Zbirka izraza

U robnoj kući   »   У робној кући

52 [pedeset i dva]

U robnoj kući

U robnoj kući

52 [педесет и два]

52 [pedeset i dva]

+

У робној кући

[U robnoj kući]

+

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   

hrvatski srpski igra Više
Idemo li u jednu robnu kuću? Ид--- л- у ј---- р---- к---? Идемо ли у једну робну кућу? 0
Id--- l- u j---- r---- k----? Idemo li u jednu robnu kuću? 		+
Moram obaviti kupnju. Ја м---- о------ к-------. Ја морам обавити куповину. 0
Ja m---- o------ k-------. Ja moram obaviti kupovinu. 		+
Hoću puno toga kupiti. Хо-- п--- т--- д- к----. Хоћу пуно тога да купим. 0
Ho--- p--- t--- d- k----. Hoću puno toga da kupim. 		+
     
Gdje su uredski artikli? Гд- с- к------------ а------? Где су канцеларијски артикли? 0
Gd- s- k------------ a------? Gde su kancelarijski artikli? 		+
Trebam omotnice i papir za pisma. Тр---- к------ и п---- з- п----. Требам коверте и папир за писма. 0
Tr---- k------ i p---- z- p----. Trebam koverte i papir za pisma. 		+
Trebam kemijske i flomastere. Тр---- х------- о----- и ф---------. Требам хемијске оловке и фломастере. 0
Tr---- h------- o----- i f---------. Trebam hemijske olovke i flomastere. 		+
     
Gdje je namještaj? Гд- ј- н-------? Где је намештај? 0
Gd- j- n-------? Gde je nameštaj? 		+
Trebam ormar i komodu. Тр---- о---- и к-----. Требам ормар и комоду. 0
Tr---- o---- i k-----. Trebam ormar i komodu. 		+
Trebam pisaći stol i police. Тр---- п----- с-- и р----. Требам писаћи сто и регал. 0
Tr---- p------ s-- i r----. Trebam pisaći sto i regal. 		+
     
Gdje su igračke? Гд- с- и------? Где су играчке? 0
Gd- s- i------? Gde su igračke? 		+
Trebam lutku i medvjedića. Тр---- л---- и м--------. Требам лутку и медведића. 0
Tr---- l---- i m---------. Trebam lutku i medvedića. 		+
Trebam nogometnu loptu i šah. Тр---- ф-------- л---- и ш--. Требам фудбалску лопту и шах. 0
Tr---- f-------- l---- i š--. Trebam fudbalsku loptu i šah. 		+
     
Gdje je alat? Гд- ј- а---? Где је алат? 0
Gd- j- a---? Gde je alat? 		+
Trebam čekić i kliješta. Tr---- č---- i k-------. Trebam čekić i kliješta. 0
Tr---- č---- i k-------. Trebam čekić i kliješta. 		+
Trebam bušilicu i odvijač. Tr---- b------- i o------. Trebam bušilicu i odvijač. 0
Tr---- b------- i o------. Trebam bušilicu i odvijač. 		+
     
Gdje je nakit? Гд- ј- н----? Где је накит? 0
Gd- j- n----? Gde je nakit? 		+
Trebam lančić i narukvicu. Тр---- о------ и н--------. Требам огрлицу и наруквицу. 0
Tr---- o------ i n--------. Trebam ogrlicu i narukvicu. 		+
Trebam prsten i naušnice. Тр---- п----- и н-------. Требам прстен и наушнице. 0
Tr---- p----- i n-------. Trebam prsten i naušnice. 		+
     

preuzimanje datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Žene su nadarenije za jezike od muškaraca!

Žene su jednako inteligentne kao muškarci. U prosjeku i jedni i drugi imaju isti kvocijent inteligencije. Međutim, sposobnosti spolova se razlikuju. Muškarci, primjerice, bolje trodimenzionalno razmišljaju. Također bolje rješavaju matematičke zadatke. Žene, s druge strane, imaju bolje pamćenje. Pa bolje usvajaju jezike. Žene prave manje grešaka u pravopisu i gramatici. Također imaju veći vokabular i čitaju tečnije. Stoga u jezičnim testovima većinom postižu bolje rezultate. Razlog isticanja žena u jezicima leži u mozgu. Muški i ženski mozak su drugačije organizirani. Za jezike je odgovorna lijeva polutka mozga. To područje kontrolira jezične procese. K tomu žene koriste obje polutke pri obradi jezika. Njihove dvije polutke mozga također bolje razmjenjuju informacije. Dakle, ženski mozak je kod jezične obrade aktivniji. Na taj su način žene u mogućnosti učinkovitije obrađivati jezik. Još nije poznato zašto se ta dva mozga razlikuju. Neki istaživači smatraju da je biologija uzrok tome. Ženski i muški geni utječu na razvoj mozga. Priroda muškaraca i žena ovisi i o hormonima. Drugi pak kažu da odgoj utječe na naš razvoj. Budući da se sa ženskom djecom više priča te im se više čita. Dječaci, s druge strane, dobivaju više tehničkih igračaka. Dakle, moguće je da naša okolina oblikuje naš mozak. S druge strane, određene razlike postoje diljem svijeta. U svakoj kulturi djeca se drugačije odgajaju...
Da li ste znali?
Vijetnamski spada u mon-kmerske jezike. To je maternji jezik više od 80 milijuna ljudi. Nije u srodstvu s kineskim. Veliki dio jezičkog fonda je, međutim, kineskog porijekla. Razlog tomu je što je Vijetnam bio 1000 godina pod dominacijom Kine. U doba kolonijalizma francuski je imao veliki utjecaj na razvoj vijetnamskog. Vijetnamski je tonski jezik. To znači da visina tona slogova odlučuje o njihovom značenju. Pogrešan izgovor može izgovoreno potpuno promijeniti ili čak obesmisliti. U vijetnamskom se ukupno razlikuje šest visina tonova. Jezik danas koristi latinična slova. Prije su se koristili kineski pisani znakovi. Pošto je vijetnamski izolirajući jezik, riječi se ne dekliniraju. Jezik je još uvijek nedovoljno istražen… Otkrijte ga, zaista se isplati!