Рјечник

sr Радити   »   pl Praca

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [pięćdziesiąt pięć]

Praca

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Шта сте по занимању? Cz-m-s-ę-p-- - --n-----m------w--o-o? C--- s-- p-- / p--- z------ z-------- C-y- s-ę p-n / p-n- z-j-u-e z-w-d-w-? ------------------------------------- Czym się pan / pani zajmuje zawodowo? 0
Мој муж је по занимању доктор. M-j-m---je-t-z -a------e-ar-e-. M-- m-- j--- z z----- l-------- M-j m-ż j-s- z z-w-d- l-k-r-e-. ------------------------------- Mój mąż jest z zawodu lekarzem. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. P-a-uj---a -ó------- ja-- --e---n-ark-. P------ n- p-- e---- j--- p------------ P-a-u-ę n- p-ł e-a-u j-k- p-e-ę-n-a-k-. --------------------------------------- Pracuję na pół etatu jako pielęgniarka. 0
Ускоро ћемо добити пензију. W-ró-ce -ójdz---------mer-t-rę. W------ p-------- n- e--------- W-r-t-e p-j-z-e-y n- e-e-y-u-ę- ------------------------------- Wkrótce pójdziemy na emeryturę. 0
Али су порези високи. A-e pod-t-i-s- -ysokie. A-- p------ s- w------- A-e p-d-t-i s- w-s-k-e- ----------------------- Ale podatki są wysokie. 0
И здравствено осигурање је високо. I--b-z-i--z--i----ro---n- -e-t---sok-e. I u------------ z-------- j--- w------- I u-e-p-e-z-n-e z-r-w-t-e j-s- w-s-k-e- --------------------------------------- I ubezpieczenie zdrowotne jest wysokie. 0
Шта желиш једном постати? Kim c--e-- k---yś ----ać? K-- c----- k----- z------ K-m c-c-s- k-e-y- z-s-a-? ------------------------- Kim chcesz kiedyś zostać? 0
Ја желим постати инжењер. Chci-ł-y----s-a---n-y-----m. C-------- z----- i---------- C-c-a-b-m z-s-a- i-ż-n-e-e-. ---------------------------- Chciałbym zostać inżynierem. 0
Желим да студирам на универзитету. Chcę-s-u--ować--- ----e-s--eci-. C--- s-------- n- u------------- C-c- s-u-i-w-ć n- u-i-e-s-t-c-e- -------------------------------- Chcę studiować na uniwersytecie. 0
Ја сам приправник. J--te--p-a-t-k---em. J----- p------------ J-s-e- p-a-t-k-n-e-. -------------------- Jestem praktykantem. 0
Ја не зарађујем много. N-e -a-abi-m ---o. N-- z------- d---- N-e z-r-b-a- d-ż-. ------------------ Nie zarabiam dużo. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Rob-ę --ak-y-i z----a-icą. R---- p------- z- g------- R-b-ę p-a-t-k- z- g-a-i-ą- -------------------------- Robię praktyki za granicą. 0
Ово је мој шеф. T--j-s--mó- sz-f. T- j--- m-- s---- T- j-s- m-j s-e-. ----------------- To jest mój szef. 0
Имам драге колеге. Ma---i---h--oleg-w. M-- m----- k------- M-m m-ł-c- k-l-g-w- ------------------- Mam miłych kolegów. 0
У подне увек идемо у кантину. W--o-u--ie-c-o-z-m- -awsz- -a s-o--w--. W p------- c------- z----- n- s-------- W p-ł-d-i- c-o-z-m- z-w-z- n- s-o-ó-k-. --------------------------------------- W południe chodzimy zawsze na stołówkę. 0
Ја тражим радно место. Szuka---r-c-. S----- p----- S-u-a- p-a-y- ------------- Szukam pracy. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Już--d -oku --s----b-z--b--n- --b----botn-. J-- o- r--- j----- b--------- / b---------- J-ż o- r-k- j-s-e- b-z-o-o-n- / b-z-o-o-n-. ------------------------------------------- Już od roku jestem bezrobotny / bezrobotna. 0
У овој земљи има превише незапослених. W--y---ra-u je-t--a---żo-be--obo-ny--. W t-- k---- j--- z- d--- b------------ W t-m k-a-u j-s- z- d-ż- b-z-o-o-n-c-. -------------------------------------- W tym kraju jest za dużo bezrobotnych. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?