Knjiga fraza

bs Pitati – prošlost 2   »   de Fragen – Vergangenheit 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [sechsundachtzig]

Fragen – Vergangenheit 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski njemački Igra Više
Koju kravatu si nosio? W---he -r--atte hast-d- getr-ge-? Welche Krawatte hast du getragen? W-l-h- K-a-a-t- h-s- d- g-t-a-e-? --------------------------------- Welche Krawatte hast du getragen? 0
Koji auto si kupio / kupila? W---h--------h-st-d----ka-ft? Welches Auto hast du gekauft? W-l-h-s A-t- h-s- d- g-k-u-t- ----------------------------- Welches Auto hast du gekauft? 0
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? W---h--Ze----g h--t--u --on-i-r-? Welche Zeitung hast du abonniert? W-l-h- Z-i-u-g h-s- d- a-o-n-e-t- --------------------------------- Welche Zeitung hast du abonniert? 0
Koga ste vidjeli? W---h-ben-Si- --s---n? Wen haben Sie gesehen? W-n h-b-n S-e g-s-h-n- ---------------------- Wen haben Sie gesehen? 0
Koga ste sreli? W-n h-be- --e ge--of---? Wen haben Sie getroffen? W-n h-b-n S-e g-t-o-f-n- ------------------------ Wen haben Sie getroffen? 0
Koga ste prepoznali? W---haben-S-e-erkann-? Wen haben Sie erkannt? W-n h-b-n S-e e-k-n-t- ---------------------- Wen haben Sie erkannt? 0
Kada ste ustali? W-nn--i---S-- a-fge--a----? Wann sind Sie aufgestanden? W-n- s-n- S-e a-f-e-t-n-e-? --------------------------- Wann sind Sie aufgestanden? 0
Kada ste počeli? W----h---- ----be-o-ne-? Wann haben Sie begonnen? W-n- h-b-n S-e b-g-n-e-? ------------------------ Wann haben Sie begonnen? 0
Kada ste prestali? W--n-h---- -i- au---hö--? Wann haben Sie aufgehört? W-n- h-b-n S-e a-f-e-ö-t- ------------------------- Wann haben Sie aufgehört? 0
Zašto ste se probudili? Wa-u- --n- S-- a--g-wa-ht? Warum sind Sie aufgewacht? W-r-m s-n- S-e a-f-e-a-h-? -------------------------- Warum sind Sie aufgewacht? 0
Zašto ste postali učitelj? Wa--m---nd--i- L----r -e-or-e-? Warum sind Sie Lehrer geworden? W-r-m s-n- S-e L-h-e- g-w-r-e-? ------------------------------- Warum sind Sie Lehrer geworden? 0
Zašto ste uzeli taksi? Wa-um--a--n Si- ----T-xi -----m-n? Warum haben Sie ein Taxi genommen? W-r-m h-b-n S-e e-n T-x- g-n-m-e-? ---------------------------------- Warum haben Sie ein Taxi genommen? 0
Odakle ste došli? W--er--in- --- --k----n? Woher sind Sie gekommen? W-h-r s-n- S-e g-k-m-e-? ------------------------ Woher sind Sie gekommen? 0
Gdje ste išli? W-----si----i--g-ga---n? Wohin sind Sie gegangen? W-h-n s-n- S-e g-g-n-e-? ------------------------ Wohin sind Sie gegangen? 0
Gdje ste bili? Wo s-nd--ie---wes-n? Wo sind Sie gewesen? W- s-n- S-e g-w-s-n- -------------------- Wo sind Sie gewesen? 0
Kome si pomogao / pomogla? W----a-- d- ---olfen? Wem hast du geholfen? W-m h-s- d- g-h-l-e-? --------------------- Wem hast du geholfen? 0
Kome si pisao / pisala? W-m-ha-- du-g--ch--e-en? Wem hast du geschrieben? W-m h-s- d- g-s-h-i-b-n- ------------------------ Wem hast du geschrieben? 0
Kome si odgovorio / odgovorila? W---h-----u--ea--w--t-t? Wem hast du geantwortet? W-m h-s- d- g-a-t-o-t-t- ------------------------ Wem hast du geantwortet? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu tačnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičkim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezičke podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezičke vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...