Рјечник

sr нешто желети   »   it aver voglia di qualcosa

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [settanta]

aver voglia di qualcosa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Желите ли пушити? L--v--------a--? L- v- d- f------ L- v- d- f-m-r-? ---------------- Le va di fumare? 0
Желите ли играти? Le va -i--al--re? L- v- d- b------- L- v- d- b-l-a-e- ----------------- Le va di ballare? 0
Желите ли шетати? L- -- di-fa---u-- -as--g--a--? L- v- d- f--- u-- p----------- L- v- d- f-r- u-a p-s-e-g-a-a- ------------------------------ Le va di fare una passeggiata? 0
Ја желим пушити. Vorr-i fu--re. V----- f------ V-r-e- f-m-r-. -------------- Vorrei fumare. 0
Желиш ли цигарету? Vu-- --a-s--a--t--? V--- u-- s--------- V-o- u-a s-g-r-t-a- ------------------- Vuoi una sigaretta? 0
Он жели ватру. Lui---r-e--e-a-ce-der---un--sigar-tta-. L-- v------- a-------- (--- s---------- L-i v-r-e-b- a-c-n-e-e (-n- s-g-r-t-a-. --------------------------------------- Lui vorrebbe accendere (una sigaretta). 0
Ја желим нешто пити. Vo---i ---e-q---cos-. V----- b--- q-------- V-r-e- b-r- q-a-c-s-. --------------------- Vorrei bere qualcosa. 0
Ја желим нешто јести. V-rrei -----are -ualcosa. V----- m------- q-------- V-r-e- m-n-i-r- q-a-c-s-. ------------------------- Vorrei mangiare qualcosa. 0
Ја се желим мало одморити. V----- --p-sarmi -n --’. V----- r-------- u- p--- V-r-e- r-p-s-r-i u- p-’- ------------------------ Vorrei riposarmi un po’. 0
Ја Вас желим нешто питати. Vo--ei---i-d-r----na--o-a. V----- c-------- u-- c---- V-r-e- c-i-d-r-e u-a c-s-. -------------------------- Vorrei chiederLe una cosa. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. V-r--- c-i---rLe-un favo-e. V----- c-------- u- f------ V-r-e- c-i-d-r-e u- f-v-r-. --------------------------- Vorrei chiederLe un favore. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. V--r---of---rLe --a--os-. V----- o------- q-------- V-r-e- o-f-i-L- q-a-c-s-. ------------------------- Vorrei offrirLe qualcosa. 0
Шта желите, молим? D-s-der-- --e--? D-------- p----- D-s-d-r-, p-e-o- ---------------- Desidera, prego? 0
Желите ли кафу? Gradi-ce--n-c--f-? G------- u- c----- G-a-i-c- u- c-f-è- ------------------ Gradisce un caffè? 0
Или радије желите чај? O prefer-s-- -n---? O p--------- u- t-- O p-e-e-i-c- u- t-? ------------------- O preferisce un tè? 0
Ми се желимо возити кући. V---emmo -----e-a-ca--. V------- a----- a c---- V-r-e-m- a-d-r- a c-s-. ----------------------- Vorremmo andare a casa. 0
Желите ли ви такси? Vo-res-e un-t-s--? V------- u- t----- V-r-e-t- u- t-s-ì- ------------------ Vorreste un tassì? 0
Они желе телефонирати. L-r- ----ebbero-t---f-n--e. L--- v--------- t---------- L-r- v-r-e-b-r- t-l-f-n-r-. --------------------------- Loro vorrebbero telefonare. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.