Zbirka izraza

hr trebati – htjeti   »   sq mё duhet – dua

69 [šezdeset i devet]

trebati – htjeti

trebati – htjeti

69 [gjashtёdhjetёenёntё]

mё duhet – dua

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski albanski igra Više
Trebam krevet. M- ------n---k--v--. M_ d____ n__ k______ M- d-h-t n-ё k-e-a-. -------------------- Mё duhet njё krevat. 0
Hoću spavati. U---dua-tё f--. U__ d__ t_ f___ U-ё d-a t- f-e- --------------- Unё dua tё fle. 0
Ima li ovdje krevet? A -- nj--kr-v---kёt-? A k_ n__ k_____ k____ A k- n-ё k-e-a- k-t-? --------------------- A ka njё krevat kёtu? 0
Trebam lampu. M---uhet--j--l---pё. M_ d____ n__ l______ M- d-h-t n-ё l-a-p-. -------------------- Mё duhet njё llampё. 0
Hoću čitati. U----u---ё-l--o-. U__ d__ t_ l_____ U-ё d-a t- l-x-j- ----------------- Unё dua tё lexoj. 0
Ima li ovdje lampa? A--a-njё-l--mb- -ёt-? A k_ n__ l_____ k____ A k- n-ё l-a-b- k-t-? --------------------- A ka njё llambё kёtu? 0
Trebam telefon. M--d---t nj- -elefo-. M_ d____ n__ t_______ M- d-h-t n-ё t-l-f-n- --------------------- Mё duhet njё telefon. 0
Želim telefonirati. D-a tё-------ё-t-l--o-. D__ t_ m___ n_ t_______ D-a t- m-r- n- t-l-f-n- ----------------------- Dua tё marr nё telefon. 0
Ima li ovdje telefon? A-k- --- --l---- -ёtu? A k_ n__ t______ k____ A k- n-ё t-l-f-n k-t-? ---------------------- A ka njё telefon kёtu? 0
Trebam jednu kameru. M- --he- nj----mer-. M_ d____ n__ k______ M- d-h-t n-ё k-m-r-. -------------------- Mё duhet njё kamera. 0
Hoću fotografirati. D-a-tё f-tog-af--. D__ t_ f__________ D-a t- f-t-g-a-o-. ------------------ Dua tё fotografoj. 0
Ima li ovdje fotoaparat? A k- --tu --ё-ka-e-a? A k_ k___ n__ k______ A k- k-t- n-ё k-m-r-? --------------------- A ka kёtu njё kamera? 0
Trebam računalo. Mё--uhe----ё--om---t-r. M_ d____ n__ k_________ M- d-h-t n-ё k-m-j-t-r- ----------------------- Mё duhet njё kompjuter. 0
Hoću poslati e-mail. Du---ё--ёrg----j- e----l. D__ t_ d_____ n__ e______ D-a t- d-r-o- n-ё e-m-i-. ------------------------- Dua tё dёrgoj njё e-mail. 0
Ima li ovdje računalo? A -d---e- -jё-k-mpj--er k-tu? A n______ n__ k________ k____ A n-o-h-t n-ё k-m-j-t-r k-t-? ----------------------------- A ndodhet njё kompjuter kёtu? 0
Trebam kemijsku. Mё----et-njё -tilola-s. M_ d____ n__ s_________ M- d-h-t n-ё s-i-o-a-s- ----------------------- Mё duhet njё stilolaps. 0
Hoću nešto napisati. D-a -ё sh--ua- -i-ka. D__ t_ s______ d_____ D-a t- s-k-u-j d-ç-a- --------------------- Dua tё shkruaj diçka. 0
Ima li ovdje papir i kemijska olovka? A ---k-tu --ё co-- l-t-r-dh- nj---tilo-aps? A k_ k___ n__ c___ l____ d__ n__ s_________ A k- k-t- n-ё c-p- l-t-r d-e n-ё s-i-o-a-s- ------------------------------------------- A ka kёtu njё copё letёr dhe njё stilolaps? 0

Strojno prevođenje

Osoba koja želi da joj se prevede tekst mora izdvojiti velike svote novca. Profesionalni tumači ili prevoditelji su skupi. A opet postaje sve važnije razumjeti druge jezike. Taj problem želе riješiti informatičari i računalni jezikoslovci. Dugo vremena radе na razvijanju prevoditeljskih alata. Danas postoji mnogo različitih programa. Međutim, strojno prevođenje obično nije kvalitetno. No za to nisu krivi programeri! Jezici su jako složena struktura. S druge strane, računala se temelje na jednostavnim matematičkim principima. Stoga ne mogu jezik uvijek ispravno obraditi. Prevoditeljski program bi morao u cijelosti naučiti jedan jezik. Da bi se to desilo, stručnjaci bi ga morali podučiti tisućama riječi i pravila. To je praktički nemoguće. Jednostavnije je pustiti računar da računa. U tome je dobar! Računalo može izračunavati učestale kombinacije. Na primjer, prepoznaje koje riječi često stoje pored drugih. Za to mu se moraju dati tekstovi na različitim jezicima. Na taj način uči tipične karakteristike određenog jezika. Ta statistička metoda će poboljšati automatske prijevode. Međutim, računala ne mogu zamijeniti ljude. Nijedan stroj ne može oponašati ljudski mozak kad se radi o jeziku. Prevoditelji i tumači će stoga još dugo vremena imati posla! Računala će u budućnosti zasigurno prevoditi jednostavne tekstove. Pjesme, poezija i književnost naprotiv trebaju živi element. Oni žive od ljudskog osjećaja za jezik. I dobro je da je tako...