Рјечник

sr нешто желети   »   kk to like something

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [жетпіс]

70 [jetpis]

to like something

[birdeñe istegisi kelw]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Желите ли пушити? Тем-кі шеккі--- ---е-м-? Темекі шеккіңіз келе ме? Т-м-к- ш-к-і-і- к-л- м-? ------------------------ Темекі шеккіңіз келе ме? 0
Teme-i ş-k--ñi--kele -e? Temeki şekkiñiz kele me? T-m-k- ş-k-i-i- k-l- m-? ------------------------ Temeki şekkiñiz kele me?
Желите ли играти? Биле-і------ле -е? Билегіңіз келе ме? Б-л-г-ң-з к-л- м-? ------------------ Билегіңіз келе ме? 0
Bï--giñ-- -e-e m-? Bïlegiñiz kele me? B-l-g-ñ-z k-l- m-? ------------------ Bïlegiñiz kele me?
Желите ли шетати? Серуен-е--ңі- --л----? Серуендегіңіз келе ме? С-р-е-д-г-ң-з к-л- м-? ---------------------- Серуендегіңіз келе ме? 0
Serw-nd-g-ñ----ele---? Serwendegiñiz kele me? S-r-e-d-g-ñ-z k-l- m-? ---------------------- Serwendegiñiz kele me?
Ја желим пушити. Те-екі-ше---- -е-іп -ұ-. Темекі шеккім келіп тұр. Т-м-к- ш-к-і- к-л-п т-р- ------------------------ Темекі шеккім келіп тұр. 0
Temek-----k-- --l-p----. Temeki şekkim kelip tur. T-m-k- ş-k-i- k-l-p t-r- ------------------------ Temeki şekkim kelip tur.
Желиш ли цигарету? С--а--т--е-к-ң-к-ле-ме? Сигарет шеккің келе ме? С-г-р-т ш-к-і- к-л- м-? ----------------------- Сигарет шеккің келе ме? 0
S--are---ek--ñ -el- -e? Sïgaret şekkiñ kele me? S-g-r-t ş-k-i- k-l- m-? ----------------------- Sïgaret şekkiñ kele me?
Он жели ватру. Оғ-- от--қ ке--к. Оған оттық керек. О-а- о-т-қ к-р-к- ----------------- Оған оттық керек. 0
Oğ-n--ttıq---r--. Oğan ottıq kerek. O-a- o-t-q k-r-k- ----------------- Oğan ottıq kerek.
Ја желим нешто пити. Бір--ңе-і-к----еп----. Бірдеңе ішкім кеп тұр. Б-р-е-е і-к-м к-п т-р- ---------------------- Бірдеңе ішкім кеп тұр. 0
Bi-de-- -ş-----e--t--. Birdeñe işkim kep tur. B-r-e-e i-k-m k-p t-r- ---------------------- Birdeñe işkim kep tur.
Ја желим нешто јести. Бір--ң----г-- -ел-- --р. Бірдеңе жегім келіп тұр. Б-р-е-е ж-г-м к-л-п т-р- ------------------------ Бірдеңе жегім келіп тұр. 0
Bi--eñe-je-im-kelip ---. Birdeñe jegim kelip tur. B-r-e-e j-g-m k-l-p t-r- ------------------------ Birdeñe jegim kelip tur.
Ја се желим мало одморити. Б---- -е-алғ-- келі----р. Біраз демалғым келіп тұр. Б-р-з д-м-л-ы- к-л-п т-р- ------------------------- Біраз демалғым келіп тұр. 0
B-ra---ema-ğ-- --l---tu-. Biraz demalğım kelip tur. B-r-z d-m-l-ı- k-l-p t-r- ------------------------- Biraz demalğım kelip tur.
Ја Вас желим нешто питати. С---ен--і----е --рағ-- -е--е--. Сізден бірдеңе сұрағым кеп еді. С-з-е- б-р-е-е с-р-ғ-м к-п е-і- ------------------------------- Сізден бірдеңе сұрағым кеп еді. 0
