Zbirka izraza

hr U robnoj kući   »   mk Во трговски центар

52 [pedeset i dva]

U robnoj kući

U robnoj kući

52 [педесет и два]

52 [pyedyesyet i dva]

Во трговски центар

[Vo trguovski tzyentar]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Idemo li u jednu robnu kuću? Ќе---и-- ли-во-т-го---и-т цент--? Ќ- о---- л- в- т--------- ц------ Ќ- о-и-е л- в- т-г-в-к-о- ц-н-а-? --------------------------------- Ќе одиме ли во трговскиот центар? 0
Kjye--d-m---li ----rg-o-s---t-tz-e---r? K--- o----- l- v- t---------- t-------- K-y- o-i-y- l- v- t-g-o-s-i-t t-y-n-a-? --------------------------------------- Kjye odimye li vo trguovskiot tzyentar?
Moram obaviti kupnju. Јас мо--м-------ару-ам. Ј-- м---- д- п--------- Ј-с м-р-м д- п-з-р-в-м- ----------------------- Јас морам да пазарувам. 0
Јa- --r-m-d--pa--------. Ј-- m---- d- p---------- Ј-s m-r-m d- p-z-r-o-a-. ------------------------ Јas moram da pazaroovam.
Hoću puno toga kupiti. Сакам м-огу -- --куп--. С---- м---- д- н------- С-к-м м-о-у д- н-к-п-м- ----------------------- Сакам многу да накупам. 0
S-ka- mnoguo- da -ak-opa-. S---- m------ d- n-------- S-k-m m-o-u-o d- n-k-o-a-. -------------------------- Sakam mnoguoo da nakoopam.
Gdje su uredski artikli? Каде--е -ан-ел-ри--и-е--ате-и-а--? К--- с- к------------- м---------- К-д- с- к-н-е-а-и-к-т- м-т-р-ј-л-? ---------------------------------- Каде се канцелариските материјали? 0
K------ye--a---yel----ki-y- mat--r-јal-? K---- s-- k---------------- m----------- K-d-e s-e k-n-z-e-a-i-k-t-e m-t-e-i-a-i- ---------------------------------------- Kadye sye kantzyelariskitye matyeriјali?
Trebam omotnice i papir za pisma. М--т-еб-ат-п-----и и ха-ти-- ----ис-а. М- т------ п------ и х------ з- п----- М- т-е-а-т п-и-о-и и х-р-и-а з- п-с-а- -------------------------------------- Ми требаат пликови и хартија за писма. 0
M--tr---a---pl----- - kharti---za--i-m-. M- t------- p------ i k------- z- p----- M- t-y-b-a- p-i-o-i i k-a-t-ј- z- p-s-a- ---------------------------------------- Mi tryebaat plikovi i khartiјa za pisma.
Trebam kemijske i flomastere. Ми---е-аа--п--к-ла и-м---е--. М- т------ п------ и м------- М- т-е-а-т п-н-а-а и м-р-е-и- ----------------------------- Ми требаат пенкала и маркери. 0
M-------a----y-nk-la-i --r-ye--. M- t------- p------- i m-------- M- t-y-b-a- p-e-k-l- i m-r-y-r-. -------------------------------- Mi tryebaat pyenkala i markyeri.
Gdje je namještaj? К----е-ме--лот? К--- е м------- К-д- е м-б-л-т- --------------- Каде е мебелот? 0
K-d---y- m--bye-o-? K---- y- m--------- K-d-e y- m-e-y-l-t- ------------------- Kadye ye myebyelot?
Trebam ormar i komodu. Ми-т--ба--де- --а- и --на-к-----. М- т---- е--- ш--- и е--- к------ М- т-е-а е-е- ш-а- и е-н- к-м-д-. --------------------------------- Ми треба еден шкаф и една комода. 0
M- t-y----y-dye- --ka----yed-a---m---. M- t----- y----- s---- i y---- k------ M- t-y-b- y-d-e- s-k-f i y-d-a k-m-d-. -------------------------------------- Mi tryeba yedyen shkaf i yedna komoda.
Trebam pisaći stol i police. Ми треб- е--а -аб-т-а----- и-е-ен ---а-. М- т---- е--- р------ м--- и е--- р----- М- т-е-а е-н- р-б-т-а м-с- и е-е- р-г-л- ---------------------------------------- Ми треба една работна маса и еден регал. 0
M----yeb--y-dn---a-o-na -asa - ye---- ryegual. M- t----- y---- r------ m--- i y----- r------- M- t-y-b- y-d-a r-b-t-a m-s- i y-d-e- r-e-u-l- ---------------------------------------------- Mi tryeba yedna rabotna masa i yedyen ryegual.
