Рјечник

sr нешто желети   »   sl nekaj imeti rad

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [sedemdeset]

nekaj imeti rad

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Желите ли пушити? Že---e-ka--ti? Ž_____ k______ Ž-l-t- k-d-t-? -------------- Želite kaditi? 0
Желите ли играти? Žel--- -----ti? Ž_____ p_______ Ž-l-t- p-e-a-i- --------------- Želite plesati? 0
Желите ли шетати? B--š-i-radi--- -----o-? B_ š__ r___ n_ s_______ B- š-i r-d- n- s-r-h-d- ----------------------- Bi šli radi na sprehod? 0
Ја желим пушити. R-d bi-kad--. R__ b_ k_____ R-d b- k-d-l- ------------- Rad bi kadil. 0
Желиш ли цигарету? B- -ad--)--iga-e--? B_ r_____ c________ B- r-d-a- c-g-r-t-? ------------------- Bi rad(a) cigareto? 0
Он жели ватру. On-b--r-d-ogenj. O_ b_ r__ o_____ O- b- r-d o-e-j- ---------------- On bi rad ogenj. 0
Ја желим нешто пити. R--(a- -- -e-a- --pi---). R_____ b_ n____ p________ R-d-a- b- n-k-j p-p-l-a-. ------------------------- Rad(a) bi nekaj popil(a). 0
Ја желим нешто јести. R-d-----i-n-k-- pojede- (p-j--la). R_____ b_ n____ p______ (_________ R-d-a- b- n-k-j p-j-d-l (-o-e-l-)- ---------------------------------- Rad(a) bi nekaj pojedel (pojedla). 0
Ја се желим мало одморити. R-d(-- bi----m--o-s-o--l(--. R_____ b_ s_ m___ s_________ R-d-a- b- s- m-l- s-o-i-(-)- ---------------------------- Rad(a) bi si malo spočil(a). 0
Ја Вас желим нешто питати. R-d--) bi-va--ne----v--aša--a-. R_____ b_ v__ n____ v__________ R-d-a- b- v-s n-k-j v-r-š-l-a-. ------------------------------- Rad(a) bi vas nekaj vprašal(a). 0
Ја Вас желим за нешто замолити. Ra---) -- v-s -e--j-----i---). R_____ b_ v__ n____ p_________ R-d-a- b- v-s n-k-j p-o-i-(-)- ------------------------------ Rad(a) bi vas nekaj prosil(a). 0
Ја Вас желим на нешто позвати. R-d(----- --s--a n-k-j--o--bi----. R_____ b_ v__ n_ n____ p__________ R-d-a- b- v-s n- n-k-j p-v-b-l-a-. ---------------------------------- Rad(a) bi vas na nekaj povabil(a). 0
Шта желите, молим? K-- ----te, pros--? K__ ž______ p______ K-j ž-l-t-, p-o-i-? ------------------- Kaj želite, prosim? 0
Желите ли кафу? Žel--e-k-vo? Ž_____ k____ Ž-l-t- k-v-? ------------ Želite kavo? 0
Или радије желите чај? A-i----r-je č--? A__ b_ r___ č___ A-i b- r-j- č-j- ---------------- Ali bi raje čaj? 0
Ми се желимо возити кући. Ra-- -i --i--o-o-. R___ b_ š__ d_____ R-d- b- š-i d-m-v- ------------------ Radi bi šli domov. 0
Желите ли ви такси? Že---- -a-s-? Ž_____ t_____ Ž-l-t- t-k-i- ------------- Želite taksi? 0
Они желе телефонирати. Oni bi ---- --lef---r--i. (On---i r--e t--ef----a-e-) O__ b_ r___ t____________ (___ b_ r___ t_____________ O-i b- r-d- t-l-f-n-r-l-. (-n- b- r-d- t-l-f-n-r-l-.- ----------------------------------------------------- Oni bi radi telefonirali. (One bi rade telefonirale.) 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словеначки (1-100) МП3 словеначки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.