Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice 2   »   bg Притежателни местоимения 2

67 [šezdeset i sedam]

Posvojne zamjenice 2

Posvojne zamjenice 2

67 [шейсет и седем]

67 [sheyset i sedem]

Притежателни местоимения 2

[Pritezhatelni mestoimeniya 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bugarski igra Više
naočale Оч-ла О---- О-и-а ----- Очила 0
Och-la O----- O-h-l- ------ Ochila
On je zaboravio svoje naočale. Той ---р-ви--в-и-е--чи---- ---лат- си. Т-- з------ с----- о---- / о------ с-- Т-й з-б-а-и с-о-т- о-и-а / о-и-а-а с-. -------------------------------------- Той забрави своите очила / очилата си. 0
T-----br-vi -v---e ochil- /-oc--la---s-. T-- z------ s----- o----- / o------- s-- T-y z-b-a-i s-o-t- o-h-l- / o-h-l-t- s-. ---------------------------------------- Toy zabravi svoite ochila / ochilata si.
Ma gdje su mu naočale? К-д- ли-с- -ег-вит--оч--- --оч-------у? К--- л- с- н------- о---- / о------ м-- К-д- л- с- н-г-в-т- о-и-а / о-и-а-а м-? --------------------------------------- Къде ли са неговите очила / очилата му? 0
K-de--i-sa----o---- o-h-l- /-o-hi--t- --? K--- l- s- n------- o----- / o------- m-- K-d- l- s- n-g-v-t- o-h-l- / o-h-l-t- m-? ----------------------------------------- Kyde li sa negovite ochila / ochilata mu?
sat Ч-с--н-к Ч------- Ч-с-в-и- -------- Часовник 0
C-as-vnik C-------- C-a-o-n-k --------- Chasovnik
Njegov sat je pokvaren. Н-говият часо-ник /-ч--о-ни-ъ- ---е-повр---н. Н------- ч------- / ч--------- м- е п-------- Н-г-в-я- ч-с-в-и- / ч-с-в-и-ъ- м- е п-в-е-е-. --------------------------------------------- Неговият часовник / часовникът му е повреден. 0
N--o--yat --asovn-- /--h-s-v-ik-t-m---e p-vr-d--. N-------- c-------- / c---------- m- y- p-------- N-g-v-y-t c-a-o-n-k / c-a-o-n-k-t m- y- p-v-e-e-. ------------------------------------------------- Negoviyat chasovnik / chasovnikyt mu ye povreden.
Sat visi na zidu. Ч---в-икъ- ви-и--а-ст--а-а. Ч--------- в--- н- с------- Ч-с-в-и-ъ- в-с- н- с-е-а-а- --------------------------- Часовникът виси на стената. 0
Chas-vn--y--visi-n---------. C---------- v--- n- s------- C-a-o-n-k-t v-s- n- s-e-a-a- ---------------------------- Chasovnikyt visi na stenata.
putovnica Па-по-т П------ П-с-о-т ------- Паспорт 0
P-s-ort P------ P-s-o-t ------- Pasport
Izgubio je svoju putovnicu. Т-- -аг-б- с-о- -ас-о-- ---а-пор-а--и. Т-- з----- с--- п------ / п------- с-- Т-й з-г-б- с-о- п-с-о-т / п-с-о-т- с-. -------------------------------------- Той загуби своя паспорт / паспорта си. 0
T----agub- sv-ya-p-sp--- / paspo--a s-. T-- z----- s---- p------ / p------- s-- T-y z-g-b- s-o-a p-s-o-t / p-s-o-t- s-. --------------------------------------- Toy zagubi svoya pasport / pasporta si.
Gdje je onda njegova putovnica? К-де -и-е--е---ият -аспор- / ---по--ът---? К--- л- е н------- п------ / п-------- м-- К-д- л- е н-г-в-я- п-с-о-т / п-с-о-т-т м-? ------------------------------------------ Къде ли е неговият паспорт / паспортът му? 0
K-d-----ye-n-------t p-sp--t-/ -aspor-yt m-? K--- l- y- n-------- p------ / p-------- m-- K-d- l- y- n-g-v-y-t p-s-o-t / p-s-o-t-t m-? -------------------------------------------- Kyde li ye negoviyat pasport / pasportyt mu?
oni – njihov / njihova / njihovo т- –--е--н - св-и /--и т- – т---- / с--- / с- т- – т-х-н / с-о- / с- ---------------------- те – техен / свои / си 0
te-– -e--e--/ s--i - si t- – t----- / s--- / s- t- – t-k-e- / s-o- / s- ----------------------- te – tekhen / svoi / si
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. Де---а--е м--а---а на--ря--с---т---оди-е---- ------л-т- -и. Д----- н- м---- д- н------ с----- р------- / р--------- с-- Д-ц-т- н- м-г-т д- н-м-р-т с-о-т- р-д-т-л- / р-д-т-л-т- с-. ----------------------------------------------------------- Децата не могат да намерят своите родители / родителите си. 0