Gdje su igračke? Кад- с--и--ачки-е? К--- с- и--------- К-д- с- и-р-ч-и-е- ------------------ Каде се играчките? 0
Ka-ye------gur---ki-y-? K---- s-- i------------ K-d-e s-e i-u-a-h-i-y-? ----------------------- Kadye sye igurachkitye?
Trebam lutku i medvjedića. Ми -р-------а-к-к-а - ---о плишан---е-е. М- т---- е--- к---- и е--- п------ м---- М- т-е-а е-н- к-к-а и е-н- п-и-а-о м-ч-. ---------------------------------------- Ми треба една кукла и едно плишано мече. 0
M- --yeb- ----- -o-k-a i----no--li-ha----y-c-y-. M- t----- y---- k----- i y---- p------- m------- M- t-y-b- y-d-a k-o-l- i y-d-o p-i-h-n- m-e-h-e- ------------------------------------------------ Mi tryeba yedna kookla i yedno plishano myechye.
Trebam nogometnu loptu i šah. М- -реба---е- фу-ба--и-една-шахо-ск--т-б-а. М- т---- е--- ф----- и е--- ш------- т----- М- т-е-а е-е- ф-д-а- и е-н- ш-х-в-к- т-б-а- ------------------------------------------- Ми треба еден фудбал и една шаховска табла. 0
Mi-----ba--e-y-n-f-o---- i--edn- s----ov-k- --b--. M- t----- y----- f------ i y---- s--------- t----- M- t-y-b- y-d-e- f-o-b-l i y-d-a s-a-h-v-k- t-b-a- -------------------------------------------------- Mi tryeba yedyen foodbal i yedna shakhovska tabla.
Gdje je alat? Ка-е е --а-о-? К--- е а------ К-д- е а-а-о-? -------------- Каде е алатот? 0
K-----y- --a-ot? K---- y- a------ K-d-e y- a-a-o-? ---------------- Kadye ye alatot?
Trebam čekić i kliješta. М---р-б- -д-- -е--- --ед-а к-ешта. М- т---- е--- ч---- и е--- к------ М- т-е-а е-е- ч-к-н и е-н- к-е-т-. ---------------------------------- Ми треба еден чекан и една клешта. 0
M---ry--a y-dyen-chy---n - y---a----eshta. M- t----- y----- c------ i y---- k-------- M- t-y-b- y-d-e- c-y-k-n i y-d-a k-y-s-t-. ------------------------------------------ Mi tryeba yedyen chyekan i yedna klyeshta.
Trebam bušilicu i odvijač. Ми-т-е-----н---у--а--а-и--д-- --р--ц--е-. М- т---- е--- д------- и е--- ш---------- М- т-е-а е-н- д-п-а-к- и е-е- ш-р-ф-и-е-. ----------------------------------------- Ми треба една дупчалка и еден штрафцигер. 0
M- -ry-b--ye-n---o-pc-al-a - y----n-sht-a-tzi--y-r. M- t----- y---- d--------- i y----- s-------------- M- t-y-b- y-d-a d-o-c-a-k- i y-d-e- s-t-a-t-i-u-e-. --------------------------------------------------- Mi tryeba yedna doopchalka i yedyen shtraftziguyer.
Gdje je nakit? Ка-е---на-и-о-? К--- е н------- К-д- е н-к-т-т- --------------- Каде е накитот? 0
Ka-ye y--naki-o-? K---- y- n------- K-d-e y- n-k-t-t- ----------------- Kadye ye nakitot?
Trebam lančić i narukvicu. М--тре-- -дно--а--е и -----н-р--ви--. М- т---- е--- л---- и е--- н--------- М- т-е-а е-н- л-н-е и е-н- н-р-к-и-а- ------------------------------------- Ми треба едно ланче и една нараквица. 0
Mi-t-y--- ye-no la-c-y--- y-dna--ar-k-itz-. M- t----- y---- l------ i y---- n---------- M- t-y-b- y-d-o l-n-h-e i y-d-a n-r-k-i-z-. ------------------------------------------- Mi tryeba yedno lanchye i yedna narakvitza.
Trebam prsten i naušnice. Ми-т-е-- -д-н-пр--ен-и-о--тк-. М- т---- е--- п----- и о------ М- т-е-а е-е- п-с-е- и о-е-к-. ------------------------------ Ми треба еден прстен и обетки. 0
M--t--eb------en-p-st-en-i--by-t--. M- t----- y----- p------ i o------- M- t-y-b- y-d-e- p-s-y-n i o-y-t-i- ----------------------------------- Mi tryeba yedyen prstyen i obyetki.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Žene su nadarenije za jezike od muškaraca!

