Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   pl Zdania podrzędne z czy

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [dziewięćdziesiąt trzy]

Zdania podrzędne z czy

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Не знам да ли ме он воли. Ni- w---- c-- o- m--- k----. Nie wiem, czy on mnie kocha. 0
Не знам да ли ће се он вратити. Ni- w---- c-- o- w----. Nie wiem, czy on wróci. 0
Не знам да ли ће ме позвати. Ni- w---- c-- o- d- m--- z-------. Nie wiem, czy on do mnie zadzwoni. 0
Да ли ме он ипак воли? Cz- o- m--- k----? Czy on mnie kocha? 0
Да ли ће се он вратити? Cz- o- w----? Czy on wróci? 0
Да ли ће ме он позвати? Cz- o- d- m--- z-------? Czy on do mnie zadzwoni? 0
Питам се да ли он мисли на мене. Za---- s---- p------- c-- o- o m--- m----. Zadaję sobie pytanie, czy on o mnie myśli. 0
Питам се да ли он има другу. Za---- s---- p------- c-- o- m- k---- i-----. Zadaję sobie pytanie, czy on ma kogoś innego. 0
Питам се да ли он лаже. Za---- s---- p------- c-- o- k-----. Zadaję sobie pytanie, czy on kłamie. 0
Мисли ли он ипак на мене? Cz- o- w o---- o m--- m----? Czy on w ogóle o mnie myśli? 0
Има ли он ипак неку другу? Cz- o- w o---- m- i---? Czy on w ogóle ma inną? 0
Говори ли он ипак истину? Cz- o- w o---- m--- p-----? Czy on w ogóle mówi prawdę? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. Wą----- c-- o- m--- n------- l---. Wątpię, czy on mnie naprawdę lubi. 0
Сумњам да ли ће ми писати. Wą----- c-- o- d- m--- n------. Wątpię, czy on do mnie napisze. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. Wą----- c-- o- s-- z- m-- o----. Wątpię, czy on się ze mną ożeni. 0
Да ли ме он стварно воли? Cz- o- m--- n------- l---? Czy on mnie naprawdę lubi? 0
Да ли ће ми он ипак писати? Cz- o- d- m--- w o---- n------? Czy on do mnie w ogóle napisze? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? Cz- o- s-- z- m-- o----? Czy on się ze mną ożeni? 0

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...