Zbirka izraza

hr Veznici 3   »   sq Lidhёzat 3

96 [devedeset i šest]

Veznici 3

Veznici 3

96 [nёntёdhjetёegjashtё]

Lidhёzat 3

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski albanski igra Više
Ja ustajem čim budilica zazvoni. Un- n------ s- b-- z----. Unё ngrihem sa bie zilja. 0
Postanem umoran čim moram učiti. Lo---- s--- m- d---- t- m----. Lodhem sapo mё duhet tё mёsoj. 0
Prestajem raditi čim napunim 60. Do p----- s- p------ s- t- m---- 60 v---. Do pushoj sё punuari sa te mbush 60 vjeç. 0
Kada ćete nazvati? Ku- d- m----- n- t------? Kur do merrni nё telefon? 0
Čim budem imao / imala trenutak slobodnog vremena. Sa t- k-- p-- k---. Sa tё kem pak kohё. 0
Nazvat će čim bude imao nešto vremena. Ai d- t- m---- n- t------ s- t- k--- p-- k---. Ai do tё marrё nё telefon sa tё ketё pak kohё. 0
Koliko dugo ćete raditi? Sa g---- d- t- p-----? Sa gjatё do tё punoni? 0
Radit ću dok budem mogao / mogla. Do t- p---- s- t- m-----. Do tё punoj sa tё mundem. 0
Radit ću dok budem zdrav / zdrava. Do t- p---- p-- a- k--- s- j-- i s----------. Do tё punoj pёr aq kohё sa jam i shёndetshёm. 0
On leži u krevetu umjesto da radi. Ai r-- n- k------ n- v--- q- t- p-----. Ai rri nё krevat, nё vend qё tё punojё. 0
Ona čita novine umjesto da kuha. Aj- l---- g------- n- v--- q- t- g-----. Ajo lexon gazetёn, nё vend qё tё gatuaj. 0
On sjedi u krčmi umjesto da ide kući. Ai r-- n- l----- n- v--- q- t- s----- n- s-----. Ai rri nё lokal, nё vend qё tё shkojё nё shtёpi. 0
Koliko ja znam, on stanuje ovdje. Me a- s- d-- a- b---- k---. Me aq sa di, ai banon kёtu. 0
Koliko ja znam, njegova žena je bolesna. Me a- s- d-- g----- e t-- ё---- e s-----. Me aq sa di, gruaja e tij ёshtё e sёmurё. 0
Koliko ja znam, on je nezaposlen. Me a- s- d-- a- ё---- i p-----. Me aq sa di, ai ёshtё i papunё. 0
Prespavao sam, inače bih bio točan. Mё z--- g----- p--------- d- t- i--- i p-------. Mё zuri gjumi, pёrndryshe do tё isha i pёrpiktё. 0
Propustio sam autobus, inače bih bio točan. Hu--- a--------- p--------- d- t- i--- i p-------. Humba autobusin, pёrndryshe do tё isha i pёrpiktё. 0
Nisam našao put, inače bih bio točan. Nu- e g---- r------ p--------- d- t- i--- i p-------. Nuk e gjeta rrugёn, pёrndryshe do të isha i pёrpiktё. 0

Jezik i matematika

Razmišljanje i jezik idu jedno s drugim. Uzajamno utječu jedno na drugo. Jezične strukture oblikuju strukturu našeg mišljenja. U pojedinim jezicima, na primjer, ne postoje riječi za brojeve. Govornici ne razumiju koncept brojeva. Matematika i jezici također nekako idu jedno s drugim. Gramatičke i matematičke strukture često sliče jedna drugoj. Neki istraživači smatraju da se također slično obrađuju. Smatraju da je centar za govor zadužen i za matematiku. Mogao bi pomoći mozgu računati. Međutim, nova istraživanja dolaze do drugog zaključka. Ona pokazuju da naš mozak obrađuje matematiku bez jezika. Istraživači su ispitivali tri čovjeka. Mozak tih ispitanika je bio ozlijeđen. I centar za govor je bio oštećen. Muškarci su kod pričanja imali velikih poteškoća. Više nisu mogli oblikovati jednostavne rečenice. Riječi također nisu razumjeli. Nakon jezičnog testa muškarci su morali riješiti matematičke zadatke. Neki od tih zadataka su bili veoma složeni. Unatoč tomu, ispitanici su ih mogli riješiti! Rezultat ovog istraživanja je veoma zanimljiv. On pokazuje da matematika nije kodirana riječima. Moguće je da matematika i jezik imaju isti temelj. Oboje obrađuje isti centar. Matematika se pritom ne mora prvo prevesti na jezik. Možda se jezik i matematika zajedno razvijaju... Kad je razvoj mozga završen, oni onda egzistiraju odvojeno!