Ја имам заказан термин у десет часова. 0
Ja---a--za-a-a--ter-in --------ča-ova. J- i--- z------ t----- u d---- č------ J- i-a- z-k-z-n t-r-i- u d-s-t č-s-v-. -------------------------------------- Ja imam zakazan termin u deset časova.
Kva er namnet ditt? К--о-ј--Ваш---ме? К--- ј- В--- и--- К-к- ј- В-ш- и-е- ----------------- Како је Ваше име? 0
Ka----e-V-š--ime? K--- j- V--- i--- K-k- j- V-š- i-e- ----------------- Kako je Vaše ime?
Set deg på venterommet, er du snill. М-л-м --с,--р-----ј-е у-ч---он---. М---- В--- п--------- у ч--------- М-л-м В-с- п-и-е-а-т- у ч-к-о-и-и- ---------------------------------- Молим Вас, причекајте у чекаоници. 0
M-l-m -as-------kaj-e-u----a-n-ci. M---- V--- p--------- u č--------- M-l-m V-s- p-i-e-a-t- u č-k-o-i-i- ---------------------------------- Molim Vas, pričekajte u čekaonici.
Legen kjem snart. Д-к--- -о------дм--. Д----- д----- о----- Д-к-о- д-л-з- о-м-х- -------------------- Доктор долази одмах. 0
Dokto- -o-a-i o--ah. D----- d----- o----- D-k-o- d-l-z- o-m-h- -------------------- Doktor dolazi odmah.
Kvar er du forsikra? Г----те -си-у-ани? Г-- с-- о--------- Г-е с-е о-и-у-а-и- ------------------ Где сте осигурани? 0
Gde-----o----r--i? G-- s-- o--------- G-e s-e o-i-u-a-i- ------------------ Gde ste osigurani?
Kva kan eg hjelpe deg med? Шта м-гу учи-и-и -- -ас? Ш-- м--- у------ з- В--- Ш-а м-г- у-и-и-и з- В-с- ------------------------ Шта могу учинити за Вас? 0
Šta-mogu-u-initi za Vas? Š-- m--- u------ z- V--- Š-a m-g- u-i-i-i z- V-s- ------------------------ Šta mogu učiniti za Vas?
Har du smerter? И--т- -и ----в-? И---- л- б------ И-а-е л- б-л-в-? ---------------- Имате ли болове? 0
Ima-e -i---lo-e? I---- l- b------ I-a-e l- b-l-v-? ---------------- Imate li bolove?
Kvar gjer det vondt? Гд--ва- б-л-? Г-- в-- б---- Г-е в-с б-л-? ------------- Где вас боли? 0
Gde --- -ol-? G-- v-- b---- G-e v-s b-l-? ------------- Gde vas boli?
Eg har alltid vondt i ryggen. Ј- --ам ---- болове у-леђима. Ј- и--- у--- б----- у л------ Ј- и-а- у-е- б-л-в- у л-ђ-м-. ----------------------------- Ја имам увек болове у леђима. 0
Ja-im-m---e- ---ov--- l-đ--a. J- i--- u--- b----- u l------ J- i-a- u-e- b-l-v- u l-đ-m-. ----------------------------- Ja imam uvek bolove u leđima.
Eg har ofte vondt i hovudet. Ја че-т----а-----в-б--у. Ј- ч---- и--- г--------- Ј- ч-с-о и-а- г-а-о-о-у- ------------------------ Ја често имам главобољу. 0
J- --s-o--m-m -l--ob-lju. J- č---- i--- g---------- J- č-s-o i-a- g-a-o-o-j-. ------------------------- Ja često imam glavobolju.
Eg har av og til vondt i magen. Ј- п-н--ад--м-- тр-о----. Ј- п------ и--- т-------- Ј- п-н-к-д и-а- т-б-б-љ-. ------------------------- Ја понекад имам трбобољу. 0
Ja -o-eka--i-a- -r--bo--u. J- p------ i--- t--------- J- p-n-k-d i-a- t-b-b-l-u- -------------------------- Ja ponekad imam trbobolju.
Kan du ta av deg på overkroppen? Мо-и----с,-ос-----ит- горњ- део--ела! М---- В--- о--------- г---- д-- т---- М-л-м В-с- о-л-б-д-т- г-р-и д-о т-л-! ------------------------------------- Молим Вас, ослободите горњи део тела! 0
M-----V-----s----d-t--gor-j--de- -ela! M---- V--- o--------- g----- d-- t---- M-l-m V-s- o-l-b-d-t- g-r-j- d-o t-l-! -------------------------------------- Molim Vas, oslobodite gornji deo tela!
Legg deg på benken, er du snill. Мол-- В-с- --з-т- на--е---ку! М---- В--- л----- н- л------- М-л-м В-с- л-з-т- н- л-ж-љ-у- ----------------------------- Молим Вас, лезите на лежаљку! 0
M-lim----,---zit- n- --ža-jku! M---- V--- l----- n- l-------- M-l-m V-s- l-z-t- n- l-ž-l-k-! ------------------------------ Molim Vas, lezite na ležaljku!
Blodtrykket er i orden. К-вни п-ит--ак -- у-р-ду. К---- п------- ј- у р---- К-в-и п-и-и-а- ј- у р-д-. ------------------------- Крвни притисак је у реду. 0
Kr-ni-pr-t-s----e-- --du. K---- p------- j- u r---- K-v-i p-i-i-a- j- u r-d-. ------------------------- Krvni pritisak je u redu.
Eg gjev deg ei sprøyte. Ја -у -ам дат- ----ц-ју. Ј- ћ- В-- д--- и-------- Ј- ћ- В-м д-т- и-е-ц-ј-. ------------------------ Ја ћу Вам дати ињекцију. 0
J--c-u V-----t--i-j--c-j-. J- c-- V-- d--- i--------- J- c-u V-m d-t- i-j-k-i-u- -------------------------- Ja ću Vam dati injekciju.
Eg gjev deg tablettar. Ј- -у В-м -ат---аб-ет-. Ј- ћ- В-- д--- т------- Ј- ћ- В-м д-т- т-б-е-е- ----------------------- Ја ћу Вам дати таблете. 0
Ja-c-u Vam-d-t---ablet-. J- c-- V-- d--- t------- J- c-u V-m d-t- t-b-e-e- ------------------------ Ja ću Vam dati tablete.
Eg gjev deg ein resept til apoteket. Ја ћу --- -ат- -е-еп- ---апоте--. Ј- ћ- В-- д--- р----- з- а------- Ј- ћ- В-м д-т- р-ц-п- з- а-о-е-у- --------------------------------- Ја ћу Вам дати рецепт за апотеку. 0
Ja-c-u -am--at---e---t -a-----e-u. J- c-- V-- d--- r----- z- a------- J- c-u V-m d-t- r-c-p- z- a-o-e-u- ---------------------------------- Ja ću Vam dati recept za apoteku.

