Рјечник

sr нешто желети   »   tr bir şey arzu etmek

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [yetmiş]

bir şey arzu etmek

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Желите ли пушити? Si---- i---- i------ m------? Sigara içmek istiyor musunuz? 0
Желите ли играти? Da-- e---- i------ m------? Dans etmek istiyor musunuz? 0
Желите ли шетати? Ge----- g----- i------ m------? Gezmeye gitmek istiyor musunuz? 0
Ја желим пушити. Si---- i---- i--------. Sigara içmek istiyorum. 0
Желиш ли цигарету? Bi- s----- i---- m----? Bir sigara ister misin? 0
Он жели ватру. O (e----) a--- i------. O (erkek) ateş istiyor. 0
Ја желим нешто пити. Bi- ş-- i---- i--------. Bir şey içmek istiyorum. 0
Ја желим нешто јести. Bi---- y---- i--------. Birşey yemek istiyorum. 0
Ја се желим мало одморити. Bi--- d-------- i--------. Biraz dinlenmek istiyorum. 0
Ја Вас желим нешто питати. Si-- b-- ş-- s----- i--------. Size bir şey sormak istiyorum. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. Si---- b-- ş-- r--- e---- i--------. Sizden bir şey rica etmek istiyorum. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. Si-- b-- ş--- d---- e---- i--------. Sizi bir şeye davet etmek istiyorum. 0
Шта желите, молим? Ne i----------- l-----? Ne istiyorsunuz lütfen? 0
Желите ли кафу? Bi- k---- i---- m------? Bir kahve ister misiniz? 0
Или радије желите чај? Yo--- ç--- m- t----- e--------? Yoksa çayı mı tercih edersiniz? 0
Ми се желимо возити кући. Ev- g----- i--------. Eve gitmek istiyoruz. 0
Желите ли ви такси? Ta--- i---- m------? Taksi ister misiniz? 0
Они желе телефонирати. Te----- e---- i---------. Telefon etmek istiyorlar. 0

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.