Рјечник

sr Куповина   »   pl Zakupy

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [pięćdziesiąt cztery]

Zakupy

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Ја желим купити поклон. Ch-ia---m-/-Chc----b-m ku-i---r-z-n-. C-------- / C--------- k---- p------- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- k-p-ć p-e-e-t- ------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym kupić prezent. 0
Али ништа превише скупо. A-e--i---a-----i. A-- n-- z- d----- A-e n-e z- d-o-i- ----------------- Ale nie za drogi. 0
Имате ли можда ташну? M-że-to--b-ę? M--- t------- M-ż- t-r-b-ę- ------------- Może torebkę? 0
Коју боју желите? W -a--- ---b-ć--o---z-? W j---- m- b-- k------- W j-k-m m- b-ć k-l-r-e- ----------------------- W jakim ma być kolorze? 0
Црну, браон или белу? W -z-rny---b-ąz-wy--cz---ia-ym? W c------- b------- c-- b------ W c-a-n-m- b-ą-o-y- c-y b-a-y-? ------------------------------- W czarnym, brązowym czy białym? 0
Велику или малу? D--a-c-- m-ła? D--- c-- m---- D-ż- c-y m-ł-? -------------- Duża czy mała? 0
Могу ли видети ову? Cz- mog- o-ej--e- t-? C-- m--- o------- t-- C-y m-g- o-e-r-e- t-? --------------------- Czy mogę obejrzeć tę? 0
Је ли од коже? C-y-o-- j-st--- sk---? C-- o-- j--- z- s----- C-y o-a j-s- z- s-ó-y- ---------------------- Czy ona jest ze skóry? 0
Или је од вештачког материјала? Czy-mo-- -e-t-- t-or--------u------? C-- m--- j--- z t------- s---------- C-y m-ż- j-s- z t-o-z-w- s-t-c-n-g-? ------------------------------------ Czy może jest z tworzywa sztucznego? 0
Наравно, од коже. O--y-i-c---ze---ór-. O--------- z- s----- O-z-w-ś-i- z- s-ó-y- -------------------- Oczywiście ze skóry. 0
То је нарочито добар квалитет. J-st-b--dz--d---e- -a---ci. J--- b----- d----- j------- J-s- b-r-z- d-b-e- j-k-ś-i- --------------------------- Jest bardzo dobrej jakości. 0
А ташна је заиста повољна. I--- -o----a--e-t na-ra-dę --edro-a. I t- t------ j--- n------- n-------- I t- t-r-b-a j-s- n-p-a-d- n-e-r-g-. ------------------------------------ I ta torebka jest naprawdę niedroga. 0
Ова ми се допада. Ta-mi --- p-doba. T- m- s-- p------ T- m- s-ę p-d-b-. ----------------- Ta mi się podoba. 0
Ову ћу узети. W--mę --. W---- j-- W-z-ę j-. --------- Wezmę ją. 0
Могу ли је евентуално заменити? Czy---żn---ą-ew---u-l----wym---i-? C-- m---- j- e---------- w-------- C-y m-ż-a j- e-e-t-a-n-e w-m-e-i-? ---------------------------------- Czy można ją ewentualnie wymienić? 0
Подразумева се. Oc--wi-cie. O---------- O-z-w-ś-i-. ----------- Oczywiście. 0
Запаковаћемо је као поклон. Z---ku---- -ą -----eze-t. Z--------- j- n- p------- Z-p-k-j-m- j- n- p-e-e-t- ------------------------- Zapakujemy ją na prezent. 0
Тамо преко је благајна. K--a-j----n--r-e-iw--. K--- j--- n----------- K-s- j-s- n-p-z-c-w-o- ---------------------- Kasa jest naprzeciwko. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.