Рјечник

sr нешто желети   »   em to like something

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [seventy]

to like something

Изаберите како желите да видите превод:   
српски енглески (US) Игра Више
Желите ли пушити? W-u-- --u -i-e--o -mo-e? W---- y-- l--- t- s----- W-u-d y-u l-k- t- s-o-e- ------------------------ Would you like to smoke? 0
Желите ли играти? Wo-----o- --k- -o da---? W---- y-- l--- t- d----- W-u-d y-u l-k- t- d-n-e- ------------------------ Would you like to dance? 0
Желите ли шетати? Woul- ----l-ke-to -o---r a wa-k? W---- y-- l--- t- g- f-- a w---- W-u-d y-u l-k- t- g- f-r a w-l-? -------------------------------- Would you like to go for a walk? 0
Ја желим пушити. I ---ld----e to s-o--. I w---- l--- t- s----- I w-u-d l-k- t- s-o-e- ---------------------- I would like to smoke. 0
Желиш ли цигарету? Wou-d-----l--e-a ---a----e? W---- y-- l--- a c--------- W-u-d y-u l-k- a c-g-r-t-e- --------------------------- Would you like a cigarette? 0
Он жели ватру. He --n-s-a--i-ht. H- w---- a l----- H- w-n-s a l-g-t- ----------------- He wants a light. 0
Ја желим нешто пити. I----- -o---ink some---n-. I w--- t- d---- s--------- I w-n- t- d-i-k s-m-t-i-g- -------------------------- I want to drink something. 0
Ја желим нешто јести. I -a-t--- -a--so--thing. I w--- t- e-- s--------- I w-n- t- e-t s-m-t-i-g- ------------------------ I want to eat something. 0
Ја се желим мало одморити. I -an--t- -e--x-a -i-t--. I w--- t- r---- a l------ I w-n- t- r-l-x a l-t-l-. ------------------------- I want to relax a little. 0
Ја Вас желим нешто питати. I -a-t -o --k yo- --me----g. I w--- t- a-- y-- s--------- I w-n- t- a-k y-u s-m-t-i-g- ---------------------------- I want to ask you something. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. I---n--t----k-y-u-f-r -omet--n-. I w--- t- a-- y-- f-- s--------- I w-n- t- a-k y-u f-r s-m-t-i-g- -------------------------------- I want to ask you for something. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. I --nt ---tre-- y-u--o-so-e--ing. I w--- t- t---- y-- t- s--------- I w-n- t- t-e-t y-u t- s-m-t-i-g- --------------------------------- I want to treat you to something. 0
Шта желите, молим? Wh-- w--ld --u l-k-? W--- w---- y-- l---- W-a- w-u-d y-u l-k-? -------------------- What would you like? 0
Желите ли кафу? W-u-- -o--li-- a-c-f--e? W---- y-- l--- a c------ W-u-d y-u l-k- a c-f-e-? ------------------------ Would you like a coffee? 0
Или радије желите чај? O- -- you ----er----e-? O- d- y-- p----- a t--- O- d- y-u p-e-e- a t-a- ----------------------- Or do you prefer a tea? 0
Ми се желимо возити кући. W----nt -o-d-iv--h--e. W- w--- t- d---- h---- W- w-n- t- d-i-e h-m-. ---------------------- We want to drive home. 0
Желите ли ви такси? D- -ou--ant-- ta--? D- y-- w--- a t---- D- y-u w-n- a t-x-? ------------------- Do you want a taxi? 0
Они желе телефонирати. They-w--t to-m--e - call. T--- w--- t- m--- a c---- T-e- w-n- t- m-k- a c-l-. ------------------------- They want to make a call. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.