Žene su jednako inteligentne kao muškarci. U prosjeku i jedni i drugi imaju isti kvocijent inteligencije. Međutim, sposobnosti spolova se razlikuju. Muškarci, primjerice, bolje trodimenzionalno razmišljaju. Također bolje rješavaju matematičke zadatke. Žene, s druge strane, imaju bolje pamćenje. Pa bolje usvajaju jezike. Žene prave manje grešaka u pravopisu i gramatici. Također imaju veći vokabular i čitaju tečnije. Stoga u jezičnim testovima većinom postižu bolje rezultate. Razlog isticanja žena u jezicima leži u mozgu. Muški i ženski mozak su drugačije organizirani. Za jezike je odgovorna lijeva polutka mozga. To područje kontrolira jezične procese. K tomu žene koriste obje polutke pri obradi jezika. Njihove dvije polutke mozga također bolje razmjenjuju informacije. Dakle, ženski mozak je kod jezične obrade aktivniji. Na taj su način žene u mogućnosti učinkovitije obrađivati jezik. Još nije poznato zašto se ta dva mozga razlikuju. Neki istaživači smatraju da je biologija uzrok tome. Ženski i muški geni utječu na razvoj mozga. Priroda muškaraca i žena ovisi i o hormonima. Drugi pak kažu da odgoj utječe na naš razvoj. Budući da se sa ženskom djecom više priča te im se više čita. Dječaci, s druge strane, dobivaju više tehničkih igračaka. Dakle, moguće je da naša okolina oblikuje naš mozak. S druge strane, određene razlike postoje diljem svijeta. U svakoj kulturi djeca se drugačije odgajaju...
Dali si znao?
Vijetnamski spada u mon-kmerske jezike. To je maternji jezik više od 80 milijuna ljudi. Nije u srodstvu s kineskim. Veliki dio jezičkog fonda je, međutim, kineskog porijekla. Razlog tomu je što je Vijetnam bio 1000 godina pod dominacijom Kine. U doba kolonijalizma francuski je imao veliki utjecaj na razvoj vijetnamskog. Vijetnamski je tonski jezik. To znači da visina tona slogova odlučuje o njihovom značenju. Pogrešan izgovor može izgovoreno potpuno promijeniti ili čak obesmisliti. U vijetnamskom se ukupno razlikuje šest visina tonova. Jezik danas koristi latinična slova. Prije su se koristili kineski pisani znakovi. Pošto je vijetnamski izolirajući jezik, riječi se ne dekliniraju. Jezik je još uvijek nedovoljno istražen… Otkrijte ga, zaista se isplati!