Рјечник

sr нешто желети   »   ky to like something

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [жетимиш]

70 [jetimiş]

to like something

[Bir nerseni jaktıruu]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Желите ли пушити? Т-м-к- -е-ү--ү-к-ал-йс--бы? Т----- ч------ к----------- Т-м-к- ч-г-ү-ү к-а-а-с-з-ы- --------------------------- Тамеки чегүүнү каалайсызбы? 0
T-m-ki---g-----k--l---ı--ı? T----- ç------ k----------- T-m-k- ç-g-ü-ü k-a-a-s-z-ı- --------------------------- Tameki çegüünü kaalaysızbı?
Желите ли играти? Би----нү -аал-й-ы-бы? Б------- к----------- Б-й-ө-н- к-а-а-с-з-ы- --------------------- Бийлөөнү каалайсызбы? 0
Biylöön------a--ız--? B------- k----------- B-y-ö-n- k-a-a-s-z-ı- --------------------- Biylöönü kaalaysızbı?
Желите ли шетати? Си- ---и---ө----а-----з ке-е-и? С-- с--------- б------- к------ С-з с-й-л-ө-г- б-р-ы-ы- к-л-б-? ------------------------------- Сиз сейилдөөгө баргыңыз келеби? 0
Siz --yi-------ba--ı-ız keleb-? S-- s--------- b------- k------ S-z s-y-l-ö-g- b-r-ı-ı- k-l-b-? ------------------------------- Siz seyildöögö bargıŋız kelebi?
Ја желим пушити. Мен --м-к---а-т----к-лет. М-- т----- т------ к----- М-н т-м-к- т-р-к-м к-л-т- ------------------------- Мен тамеки тарткым келет. 0
Men ----k--t--tkım-kel-t. M-- t----- t------ k----- M-n t-m-k- t-r-k-m k-l-t- ------------------------- Men tameki tartkım kelet.
Желиш ли цигарету? С-н-т-мек------ууну--а--а-сыңб-? С-- т----- т------- к----------- С-н т-м-к- т-р-у-н- к-а-а-с-ң-ы- -------------------------------- Сен тамеки тартууну каалайсыңбы? 0
S-- -amek--ta-tuunu kaa-----ŋ-ı? S-- t----- t------- k----------- S-n t-m-k- t-r-u-n- k-a-a-s-ŋ-ı- -------------------------------- Sen tameki tartuunu kaalaysıŋbı?
Он жели ватру. А-- от---р-к. А-- о- к----- А-а о- к-р-к- ------------- Ага от керек. 0
A-- -t k-re-. A-- o- k----- A-a o- k-r-k- ------------- Aga ot kerek.
Ја желим нешто пити. Мен -ир -е-се-ичким-к-лип----а-. М-- б-- н---- и---- к---- ж----- М-н б-р н-р-е и-к-м к-л-п ж-т-т- -------------------------------- Мен бир нерсе ичким келип жатат. 0
Me- --- ---s- içk-m------ ja---. M-- b-- n---- i---- k---- j----- M-n b-r n-r-e i-k-m k-l-p j-t-t- -------------------------------- Men bir nerse içkim kelip jatat.
Ја желим нешто јести. М-н --- -е-с- ж-г-м к-ли--ж-та-. М-- б-- н---- ж---- к---- ж----- М-н б-р н-р-е ж-г-м к-л-п ж-т-т- -------------------------------- Мен бир нерсе жегим келип жатат. 0
M-- bir ne----j-gi- k--ip --t--. M-- b-- n---- j---- k---- j----- M-n b-r n-r-e j-g-m k-l-p j-t-t- -------------------------------- Men bir nerse jegim kelip jatat.
Ја се желим мало одморити. М-- би- аз -- ал--м ------ж----. М-- б-- а- э- а---- к---- ж----- М-н б-р а- э- а-г-м к-л-п ж-т-т- -------------------------------- Мен бир аз эс алгым келип жатат. 0
Me--bir-a--es--lg-m -el-- j-tat. M-- b-- a- e- a---- k---- j----- M-n b-r a- e- a-g-m k-l-p j-t-t- -------------------------------- Men bir az es algım kelip jatat.
