Рјечник

sr нешто желети   »   pl chcieć

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [siedemdziesiąt]

chcieć

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Желите ли пушити? (Cz-)-Chci-łby-p-n - ----a-aby----i-z-p--i-? (---- C------- p-- / C-------- p--- z------- (-z-) C-c-a-b- p-n / C-c-a-a-y p-n- z-p-l-ć- -------------------------------------------- (Czy) Chciałby pan / Chciałaby pani zapalić? 0
Желите ли играти? (C--) C-cia-by--a- /-C--i--ab- -an---at--czyć? (---- C------- p-- / C-------- p--- z--------- (-z-) C-c-a-b- p-n / C-c-a-a-y p-n- z-t-ń-z-ć- ---------------------------------------------- (Czy) Chciałby pan / Chciałaby pani zatańczyć? 0
Желите ли шетати? (Cz-- -h----b---an -------ł--y -a-----jś- -a --ac-r? (---- C------- p-- / C-------- p--- p---- n- s------ (-z-) C-c-a-b- p-n / C-c-a-a-y p-n- p-j-ć n- s-a-e-? ---------------------------------------------------- (Czy) Chciałby pan / Chciałaby pani pójść na spacer? 0
Ја желим пушити. C-ciałby--/ ---i-ł--------a---. C-------- / C--------- z------- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- z-p-l-ć- ------------------------------- Chciałbym / Chciałabym zapalić. 0
Желиш ли цигарету? (Cz-)-C-cia--yś - -hci--a-------i--osa? (---- C-------- / C--------- p--------- (-z-) C-c-a-b-ś / C-c-a-a-y- p-p-e-o-a- --------------------------------------- (Czy) Chciałbyś / Chciałabyś papierosa? 0
Он жели ватру. O--ch--a-b- -gnia. O- c------- o----- O- c-c-a-b- o-n-a- ------------------ On chciałby ognia. 0
Ја желим нешто пити. C-c-a-----/--h--ał--ym -ię cz-------pić. C-------- / C--------- s-- c----- n----- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- s-ę c-e-o- n-p-ć- ---------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym się czegoś napić. 0
Ја желим нешто јести. C--iał--m ----c-ała--- c-ś--jeś-. C-------- / C--------- c-- z----- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- c-ś z-e-ć- --------------------------------- Chciałbym / Chciałabym coś zjeść. 0
Ја се желим мало одморити. C--ia-b-- / --cia-a-ym-tro-hę---po-z--. C-------- / C--------- t----- o-------- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- t-o-h- o-p-c-ą-. --------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym trochę odpocząć. 0
Ја Вас желим нешто питати. Chciał-ym - Chc--ł-b-m-pan--- --n-ą-- --ś-zapy---. C-------- / C--------- p--- / p---- o c-- z------- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- p-n- / p-n-ą o c-ś z-p-t-ć- -------------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym pana / panią o coś zapytać. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. C-ciał-ym --C-ci---by- ---- / ---i----c-ś p-o---. C-------- / C--------- p--- / p---- o c-- p------ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- p-n- / p-n-ą o c-ś p-o-i-. ------------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym pana / panią o coś prosić. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. Chc----y- - C----ł-b-m --na-/-pa--- -- --- --p-osi-. C-------- / C--------- p--- / p---- n- c-- z-------- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- p-n- / p-n-ą n- c-ś z-p-o-i-. ---------------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym pana / panią na coś zaprosić. 0
Шта желите, молим? Cz-go -an---pani ---ie -y-z-? C---- p-- / p--- s---- ż----- C-e-o p-n / p-n- s-b-e ż-c-y- ----------------------------- Czego pan / pani sobie życzy? 0
Желите ли кафу? (--y--C--iałby --n - --c-a---y pani-ka-ę? (---- C------- p-- / C-------- p--- k---- (-z-) C-c-a-b- p-n / C-c-a-a-y p-n- k-w-? ----------------------------------------- (Czy) Chciałby pan / Chciałaby pani kawę? 0
Или радије желите чај? A może w--ałby-p-n-/--ol-ła-----ni -e-bat-? A m--- w------ p-- / w------- p--- h------- A m-ż- w-l-ł-y p-n / w-l-ł-b- p-n- h-r-a-ę- ------------------------------------------- A może wolałby pan / wolałaby pani herbatę? 0
Ми се желимо возити кући. Chci------m- - Chci---b--my po--c-a---- d-m-. C----------- / C----------- p------- d- d---- C-c-e-i-y-m- / C-c-a-y-y-m- p-j-c-a- d- d-m-. --------------------------------------------- Chcielibyśmy / Chciałybyśmy pojechać do domu. 0
Желите ли ви такси? (---)-C---e------ie-/ c--i---b-ś--- -aksó-k-? (---- C------------ / c------------ t-------- (-z-) C-c-e-i-y-c-e / c-c-a-y-y-c-e t-k-ó-k-? --------------------------------------------- (Czy) Chcielibyście / chciałybyście taksówkę? 0
Они желе телефонирати. Oni-chc---i-y-/ One ----a--by--adzw-n--. O-- c-------- / O-- c-------- z--------- O-i c-c-e-i-y / O-e c-c-a-y-y z-d-w-n-ć- ---------------------------------------- Oni chcieliby / One chciałyby zadzwonić. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.