S--d-n-b-r--ñ- -u----- -ep--di. Sizden birdeñe surağım kep edi. S-z-e- b-r-e-e s-r-ğ-m k-p e-i- ------------------------------- Sizden birdeñe surağım kep edi.
Ја Вас желим за нешто замолити. С-----б-- ө---іш-жа--са- д-п е-ім. Сізге бір өтініш жасасам деп едім. С-з-е б-р ө-і-і- ж-с-с-м д-п е-і-. ---------------------------------- Сізге бір өтініш жасасам деп едім. 0
S-z-- bir----n-- ----s-m de- -dim. Sizge bir ötiniş jasasam dep edim. S-z-e b-r ö-i-i- j-s-s-m d-p e-i-. ---------------------------------- Sizge bir ötiniş jasasam dep edim.
Ја Вас желим на нешто позвати. Сіз-- бір жерге ш-қыра----деп ----. Сізді бір жерге шақырайын деп едім. С-з-і б-р ж-р-е ш-қ-р-й-н д-п е-і-. ----------------------------------- Сізді бір жерге шақырайын деп едім. 0
S--di-b-r---rg--şaq-ra--n ----e--m. Sizdi bir jerge şaqırayın dep edim. S-z-i b-r j-r-e ş-q-r-y-n d-p e-i-. ----------------------------------- Sizdi bir jerge şaqırayın dep edim.
Шта желите, молим? Сі-------л--сы-? Сіз не қалайсыз? С-з н- қ-л-й-ы-? ---------------- Сіз не қалайсыз? 0
S-z n---al---ı-? Siz ne qalaysız? S-z n- q-l-y-ı-? ---------------- Siz ne qalaysız?
Желите ли кафу? Коф- -ш--ңіз ке-е-ме? Кофе ішкіңіз келе ме? К-ф- і-к-ң-з к-л- м-? --------------------- Кофе ішкіңіз келе ме? 0
K-fe işkiñiz -e-e -e? Kofe işkiñiz kele me? K-f- i-k-ñ-z k-l- m-? --------------------- Kofe işkiñiz kele me?
Или радије желите чај? Ә-д- -а- --к-ңіз-к--е---? Әлде шай ішкіңіз келе ме? Ә-д- ш-й і-к-ң-з к-л- м-? ------------------------- Әлде шай ішкіңіз келе ме? 0
Älde -a- işkiñ-z kel- m-? Älde şay işkiñiz kele me? Ä-d- ş-y i-k-ñ-z k-l- m-? ------------------------- Älde şay işkiñiz kele me?
Ми се желимо возити кући. Ү-ге----т-ақ --п---і-. Үйге қайтсақ деп едік. Ү-г- қ-й-с-қ д-п е-і-. ---------------------- Үйге қайтсақ деп едік. 0
Üy---qay-----d-p -d--. Üyge qaytsaq dep edik. Ü-g- q-y-s-q d-p e-i-. ---------------------- Üyge qaytsaq dep edik.
Желите ли ви такси? С---ер-е--ак---керек п-? Сендерге такси керек пе? С-н-е-г- т-к-и к-р-к п-? ------------------------ Сендерге такси керек пе? 0
S-n-e--- t-ksï----ek--e? Senderge taksï kerek pe? S-n-e-g- t-k-ï k-r-k p-? ------------------------ Senderge taksï kerek pe?
Они желе телефонирати. О-а-дың -----а--ш--ғ-сы ке--ед-. Олардың қоңырау шалғысы кеп еді. О-а-д-ң қ-ң-р-у ш-л-ы-ы к-п е-і- -------------------------------- Олардың қоңырау шалғысы кеп еді. 0
Ola-d-ñ q-ñ--aw -al-ı-- -e--ed-. Olardıñ qoñıraw şalğısı kep edi. O-a-d-ñ q-ñ-r-w ş-l-ı-ı k-p e-i- -------------------------------- Olardıñ qoñıraw şalğısı kep edi.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.