Nedlasting MP3 (.zip filer)

Ingen video funne!

Lange ord, korte ord

Kor langt eit ord er, avheng av kor mykje informasjon det inneheld. Det er vist ved ein amerikansk studie. Forskarane undersøkte ord frå ti europeiske språk. Det skjedde med hjelp av ei datamaskin. Datamaskina køyrte eit program som analyserte forskjellige ord. Med ein formel rekna maskina ut informasjonsinnhaldet. Resultata var eintydige. Di kortare eit ord er, di mindre informasjon ber det. Det er interessant at vi brukar korte ord oftare enn lange. Grunnen kan vere effektiviteten til språket. Når vi snakkar, konsentrerer vi oss om det viktigaste. Difor må ord som inneheld lite informasjon, vere korte. Det garanterer at vi ikkje brukar for mykje tid på det uviktige. Samenhengen mellom lengd og innhald har endå ein fordel. Det sikrar at informasjonsinnhaldet er konstant. Det tyder at vi kan seie like mykje på eit visst tidsrom. For eksempel kan vi bruke få lange ord. Eller vi kan bruke mange korte ord. Det spelar inga rolle kva vi vel: Informasjonsinnhaldet er det same. Difor får språket vårt ein regelbunden rytme. Det gjer det lettare for tilhøyrarar å fylgje oss. Viss informasjonsmengda alltid varierte, ville det vere vanskeleg. Tilhøyrarane ville ha vanskar med å tilpasse seg språket vårt. Dermed ville forståinga vorte vanskelegare. Den som vil bli best mogleg forstått, bør velje korte ord. Sidan korte ord blir betre forstått enn lange. Difor gjeld prinsippet ‘keep it short and simple!’ Forkorta: KISS!