Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   pl Pytania – przeszłość 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [osiemdziesiąt sześć]

Pytania – przeszłość 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? K-ó-- k----- --si-eś-/--os-ł-ś? K---- k----- n------ / n------- K-ó-y k-a-a- n-s-ł-ś / n-s-ł-ś- ------------------------------- Który krawat nosiłeś / nosiłaś? 0
Који ауто си купио / купила? K--re a--o--u--łe- ----p-ł-ś? K---- a--- k------ / k------- K-ó-e a-t- k-p-ł-ś / k-p-ł-ś- ----------------------------- Które auto kupiłeś / kupiłaś? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? Kt--ą g-z--- -a---num---wa--ś / zapre-umer----aś? K---- g----- z--------------- / z---------------- K-ó-ą g-z-t- z-p-e-u-e-o-a-e- / z-p-e-u-e-o-a-a-? ------------------------------------------------- Którą gazetę zaprenumerowałeś / zaprenumerowałaś? 0
Кога сте видели? Kog--p-n -i-zia- /-p--- w--zi-ła? K--- p-- w------ / p--- w-------- K-g- p-n w-d-i-ł / p-n- w-d-i-ł-? --------------------------------- Kogo pan widział / pani widziała? 0
Кога сте срели? Ko---p-n-spot-ał-- ---- spo--ała? K--- p-- s------ / p--- s-------- K-g- p-n s-o-k-ł / p-n- s-o-k-ł-? --------------------------------- Kogo pan spotkał / pani spotkała? 0
Кога сте препознали? K-go ------zp---a- - ---i r-z-o-n--a? K--- p-- r-------- / p--- r---------- K-g- p-n r-z-o-n-ł / p-n- r-z-o-n-ł-? ------------------------------------- Kogo pan rozpoznał / pani rozpoznała? 0
Када сте устали? K--d- pa- --t-ł / -a-i --t-ła? K---- p-- w---- / p--- w------ K-e-y p-n w-t-ł / p-n- w-t-ł-? ------------------------------ Kiedy pan wstał / pani wstała? 0
Када сте почели? Ki--y pa- z-cz-ł /-pan- -a-z-ł-? K---- p-- z----- / p--- z------- K-e-y p-n z-c-ą- / p-n- z-c-ę-a- -------------------------------- Kiedy pan zaczął / pani zaczęła? 0
Када сте престали? Ki--y -a- s-o-czy- / pani sko---y-a? K---- p-- s------- / p--- s--------- K-e-y p-n s-o-c-y- / p-n- s-o-c-y-a- ------------------------------------ Kiedy pan skończył / pani skończyła? 0
Зашто сте се пробудили? Dla-ze----i- p----b-d-ił-- -----obudzi--? D------- s-- p-- o------ / p--- o-------- D-a-z-g- s-ę p-n o-u-z-ł / p-n- o-u-z-ł-? ----------------------------------------- Dlaczego się pan obudził / pani obudziła? 0
Зашто сте постали учитељ? D-acz-g- z-s--- -a--n-ucz-c--le-? D------- z----- p-- n------------ D-a-z-g- z-s-a- p-n n-u-z-c-e-e-? --------------------------------- Dlaczego został pan nauczycielem? 0
Зашто сте узели такси? D---ze-- ---ął-pa--- w-i-------- ta-só--ę? D------- w---- p-- / w----- p--- t-------- D-a-z-g- w-i-ł p-n / w-i-ł- p-n- t-k-ó-k-? ------------------------------------------ Dlaczego wziął pan / wzięła pani taksówkę? 0
Одакле сте дошли? Sk-d p-n p--yjech-ł --pani pr-yj---a-a? S--- p-- p--------- / p--- p----------- S-ą- p-n p-z-j-c-a- / p-n- p-z-j-c-a-a- --------------------------------------- Skąd pan przyjechał / pani przyjechała? 0
Где сте ишли? D--ąd pa--pos-e-- --p--- po--ł-? D---- p-- p------ / p--- p------ D-k-d p-n p-s-e-ł / p-n- p-s-ł-? -------------------------------- Dokąd pan poszedł / pani poszła? 0
Где сте били? G--i--p-n b-ł-/-pa-- -y-a? G---- p-- b-- / p--- b---- G-z-e p-n b-ł / p-n- b-ł-? -------------------------- Gdzie pan był / pani była? 0
Коме си помогао / помогла? K-mu--om------ / po--gał-ś? K--- p-------- / p--------- K-m- p-m-g-ł-ś / p-m-g-ł-ś- --------------------------- Komu pomagałeś / pomagałaś? 0
Коме си писао / писала? D---o-o-pi-ał-ś-- ----ła-? D- k--- p------ / p------- D- k-g- p-s-ł-ś / p-s-ł-ś- -------------------------- Do kogo pisałeś / pisałaś? 0
Коме си одговорио / одговорила? K--u-od--wi-d---ś ---dp---adała-? K--- o----------- / o------------ K-m- o-p-w-a-a-e- / o-p-w-a-a-a-? --------------------------------- Komu odpowiadałeś / odpowiadałaś? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...