Zbirka izraza

hr U robnoj kući   »   uk В магазині

52 [pedeset i dva]

U robnoj kući

U robnoj kući

52 [п’ятдесят два]

52 [pʺyatdesyat dva]

В магазині

[V mahazyni]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Idemo li u jednu robnu kuću? aaaaa Йде---в ма---и-? Й---- в м------- Й-е-о в м-г-з-н- ---------------- Йдемо в магазин? 0
Y--e-o------a-yn? Y----- v m------- Y-d-m- v m-h-z-n- ----------------- Y̆demo v mahazyn?
Moram obaviti kupnju. aaaaa Я---вин-- - --винна зр--ити--ак--и. Я п------ / п------ з------ з------ Я п-в-н-н / п-в-н-а з-о-и-и з-к-п-. ----------------------------------- Я повинен / повинна зробити закупи. 0
YA--ovy-en / --v---- z-o-y-y za---y. Y- p------ / p------ z------ z------ Y- p-v-n-n / p-v-n-a z-o-y-y z-k-p-. ------------------------------------ YA povynen / povynna zrobyty zakupy.
Hoću puno toga kupiti. aaaaa Я --чу -р-б-ти-б--ат- за--пі-. Я х--- з------ б----- з------- Я х-ч- з-о-и-и б-г-т- з-к-п-в- ------------------------------ Я хочу зробити багато закупів. 0
Y- k----u ---b-t--b-h-to-za-upi-. Y- k----- z------ b----- z------- Y- k-o-h- z-o-y-y b-h-t- z-k-p-v- --------------------------------- YA khochu zrobyty bahato zakupiv.
Gdje su uredski artikli? aaaaa Де є-кан--ля--ь-і-то-ари? Д- є к----------- т------ Д- є к-н-е-я-с-к- т-в-р-? ------------------------- Де є канцелярські товари? 0
De ye -a----ly-----i-t--ary? D- y- k------------- t------ D- y- k-n-s-l-a-s-k- t-v-r-? ---------------------------- De ye kantselyarsʹki tovary?
Trebam omotnice i papir za pisma. aaaaa Мені -о-р--ні ко---р-----пошт-ви------р. М--- п------- к------- і п------- п----- М-н- п-т-і-н- к-н-е-т- і п-ш-о-и- п-п-р- ---------------------------------------- Мені потрібні конверти і поштовий папір. 0
Me-- p--r-bni-k-n--rty-i --sht-vy-̆ pa---. M--- p------- k------- i p--------- p----- M-n- p-t-i-n- k-n-e-t- i p-s-t-v-y- p-p-r- ------------------------------------------ Meni potribni konverty i poshtovyy̆ papir.
Trebam kemijske i flomastere. aaaaa М--- по--і--і-руч-и-т- ф----с-ер-. М--- п------- р---- т- ф---------- М-н- п-т-і-н- р-ч-и т- ф-о-а-т-р-. ---------------------------------- Мені потрібні ручки та фломастери. 0
Men----tr---- r--hky--a---oma-tery. M--- p------- r----- t- f---------- M-n- p-t-i-n- r-c-k- t- f-o-a-t-r-. ----------------------------------- Meni potribni ruchky ta flomastery.
Gdje je namještaj? aaaaa Де --меб-і? Д- є м----- Д- є м-б-і- ----------- Де є меблі? 0
D- ye m-b--? D- y- m----- D- y- m-b-i- ------------ De ye mebli?
Trebam ormar i komodu. aaaaa М--і -отр---і-ша-- і---мод. М--- п------- ш--- і к----- М-н- п-т-і-н- ш-ф- і к-м-д- --------------------------- Мені потрібні шафа і комод. 0
Men--p-----ni -h--- i komod. M--- p------- s---- i k----- M-n- p-t-i-n- s-a-a i k-m-d- ---------------------------- Meni potribni shafa i komod.
Trebam pisaći stol i police. aaaaa Мен---от----- пи-ьмов----т-л-і-п----я. М--- п------- п-------- с--- і п------ М-н- п-т-і-н- п-с-м-в-й с-і- і п-л-ц-. -------------------------------------- Мені потрібні письмовий стіл і полиця. 0
Men--po--i--i----ʹ--v--̆----- i po--tsya. M--- p------- p--------- s--- i p-------- M-n- p-t-i-n- p-s-m-v-y- s-i- i p-l-t-y-. ----------------------------------------- Meni potribni pysʹmovyy̆ stil i polytsya.
Gdje su igračke? aaaaa Д--є -граш-и? Д- є і------- Д- є і-р-ш-и- ------------- Де є іграшки? 0
D--ye ih-a-h-y? D- y- i-------- D- y- i-r-s-k-? --------------- De ye ihrashky?
Trebam lutku i medvjedića. aaaaa Ме---по---бні ля-ь-а - пл-ше--- в---едик. М--- п------- л----- і п------- в-------- М-н- п-т-і-н- л-л-к- і п-ю-е-и- в-д-е-и-. ----------------------------------------- Мені потрібні лялька і плюшевий ведмедик. 0
Men- -ot-i-n--lyal--- - -l-ush--yy̆ ve-me-y-. M--- p------- l------ i p---------- v-------- M-n- p-t-i-n- l-a-ʹ-a i p-y-s-e-y-̆ v-d-e-y-. --------------------------------------------- Meni potribni lyalʹka i plyushevyy̆ vedmedyk.
Trebam nogometnu loptu i šah. aaaaa Ме-і -отрі-ні --т-о-ь----м--- і-шах-. М--- п------- ф--------- м--- і ш---- М-н- п-т-і-н- ф-т-о-ь-и- м-я- і ш-х-. ------------------------------------- Мені потрібні футбольний м’яч і шахи. 0
M-----o-ri-ni---t---ʹ-y-̆ -'-a-- - -h---y. M--- p------- f---------- m----- i s------ M-n- p-t-i-n- f-t-o-ʹ-y-̆ m-y-c- i s-a-h-. ------------------------------------------ Meni potribni futbolʹnyy̆ m'yach i shakhy.
Gdje je alat? aaaaa Д- --ін-тр-ме---? Д- є і----------- Д- є і-с-р-м-н-и- ----------------- Де є інструменти? 0
D- ye i-s---m---y? D- y- i----------- D- y- i-s-r-m-n-y- ------------------ De ye instrumenty?
Trebam čekić i kliješta. aaaaa Мен--по-р---- м-лоток-і -----о-----. М--- п------- м------ і п----------- М-н- п-т-і-н- м-л-т-к і п-а-к-г-б-і- ------------------------------------ Мені потрібні молоток і пласкогубці. 0
Me---p---i--i m-l--ok i pl---o-ub---. M--- p------- m------ i p------------ M-n- p-t-i-n- m-l-t-k i p-a-k-h-b-s-. ------------------------------------- Meni potribni molotok i plaskohubtsi.
Trebam bušilicu i odvijač. aaaaa М--і--от--бні--ри-ь-- в-к-у-ка. М--- п------- д---- і в-------- М-н- п-т-і-н- д-и-ь і в-к-у-к-. ------------------------------- Мені потрібні дриль і викрутка. 0
M-------ri--- -r-l- - --kr--k-. M--- p------- d---- i v-------- M-n- p-t-i-n- d-y-ʹ i v-k-u-k-. ------------------------------- Meni potribni drylʹ i vykrutka.
Gdje je nakit? aaaaa Де-- п---р-си? Д- є п-------- Д- є п-и-р-с-? -------------- Де є прикраси? 0
D--ye-p-y--a-y? D- y- p-------- D- y- p-y-r-s-? --------------- De ye prykrasy?
Trebam lančić i narukvicu. aaaaa Ме-- -о---б-і-л-н--жо- і------ет. М--- п------- л------- і б------- М-н- п-т-і-н- л-н-ю-о- і б-а-л-т- --------------------------------- Мені потрібні ланцюжок і браслет. 0
M-ni-p---i-------tsy-zh-k-i-brasl-t. M--- p------- l---------- i b------- M-n- p-t-i-n- l-n-s-u-h-k i b-a-l-t- ------------------------------------ Meni potribni lantsyuzhok i braslet.
Trebam prsten i naušnice. aaaaa М--і п-----ні--е-сте-ь і--е---ки. М--- п------- п------- і с------- М-н- п-т-і-н- п-р-т-н- і с-р-ж-и- --------------------------------- Мені потрібні перстень і сережки. 0
M--- -o-r-bn------t-nʹ ---e--z-k-. M--- p------- p------- i s-------- M-n- p-t-i-n- p-r-t-n- i s-r-z-k-. ---------------------------------- Meni potribni perstenʹ i serezhky.

