Рјечник

sr нешто желети   »   ko 뭘 하고 싶어요

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [일흔]

70 [ilheun]

뭘 하고 싶어요

[mwol hago sip-eoyo]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски корејски Игра Више
Желите ли пушити? 담배- 피-- 싶--? 담배를 피우고 싶어요? 0
d--------- p---- s---e---? da-------- p---- s-------? dambaeleul piugo sip-eoyo? d-m-a-l-u- p-u-o s-p-e-y-? -------------------------?
Желите ли играти? 춤을 추- 싶--? 춤을 추고 싶어요? 0
c----e-- c---- s---e---? ch------ c---- s-------? chum-eul chugo sip-eoyo? c-u--e-l c-u-o s-p-e-y-? -----------------------?
Желите ли шетати? 산책- 하- 싶--? 산책을 하고 싶어요? 0
s--------e-- h--- s---e---? sa---------- h--- s-------? sanchaeg-eul hago sip-eoyo? s-n-h-e--e-l h-g- s-p-e-y-? --------------------------?
Ја желим пушити. 저는 담-- 피-- 싶--. 저는 담배를 피우고 싶어요. 0
j------ d--------- p---- s---e---. je----- d--------- p---- s-------. jeoneun dambaeleul piugo sip-eoyo. j-o-e-n d-m-a-l-u- p-u-o s-p-e-y-. ---------------------------------.
Желиш ли цигарету? 담배- 피-- 싶--? 담배를 피우고 싶어요? 0
d--------- p---- s---e---? da-------- p---- s-------? dambaeleul piugo sip-eoyo? d-m-a-l-u- p-u-o s-p-e-y-? -------------------------?
Он жели ватру. 그는 불- 원--. 그는 불을 원해요. 0
g------ b---e-- w-------. ge----- b------ w-------. geuneun bul-eul wonhaeyo. g-u-e-n b-l-e-l w-n-a-y-. ------------------------.
Ја желим нешто пити. 저는 뭘 마-- 싶--. 저는 뭘 마시고 싶어요. 0
j------ m--- m----- s---e---. je----- m--- m----- s-------. jeoneun mwol masigo sip-eoyo. j-o-e-n m-o- m-s-g- s-p-e-y-. ----------------------------.
Ја желим нешто јести. 저는 뭘 먹- 싶--. 저는 뭘 먹고 싶어요. 0
j------ m--- m----- s---e---. je----- m--- m----- s-------. jeoneun mwol meoggo sip-eoyo. j-o-e-n m-o- m-o-g- s-p-e-y-. ----------------------------.
Ја се желим мало одморити. 저는 조- 쉬- 싶--. 저는 조금 쉬고 싶어요. 0
j------ j----- s---- s---e---. je----- j----- s---- s-------. jeoneun jogeum swigo sip-eoyo. j-o-e-n j-g-u- s-i-o s-p-e-y-. -----------------------------.
Ја Вас желим нешто питати. 저는 당--- 뭘 물--- 싶--. 저는 당신에게 뭘 물어보고 싶어요. 0
j------ d-------e-- m--- m---e----- s---e---. je----- d---------- m--- m--------- s-------. jeoneun dangsin-ege mwol mul-eobogo sip-eoyo. j-o-e-n d-n-s-n-e-e m-o- m-l-e-b-g- s-p-e-y-. --------------------------------------------.
Ја Вас желим за нешто замолити. 저는 당--- 뭘 부--- 싶--. 저는 당신에게 뭘 부탁하고 싶어요. 0
j------ d-------e-- m--- b-------- s---e---. je----- d---------- m--- b-------- s-------. jeoneun dangsin-ege mwol butaghago sip-eoyo. j-o-e-n d-n-s-n-e-e m-o- b-t-g-a-o s-p-e-y-. -------------------------------------------.
Ја Вас желим на нешто позвати. 저는 당--- 뭘 대--- 싶--. 저는 당신에게 뭘 대접하고 싶어요. 0
j------ d-------e-- m--- d---------- s---e---. je----- d---------- m--- d---------- s-------. jeoneun dangsin-ege mwol daejeobhago sip-eoyo. j-o-e-n d-n-s-n-e-e m-o- d-e-e-b-a-o s-p-e-y-. ---------------------------------------------.
Шта желите, молим? 뭘 마-- 싶--? 뭘 마시고 싶어요? 0
m--- m----- s---e---? mw-- m----- s-------? mwol masigo sip-eoyo? m-o- m-s-g- s-p-e-y-? --------------------?
Желите ли кафу? 커피- 마-- 싶--? 커피를 마시고 싶어요? 0
k-------- m----- s---e---? ke------- m----- s-------? keopileul masigo sip-eoyo? k-o-i-e-l m-s-g- s-p-e-y-? -------------------------?
Или радије желите чај? 아니- 차- 더 좋--? 아니면 차가 더 좋아요? 0
a------- c---- d-- j---a--? an------ c---- d-- j------? animyeon chaga deo joh-ayo? a-i-y-o- c-a-a d-o j-h-a-o? --------------------------?
Ми се желимо возити кући. 우리- 집-- 가- 싶--. 우리는 집으로 가고 싶어요. 0
u------ j---e--- g--- s---e---. ul----- j------- g--- s-------. ulineun jib-eulo gago sip-eoyo. u-i-e-n j-b-e-l- g-g- s-p-e-y-. ------------------------------.
Желите ли ви такси? 택시- 원--? 택시를 원해요? 0
t--------- w-------? ta-------- w-------? taegsileul wonhaeyo? t-e-s-l-u- w-n-a-y-? -------------------?
Они желе телефонирати. 그들- 전-- 하- 싶--. 그들은 전화를 하고 싶어요. 0
g-------e-- j---------- h--- s---e---. ge--------- j---------- h--- s-------. geudeul-eun jeonhwaleul hago sip-eoyo. g-u-e-l-e-n j-o-h-a-e-l h-g- s-p-e-y-. -------------------------------------.

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.