Рјечник

sr нешто желети   »   tl to like something

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [pitumpu]

to like something

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тагалог Игра Више
Желите ли пушити? G--t--m----ng-ma------l-o? G---- m- b--- m----------- G-s-o m- b-n- m-n-g-r-l-o- -------------------------- Gusto mo bang manigarilyo? 0
Желите ли играти? G-s-- -o ba-g -u--y--? G---- m- b--- s------- G-s-o m- b-n- s-m-y-w- ---------------------- Gusto mo bang sumayaw? 0
Желите ли шетати? Gu-t--mo--a-g -a---kad-la---? G---- m- b--- m-------------- G-s-o m- b-n- m-g-a-a---a-a-? ----------------------------- Gusto mo bang maglakad-lakad? 0
Ја желим пушити. Gust- kon----n-g--il-o. G---- k--- m----------- G-s-o k-n- m-n-g-r-l-o- ----------------------- Gusto kong manigarilyo. 0
Желиш ли цигарету? Gu-to mo-ba n--s-g-----o? G---- m- b- n- s--------- G-s-o m- b- n- s-g-r-l-o- ------------------------- Gusto mo ba ng sigarilyo? 0
Он жели ватру. Gu-t- n----n--pang-i-d-. G---- n--- n- p--------- G-s-o n-y- n- p-n-s-n-i- ------------------------ Gusto niya ng pangsindi. 0
Ја желим нешто пити. Gu----ko ------ -m---m. G---- k- s----- u------ G-s-o k- s-n-n- u-i-o-. ----------------------- Gusto ko sanang uminom. 0
Ја желим нешто јести. Gu-to -o -a-a---k-main. G---- k- s----- k------ G-s-o k- s-n-n- k-m-i-. ----------------------- Gusto ko sanang kumain. 0
Ја се желим мало одморити. G---- -o -un-ng magp--inga. G---- k- m----- m---------- G-s-o k- m-n-n- m-g-a-i-g-. --------------------------- Gusto ko munang magpahinga. 0
Ја Вас желим нешто питати. Ma-----t- ako-g --------say-. M-- g---- a---- i------ s---- M-y g-s-o a-o-g i-a-o-g s-y-. ----------------------------- May gusto akong itanong sayo. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. May -u-to--ko-g ipa-----s-p s---y-. M-- g---- a---- i---------- s- i--- M-y g-s-o a-o-g i-a-a-i-s-p s- i-o- ----------------------------------- May gusto akong ipapakiusap sa iyo. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. G-s----i---g---ya-----. / -u-to--i-----a---n. G---- k----- a--------- / G---- k----- a----- G-s-o k-t-n- a-y-y-h-n- / G-s-o k-t-n- a-a-n- --------------------------------------------- Gusto kitang anyayahan. / Gusto kitang ayain. 0
Шта желите, молим? An--an- g--to-mo? A-- a-- g---- m-- A-o a-g g-s-o m-? ----------------- Ano ang gusto mo? 0
Желите ли кафу? G---- -- b- -- --pe? G---- m- b- n- k---- G-s-o m- b- n- k-p-? -------------------- Gusto mo ba ng kape? 0
Или радије желите чај? O--as-g-st---o ng ts-a? O m-- g---- m- n- t---- O m-s g-s-o m- n- t-a-? ----------------------- O mas gusto mo ng tsaa? 0
Ми се желимо возити кући. G--t--n--i-g-umuwi. G---- n----- u----- G-s-o n-m-n- u-u-i- ------------------- Gusto naming umuwi. 0
Желите ли ви такси? G-s-o-niy---g-t--i? G---- n--- n- t---- G-s-o n-y- n- t-x-? ------------------- Gusto niyo ng taxi? 0
Они желе телефонирати. Gu-to-nin-o-- -u---a-. G---- n------ t------- G-s-o n-n-o-g t-m-w-g- ---------------------- Gusto ninyong tumawag. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.