Ја Вас желим нешто питати. Ме- --зден -и--н-рс- -ура----к----. М-- с----- б-- н---- с------ к----- М-н с-з-е- б-р н-р-е с-р-г-м к-л-т- ----------------------------------- Мен сизден бир нерсе сурагым келет. 0
M-n si--en---r -e--e s-r-gı---e--t. M-- s----- b-- n---- s------ k----- M-n s-z-e- b-r n-r-e s-r-g-m k-l-t- ----------------------------------- Men sizden bir nerse suragım kelet.
Ја Вас желим за нешто замолити. Мен --зде--б-р---р-е с-ра--ы--к-ли----т--. М-- с----- б-- н---- с------- к---- ж----- М-н с-з-е- б-р н-р-е с-р-н-ы- к-л-п ж-т-т- ------------------------------------------ Мен сизден бир нерсе сурангым келип жатат. 0
Me---iz-en-bir n--se surangım-k-l----a---. M-- s----- b-- n---- s------- k---- j----- M-n s-z-e- b-r n-r-e s-r-n-ı- k-l-p j-t-t- ------------------------------------------ Men sizden bir nerse surangım kelip jatat.
Ја Вас желим на нешто позвати. М-- с-з-и би- ---ге---кы-гы- -ели--жатат. М-- с---- б-- ж---- ч------- к---- ж----- М-н с-з-и б-р ж-р-е ч-к-р-ы- к-л-п ж-т-т- ----------------------------------------- Мен сизди бир жерге чакыргым келип жатат. 0
Me- s-z-- bir -e-ge -a-ır-ım-kel-p -----. M-- s---- b-- j---- ç------- k---- j----- M-n s-z-i b-r j-r-e ç-k-r-ı- k-l-p j-t-t- ----------------------------------------- Men sizdi bir jerge çakırgım kelip jatat.
Шта желите, молим? Эмн- ----а-т эл-ң-з? Э--- к------ э------ Э-н- к-а-а-т э-е-и-? -------------------- Эмне каалайт элеңиз? 0
Emne kaala-t---eŋiz? E--- k------ e------ E-n- k-a-a-t e-e-i-? -------------------- Emne kaalayt eleŋiz?
Желите ли кафу? Коф---ч--н- --ал-й--з-ы? К--- и----- к----------- К-ф- и-ү-н- к-а-а-с-з-ы- ------------------------ Кофе ичүүнү каалайсызбы? 0
K--- i--ü-ü ---lays-zb-? K--- i----- k----------- K-f- i-ü-n- k-a-a-s-z-ı- ------------------------ Kofe içüünü kaalaysızbı?
Или радије желите чај? Же-б-- чын----й-ичүү---ка-лайс-зб-? Ж- б-- ч--- ч-- и----- к----------- Ж- б-р ч-н- ч-й и-ү-н- к-а-а-с-з-ы- ----------------------------------- Же бир чыны чай ичүүнү каалайсызбы? 0
Je--i- --n- ç---i--ünü--a-----ı---? J- b-- ç--- ç-- i----- k----------- J- b-r ç-n- ç-y i-ü-n- k-a-a-s-z-ı- ----------------------------------- Je bir çını çay içüünü kaalaysızbı?
Ми се желимо возити кући. Биз -йгө б-ргыбы--к-л-- ж-т--. Б-- ү--- б------- к---- ж----- Б-з ү-г- б-р-ы-ы- к-л-п ж-т-т- ------------------------------ Биз үйгө баргыбыз келип жатат. 0
Bi- ---ö ba-g-bız-ke----ja--t. B-- ü--- b------- k---- j----- B-z ü-g- b-r-ı-ı- k-l-p j-t-t- ------------------------------ Biz üygö bargıbız kelip jatat.
Желите ли ви такси? С-ле---ак-- каа-а--ың---ы? С---- т---- к------------- С-л-р т-к-и к-а-а-с-ң-р-ы- -------------------------- Силер такси каалайсыңарбы? 0
S-l-r-ta-si --al-ysıŋ--bı? S---- t---- k------------- S-l-r t-k-i k-a-a-s-ŋ-r-ı- -------------------------- Siler taksi kaalaysıŋarbı?
Они желе телефонирати. Ала--ча-гы-- -е-е-. А--- ч------ к----- А-а- ч-л-ы-ы к-л-т- ------------------- Алар чалгысы келет. 0
Al-r----gı-ı-ke-et. A--- ç------ k----- A-a- ç-l-ı-ı k-l-t- ------------------- Alar çalgısı kelet.

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.