Рјечник

sr Негација 2   »   pl Przeczenie 2

65 [шездесет и пет]

Негација 2

Негација 2

65 [sześćdziesiąt pięć]

Przeczenie 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Да ли је прстен скуп? C---te- ---r------- --------g-? C-- t-- p---------- j--- d----- C-y t-n p-e-ś-i-n-k j-s- d-o-i- ------------------------------- Czy ten pierścionek jest drogi? 0
Не, он кошта само стотину евра. Nie--kosz--j--t-l-o --- eur-. N--- k------- t---- s-- e---- N-e- k-s-t-j- t-l-o s-o e-r-. ----------------------------- Nie, kosztuje tylko sto euro. 0
Али ја имам само педесет. A-e-ja---- --lk--p--ć---es---. A-- j- m-- t---- p------------ A-e j- m-m t-l-o p-ę-d-i-s-ą-. ------------------------------ Ale ja mam tylko pięćdziesiąt. 0
Јеси ли већ готов / готовa? Je---ś---ż-g----y-------w-? J----- j-- g----- / g------ J-s-e- j-ż g-t-w- / g-t-w-? --------------------------- Jesteś już gotowy / gotowa? 0
Не, још не. N--- j-s---- nie. N--- j------ n--- N-e- j-s-c-e n-e- ----------------- Nie, jeszcze nie. 0
Али сам ускоро готов / готова. A-- ----z bę-ę--o-owy - -o-o-a. A-- z---- b--- g----- / g------ A-e z-r-z b-d- g-t-w- / g-t-w-. ------------------------------- Ale zaraz będę gotowy / gotowa. 0
Желиш ли још супе? Ch-iał-yś-/----i-ła--ś-j--z--- ----? C-------- / C--------- j------ z---- C-c-a-b-ś / C-c-a-a-y- j-s-c-e z-p-? ------------------------------------ Chciałbyś / Chciałabyś jeszcze zupę? 0
Не, не желим више. N-e, --ęcej-j-- -i--chcę. N--- w----- j-- n-- c---- N-e- w-ę-e- j-ż n-e c-c-. ------------------------- Nie, więcej już nie chcę. 0
Али још један сладолед. A-e --------zc-- ----. A-- c--- j------ l---- A-e c-c- j-s-c-e l-d-. ---------------------- Ale chcę jeszcze loda. 0
Станујеш ли већ дуго овде? D---o-j-ż----mi-s---sz? D---- j-- t- m--------- D-u-o j-ż t- m-e-z-a-z- ----------------------- Długo już tu mieszkasz? 0
Не, тек један месец. N--, ---ie-- m--s-ąc. N--- d------ m------- N-e- d-p-e-o m-e-i-c- --------------------- Nie, dopiero miesiąc. 0
Али већ познајем много људи. Ale zna--j-- w--------zi. A-- z--- j-- w---- l----- A-e z-a- j-ż w-e-u l-d-i- ------------------------- Ale znam już wielu ludzi. 0
Путујеш ли сутра кући? Je--ie-z--ut-o do --m-? J------- j---- d- d---- J-d-i-s- j-t-o d- d-m-? ----------------------- Jedziesz jutro do domu? 0
Не, тек за викенд. Ni-- d-pi-r- - --ek---. N--- d------ w w------- N-e- d-p-e-o w w-e-e-d- ----------------------- Nie, dopiero w weekend. 0
Али се враћам већ у недељу. Al--wr--a--ju--w -iedz-el-. A-- w----- j-- w n--------- A-e w-a-a- j-ż w n-e-z-e-ę- --------------------------- Ale wracam już w niedzielę. 0
Да ли је твоја ћерка већ одрасла? Czy --oj- -ó-k- jest j-ż dor----? C-- t---- c---- j--- j-- d------- C-y t-o-a c-r-a j-s- j-ż d-r-s-a- --------------------------------- Czy twoja córka jest już dorosła? 0
Не, она има тек седамнаест година. Nie, o-a m--dop---o-sie-e-n-ś--e-lat. N--- o-- m- d------ s----------- l--- N-e- o-a m- d-p-e-o s-e-e-n-ś-i- l-t- ------------------------------------- Nie, ona ma dopiero siedemnaście lat. 0
Али она већ има момка. Ale--- j----hł-pak-. A-- m- j-- c-------- A-e m- j-ż c-ł-p-k-. -------------------- Ale ma już chłopaka. 0

Шта нам речи говоре

на свету постојe милиони књига. Колико их је до данас написано, тачно се не зна. У њима се налази огромно знање. Када би их неко све прочитао, знао би о животу много тога. Зато што нам књиге показују на који начин се мења свет у коме живимо. Свака време има своје књиге. Из њих се може сазнати шта је људима важно. На жалост, нема никога ко би могао прочитати сваку књигу. Али, модерна технологија нам може помоћи у анализи књига. Путем дигитализације књиге се могу чувати електронским путем - као и подаци. Потом се њихов садржај може анализирати. На тај начин лингвисти долазе до тога како се језик мењао. Још је занимљивије бројати колико се често поједине речи употребљавају. На тај начин се може препознати значај извесних ствари. Научници су проучили преко пет милиона књига. У питању су биле књиге из последњих пет векова. При том је анализирано 500 милијарди речи. Фреквентност речи показала је како су људи некада живели, а како живе данас. У језику се огледају идеје и трендови. Реч мушкарци , на пример, је изгубила на значењу. У данашње време користи се много ређе него у прошлости. Употреба речи жене , напротив, све више добија на значају. Кад посматрамо речи, такође можемо доћи до тога шта радо једемо. Педесетих година је реч сладолед била врло важна. Онда су на популарности добиле речи пица и паста . Већ неколико година је популаран појам суши . За све који воле језике има једна добра вест ... Из године у годину, језик добија све више речи!