D-t------e--o--- -a na----at-svo--- -odi---i - roditel--- --. D------ n- m---- d- n------- s----- r------- / r--------- s-- D-t-a-a n- m-g-t d- n-m-r-a- s-o-t- r-d-t-l- / r-d-t-l-t- s-. ------------------------------------------------------------- Detsata ne mogat da nameryat svoite roditeli / roditelite si.
Ali evo njihovi roditelji dolaze! Н- -----м-т-хните родит-л- ---о---е-ите-им-и-ват! Н- е- т-- т------ р------- / р--------- и- и----- Н- е- т-м т-х-и-е р-д-т-л- / р-д-т-л-т- и- и-в-т- ------------------------------------------------- Но ей там техните родители / родителите им идват! 0
N- -e----- te--ni-e--od----i-/--oditel--e i- id-at! N- y-- t-- t------- r------- / r--------- i- i----- N- y-y t-m t-k-n-t- r-d-t-l- / r-d-t-l-t- i- i-v-t- --------------------------------------------------- No yey tam tekhnite roditeli / roditelite im idvat!
Vi – Vaš / Vaša / Vaše Ви- ----ш /--и В-- – В-- / В- В-е – В-ш / В- -------------- Вие – Ваш / Ви 0
V-e-– V-s- - Vi V-- – V--- / V- V-e – V-s- / V- --------------- Vie – Vash / Vi
Kako je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? Ка- б-ше Ваше-- път-в--е-/-пъ-уван--о Ви,--ос---и- -----? К-- б--- В----- п------- / п--------- В-- г------- М----- К-к б-ш- В-ш-т- п-т-в-н- / п-т-в-н-т- В-, г-с-о-и- М-л-р- --------------------------------------------------------- Как беше Вашето пътуване / пътуването Ви, господин Мюлер? 0
K-k----h--V----to--y-u------ -y---a--to -i- g-s--d-- --u---? K-- b---- V------ p------- / p--------- V-- g------- M------ K-k b-s-e V-s-e-o p-t-v-n- / p-t-v-n-t- V-, g-s-o-i- M-u-e-? ------------------------------------------------------------ Kak beshe Vasheto pytuvane / pytuvaneto Vi, gospodin Myuler?
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? К-д--- В-ша-а ---а-/ -е-- -и,----п-д-н---л-р? К--- е В----- ж--- / ж--- В-- г------- М----- К-д- е В-ш-т- ж-н- / ж-н- В-, г-с-о-и- М-л-р- --------------------------------------------- Къде е Вашата жена / жена Ви, господин Мюлер? 0
Kyde-y- V--ha-a-z-en- --z-e-a V---go-podi- --u--r? K--- y- V------ z---- / z---- V-- g------- M------ K-d- y- V-s-a-a z-e-a / z-e-a V-, g-s-o-i- M-u-e-? -------------------------------------------------- Kyde ye Vashata zhena / zhena Vi, gospodin Myuler?
Vi – Vaš / Vaša / Vaše В-е----аш-- Ви В-- – В-- / В- В-е – В-ш / В- -------------- Вие – Ваш / Ви 0
V-e-–-V--- / -i V-- – V--- / V- V-e – V-s- / V- --------------- Vie – Vash / Vi
Kako je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? К----е-е --ше-о-п-т-в-н--- -ъ-у--н-то -и-----по-- -мит? К-- б--- В----- п------- / п--------- В-- г------ Ш---- К-к б-ш- В-ш-т- п-т-в-н- / п-т-в-н-т- В-, г-с-о-о Ш-и-? ------------------------------------------------------- Как беше Вашето пътуване / пътуването Ви, госпожо Шмит? 0
Ka--b-she-V-s--to--y--v--e / -yt-v--et--Vi,--os----o -hm-t? K-- b---- V------ p------- / p--------- V-- g------- S----- K-k b-s-e V-s-e-o p-t-v-n- / p-t-v-n-t- V-, g-s-o-h- S-m-t- ----------------------------------------------------------- Kak beshe Vasheto pytuvane / pytuvaneto Vi, gospozho Shmit?
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? К--е е В----т--ъ- /-м-жъ- В---го-п-ж- Шм-т? К--- е В----- м-- / м---- В-- г------ Ш---- К-д- е В-ш-я- м-ж / м-ж-т В-, г-с-о-о Ш-и-? ------------------------------------------- Къде е Вашият мъж / мъжът Ви, госпожо Шмит? 0
K-d--y--V-s----- m-z- --myzh-- -i- gospozho-S---t? K--- y- V------- m--- / m----- V-- g------- S----- K-d- y- V-s-i-a- m-z- / m-z-y- V-, g-s-o-h- S-m-t- -------------------------------------------------- Kyde ye Vashiyat myzh / myzhyt Vi, gospozho Shmit?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U povijesti evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to točno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanza je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Budući da genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!