Zbirka izraza

hr Negacija 2   »   sq Mohore 2

65 [šezdeset i pet]

Negacija 2

Negacija 2

65 [gjashtёdhjetёepesё]

Mohore 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski albanski igra Više
Je li prsten skup? A ё-h-ё --shtren--ё un--a? A ё---- e s-------- u----- A ё-h-ё e s-t-e-j-ё u-a-a- -------------------------- A ёshtё e shtrenjtё unaza? 0
Ne, košta samo stotinu eura. J-- -u--t----etёm-njёq--- e--o. J-- k------ v---- n------ e---- J-, k-s-t-n v-t-m n-ё-i-d e-r-. ------------------------------- Jo, kushton vetёm njёqind euro. 0
Ali ja imam samo pedeset. P-r --ё-----v---m --s-d--etё. P-- u-- k-- v---- p---------- P-r u-ё k-m v-t-m p-s-d-j-t-. ----------------------------- Por unё kam vetёm pesёdhjetё. 0
Jesi li već gotov / gotova? A ----a-i? A j- g---- A j- g-t-? ---------- A je gati? 0
Ne, još ne. Jo---k----jo. J-- a---- j-- J-, a-o-a j-. ------------- Jo, akoma jo. 0
Ali sam uskoro gotov / gotova. Po- -o-t--j-m--ati--an---hpejt. P-- d- t- j-- g--- t--- s------ P-r d- t- j-m g-t- t-n- s-p-j-. ------------------------------- Por do tё jem gati tani shpejt. 0
Želiš li još juhe? A -o p-r-ёri -u--? A d- p------ s---- A d- p-r-ё-i s-p-? ------------------ A do pёrsёri supё? 0
Ne, ne želim više. Jo,-nu---u----. J-- n-- d-- m-- J-, n-k d-a m-. --------------- Jo, nuk dua mё. 0
Ali još jedan sladoled. P-r--jё a-ul---e. P-- n-- a-------- P-r n-ё a-u-l-r-. ----------------- Por njё akullore. 0
Stanuješ li već dugo ovdje? A -en--shum-----b-n-ni-kё-u? A k--- s---- q- b----- k---- A k-n- s-u-ё q- b-n-n- k-t-? ---------------------------- A keni shumё qё banoni kёtu? 0
Ne, tek mjesec dana. Jo, -e--m n----ua-. J-- v---- n-- m---- J-, v-t-m n-ё m-a-. ------------------- Jo, vetёm njё muaj. 0
Ali već poznajem puno ljudi. Po--nj-- ----- -j--ёz--ash--. P-- n--- s---- n----- t------ P-r n-o- s-u-ё n-e-ё- t-s-m-. ----------------------------- Por njoh shumё njerёz tashmё. 0
Putuješ li sutra kući? A -- -- nise-h -ё- n--s---------ё-? A d- t- n----- p-- n- s----- n----- A d- t- n-s-s- p-r n- s-t-p- n-s-r- ----------------------------------- A do tё nisesh pёr nё shtёpi nesёr? 0
Ne, tek za vikend. J-, nё -u--javё. J-- n- f-------- J-, n- f-n-j-v-. ---------------- Jo, nё fundjavё. 0
Ali se vraćam već u nedjelju. P-- -- tё-kt--hem-----iel--. P-- d- t- k------ t- d------ P-r d- t- k-h-h-m t- d-e-ё-. ---------------------------- Por do tё kthehem tё dielёn. 0
Je li tvoja kćerka već odrasla? A t- ёs--ё-r-itu- --jz-? A t- ё---- r----- v----- A t- ё-h-ё r-i-u- v-j-a- ------------------------ A tё ёshtё rritur vajza? 0
Ne, ona ima tek sedamnaest godina. J-,-ё--t-----ёm--h-atё----h-----vje-. J-- ё---- v---- s-------------- v---- J-, ё-h-ё v-t-m s-t-t-m-ё-h-e-ё v-e-. ------------------------------------- Jo, ёshtё vetёm shtatёmbёdhjetё vjeç. 0
Ali ona već ima dečka. Po--k- t---m----ё --ok. P-- k- t----- n-- s---- P-r k- t-s-m- n-ё s-o-. ----------------------- Por ka tashmё njё shok. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Što nam riječi govore

U svijetu postoje milijuni knjiga. Ne zna se koliko ih je do danas napisano. U tim knjigama je pohranjeno jako puno znanja. Kad bismo mogli sve pročitati, znali bismo mnogo o životu. Budući da nam knjige pokazuju kako se mijenja naš svijet. Svako doba ima svoje knjige. Iz njih se može saznati što je ljudima važno. Nitko, nažalost, ne može pročitati sve knjige. Međutim, moderna tehnologija nam može pomoći analizirati knjige. Knjige se pomoću digitalizacije mogu pohraniti kao i podaci. Nakon toga sadržaj se može analizirati. Na taj način lingvisti vide kako se naš jezik mijenjao. Međutim, još je zanimljivije brojati učestalost riječi. Tako se može identificirati značenje određenih stvari. Znanstvenici su istražili preko 5 milijuna knjiga. To su knjige napisane u posljednjih pet stoljeća. Ukupno je analizirano oko 500 milijarda riječi. Učestalost riječi pokazuje kako su ljudi živjeli prije i danas. Jezik reflektira ideje i trendove. Riječ muškarci je, na primjer, izgubila na značenju. Danas se koristi rjeđe nego prije. S druge strane, učestalost riječi žene se znatno povećala. Po riječima također možemo vidjeti što rado jedemo. Riječ sladoled je u 50-ima bila jako važna. Nakon toga su postale popularne riječi pizza i pasta . U zadnjih nekoliko godina prevladava riječ sushi . Postoji dobra vijest za sve prijatelje jezika... Naš jezik je svake godine bogatiji za sve više riječi!