Рјечник

sr нешто желети   »   bg желая, бих желал, искам, бих искал нещо

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [седемдесет]

70 [sedemdeset]

желая, бих желал, искам, бих искал нещо

[zhelaya, bikh zhelal, iskam, bikh iskal neshcho]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Желите ли пушити? И----е -и-да пуш-т-? И----- л- д- п------ И-к-т- л- д- п-ш-т-? -------------------- Искате ли да пушите? 0
I---t- l- da p-s---e? I----- l- d- p------- I-k-t- l- d- p-s-i-e- --------------------- Iskate li da pushite?
Желите ли играти? Иск--е л--да-танц-----? И----- л- д- т--------- И-к-т- л- д- т-н-у-а-е- ----------------------- Искате ли да танцувате? 0
Isk--e--i--a ----su-at-? I----- l- d- t---------- I-k-t- l- d- t-n-s-v-t-? ------------------------ Iskate li da tantsuvate?
Желите ли шетати? И-кате -- -- с--раз--дите? И----- л- д- с- р--------- И-к-т- л- д- с- р-з-о-и-е- -------------------------- Искате ли да се разходите? 0
I--a-e l- -- -e -a-kh--it-? I----- l- d- s- r---------- I-k-t- l- d- s- r-z-h-d-t-? --------------------------- Iskate li da se razkhodite?
Ја желим пушити. Иск---да----а. И---- д- п---- И-к-м д- п-ш-. -------------- Искам да пуша. 0
Iska---a pus-a. I---- d- p----- I-k-m d- p-s-a- --------------- Iskam da pusha.
Желиш ли цигарету? И-к-т--ли-ц----а? И----- л- ц------ И-к-т- л- ц-г-р-? ----------------- Искате ли цигара? 0
Is---e-li-t---a--? I----- l- t------- I-k-t- l- t-i-a-a- ------------------ Iskate li tsigara?
Он жели ватру. То- иск- о--н-е. Т-- и--- о------ Т-й и-к- о-ъ-ч-. ---------------- Той иска огънче. 0
To- i--------c-e. T-- i--- o------- T-y i-k- o-y-c-e- ----------------- Toy iska ogynche.
Ја желим нешто пити. И-ка- -а п-я --що. И---- д- п-- н---- И-к-м д- п-я н-щ-. ------------------ Искам да пия нещо. 0
I---m ---p-y---esh-ho. I---- d- p--- n------- I-k-m d- p-y- n-s-c-o- ---------------------- Iskam da piya neshcho.
Ја желим нешто јести. Иск-- -- ---н-щ-. И---- д- я- н---- И-к-м д- я- н-щ-. ----------------- Искам да ям нещо. 0
I---m-da--am --s--h-. I---- d- y-- n------- I-k-m d- y-m n-s-c-o- --------------------- Iskam da yam neshcho.
Ја се желим мало одморити. И-ка--да си отдъ--а-м-лк-. И---- д- с- о------ м----- И-к-м д- с- о-д-х-а м-л-о- -------------------------- Искам да си отдъхна малко. 0
I--a- -- -i -tdykh-----lko. I---- d- s- o------- m----- I-k-m d- s- o-d-k-n- m-l-o- --------------------------- Iskam da si otdykhna malko.
Ја Вас желим нешто питати. Бих----ал-/--ска-а--а--и поп-та- ---о. Б-- и---- / и----- д- В- п------ н---- Б-х и-к-л / и-к-л- д- В- п-п-т-м н-щ-. -------------------------------------- Бих искал / искала да Ви попитам нещо. 0
B--h---kal-/ i-k--a-d- -i -----am -e-h---. B--- i---- / i----- d- V- p------ n------- B-k- i-k-l / i-k-l- d- V- p-p-t-m n-s-c-o- ------------------------------------------ Bikh iskal / iskala da Vi popitam neshcho.
Ја Вас желим за нешто замолити. Б-х --ка- --и-кала--а В- п--оля-за-----. Б-- и---- / и----- д- В- п----- з- н---- Б-х и-к-л / и-к-л- д- В- п-м-л- з- н-щ-. ---------------------------------------- Бих искал / искала да Ви помоля за нещо. 0
Bi-h-isk-l / iska---da-Vi --m-lya za-----cho. B--- i---- / i----- d- V- p------ z- n------- B-k- i-k-l / i-k-l- d- V- p-m-l-a z- n-s-c-o- --------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da Vi pomolya za neshcho.
Ја Вас желим на нешто позвати. Б-х и-к-- ---ск-л- -- Ви---ка-я на не--. Б-- и---- / и----- д- В- п----- н- н---- Б-х и-к-л / и-к-л- д- В- п-к-н- н- н-щ-. ---------------------------------------- Бих искал / искала да Ви поканя на нещо. 0
B--- isk-- - -sk----da Vi--o-an-a ---ne--c-o. B--- i---- / i----- d- V- p------ n- n------- B-k- i-k-l / i-k-l- d- V- p-k-n-a n- n-s-c-o- --------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da Vi pokanya na neshcho.
Шта желите, молим? Какво-о--чат- - ж-л-е-е----л-? К---- о------ / ж------- м---- К-к-о о-и-а-е / ж-л-е-е- м-л-? ------------------------------ Какво обичате / желаете, моля? 0
Kak-o---i----- - zh-l-et-- molya? K---- o------- / z-------- m----- K-k-o o-i-h-t- / z-e-a-t-, m-l-a- --------------------------------- Kakvo obichate / zhelaete, molya?
Желите ли кафу? Жел---е-л- --ф-? Ж------ л- к---- Ж-л-е-е л- к-ф-? ---------------- Желаете ли кафе? 0
Z-e------l---af-? Z------- l- k---- Z-e-a-t- l- k-f-? ----------------- Zhelaete li kafe?
Или радије желите чај? И-и-п--д-очит--е----? И-- п----------- ч--- И-и п-е-п-ч-т-т- ч-й- --------------------- Или предпочитате чай? 0
Ili ---d--ch-tat--chay? I-- p------------ c---- I-i p-e-p-c-i-a-e c-a-? ----------------------- Ili predpochitate chay?
Ми се желимо возити кући. Ние-ис-аме ---с---риб---- в-ъ-и. Н-- и----- д- с- п------- в----- Н-е и-к-м- д- с- п-и-е-е- в-ъ-и- -------------------------------- Ние искаме да се приберем вкъщи. 0
Nie-is--m--da se p-i-e--- vk-s----. N-- i----- d- s- p------- v-------- N-e i-k-m- d- s- p-i-e-e- v-y-h-h-. ----------------------------------- Nie iskame da se priberem vkyshchi.
Желите ли ви такси? Ж-л-ет--ли-так-и? Ж------ л- т----- Ж-л-е-е л- т-к-и- ----------------- Желаете ли такси? 0
Z--la-te li---ksi? Z------- l- t----- Z-e-a-t- l- t-k-i- ------------------ Zhelaete li taksi?
Они желе телефонирати. Т--и---т -а се о--дя- -о т--е----. Т- и---- д- с- о----- п- т-------- Т- и-к-т д- с- о-а-я- п- т-л-ф-н-. ---------------------------------- Те искат да се обадят по телефона. 0
T---sk-t------ -b-dy----- -el-----. T- i---- d- s- o------ p- t-------- T- i-k-t d- s- o-a-y-t p- t-l-f-n-. ----------------------------------- Te iskat da se obadyat po telefona.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.