Žene su nadarenije za jezike od muškaraca!

Žene su jednako inteligentne kao muškarci. U prosjeku i jedni i drugi imaju isti kvocijent inteligencije. Međutim, sposobnosti spolova se razlikuju. Muškarci, primjerice, bolje trodimenzionalno razmišljaju. Također bolje rješavaju matematičke zadatke. Žene, s druge strane, imaju bolje pamćenje. Pa bolje usvajaju jezike. Žene prave manje grešaka u pravopisu i gramatici. Također imaju veći vokabular i čitaju tečnije. Stoga u jezičnim testovima većinom postižu bolje rezultate. Razlog isticanja žena u jezicima leži u mozgu. Muški i ženski mozak su drugačije organizirani. Za jezike je odgovorna lijeva polutka mozga. To područje kontrolira jezične procese. K tomu žene koriste obje polutke pri obradi jezika. Njihove dvije polutke mozga također bolje razmjenjuju informacije. Dakle, ženski mozak je kod jezične obrade aktivniji. Na taj su način žene u mogućnosti učinkovitije obrađivati jezik. Još nije poznato zašto se ta dva mozga razlikuju. Neki istaživači smatraju da je biologija uzrok tome. Ženski i muški geni utječu na razvoj mozga. Priroda muškaraca i žena ovisi i o hormonima. Drugi pak kažu da odgoj utječe na naš razvoj. Budući da se sa ženskom djecom više priča te im se više čita. Dječaci, s druge strane, dobivaju više tehničkih igračaka. Dakle, moguće je da naša okolina oblikuje naš mozak. S druge strane, određene razlike postoje diljem svijeta. U svakoj kulturi djeca se drugačije odgajaju...
Dali si znao?
Vijetnamski spada u mon-kmerske jezike. To je maternji jezik više od 80 milijuna ljudi. Nije u srodstvu s kineskim. Veliki dio jezičkog fonda je, međutim, kineskog porijekla. Razlog tomu je što je Vijetnam bio 1000 godina pod dominacijom Kine. U doba kolonijalizma francuski je imao veliki utjecaj na razvoj vijetnamskog. Vijetnamski je tonski jezik. To znači da visina tona slogova odlučuje o njihovom značenju. Pogrešan izgovor može izgovoreno potpuno promijeniti ili čak obesmisliti. U vijetnamskom se ukupno razlikuje šest visina tonova. Jezik danas koristi latinična slova. Prije su se koristili kineski pisani znakovi. Pošto je vijetnamski izolirajući jezik, riječi se ne dekliniraju. Jezik je još uvijek nedovoljno istražen… Otkrijte ga, zaista se isplati!