Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice 2   »   uk Присвійні займенники 2

67 [šezdeset i sedam]

Posvojne zamjenice 2

Posvojne zamjenice 2

67 [шістдесят сім]

67 [shistdesyat sim]

Присвійні займенники 2

[Prysviy̆ni zay̆mennyky 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
naočale aaaaa О-уляри О------ О-у-я-и ------- Окуляри 0
Oku-yary O------- O-u-y-r- -------- Okulyary
On je zaboravio svoje naočale. aaaaa В---з-був-св-- о--ляри. В-- з---- с--- о------- В-н з-б-в с-о- о-у-я-и- ----------------------- Він забув свої окуляри. 0
V-n --b-v --o-̈ ok-lyar-. V-- z---- s---- o-------- V-n z-b-v s-o-̈ o-u-y-r-. ------------------------- Vin zabuv svoï okulyary.
Ma gdje su mu naočale? aaaaa Д- ж -о-- о---яр-? Д- ж й--- о------- Д- ж й-г- о-у-я-и- ------------------ Де ж його окуляри? 0
De-zh y̆----o---yar-? D- z- y---- o-------- D- z- y-o-o o-u-y-r-? --------------------- De zh y̆oho okulyary?
sat aaaaa Г---нник Г------- Г-д-н-и- -------- Годинник 0
Hodynn-k H------- H-d-n-y- -------- Hodynnyk
Njegov sat je pokvaren. aaaaa Й-г- ---инни- п--су-ий. Й--- г------- п-------- Й-г- г-д-н-и- п-п-у-и-. ----------------------- Його годинник попсутий. 0
Y-oh--ho-yn----p-psu-yy-. Y---- h------- p--------- Y-o-o h-d-n-y- p-p-u-y-̆- ------------------------- Y̆oho hodynnyk popsutyy̆.
Sat visi na zidu. aaaaa Годинн-к в--ить -- ст-ні. Г------- в----- н- с----- Г-д-н-и- в-с-т- н- с-і-і- ------------------------- Годинник висить на стіні. 0
Hodynn-- vysytʹ na -ti--. H------- v----- n- s----- H-d-n-y- v-s-t- n- s-i-i- ------------------------- Hodynnyk vysytʹ na stini.
putovnica aaaaa Пасп--т П------ П-с-о-т ------- Паспорт 0
Pas---t P------ P-s-o-t ------- Pasport
Izgubio je svoju putovnicu. aaaaa Він--аг---- с-ій --с--рт. В-- з------ с--- п------- В-н з-г-б-в с-і- п-с-о-т- ------------------------- Він загубив свій паспорт. 0
V-n z-h-b-v-----̆ paspor-. V-- z------ s---- p------- V-n z-h-b-v s-i-̆ p-s-o-t- -------------------------- Vin zahubyv sviy̆ pasport.
Gdje je onda njegova putovnica? aaaaa Д- ж---г- ---п--т? Д- ж й--- п------- Д- ж й-г- п-с-о-т- ------------------ Де ж його паспорт? 0
D--z- ---h--p--po-t? D- z- y---- p------- D- z- y-o-o p-s-o-t- -------------------- De zh y̆oho pasport?
oni – njihov / njihova / njihovo aaaaa вони-–-їх в--- – ї- в-н- – ї- --------- вони – їх 0
vo-- --i-kh v--- – i--- v-n- – i-k- ----------- vony – ïkh
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. aaaaa Діти -е-можу-- зн---и--в----б-т----. Д--- н- м----- з----- с---- б------- Д-т- н- м-ж-т- з-а-т- с-о-х б-т-к-в- ------------------------------------ Діти не можуть знайти своїх батьків. 0
D-ty n--mo-hutʹ znay̆-y---o--k---at-k-v. D--- n- m------ z------ s------ b------- D-t- n- m-z-u-ʹ z-a-̆-y s-o-̈-h b-t-k-v- ---------------------------------------- Dity ne mozhutʹ znay̆ty svoïkh batʹkiv.
Ali evo njihovi roditelji dolaze! aaaaa А-е-ж-о-ь-йдуть -х бат---! А-- ж о-- й---- ї- б------ А-е ж о-ь й-у-ь ї- б-т-к-! -------------------------- Але ж ось йдуть їх батьки! 0
Al--zh-o-- ---u-- -̈----atʹk-! A-- z- o-- y----- i--- b------ A-e z- o-ʹ y-d-t- i-k- b-t-k-! ------------------------------ Ale zh osʹ y̆dutʹ ïkh batʹky!
Vi – Vaš / Vaša / Vaše aaaaa В------ш В- – В-- В- – В-ш -------- Ви – Ваш 0
V- --V--h V- – V--- V- – V-s- --------- Vy – Vash
Kako je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? aaaaa Я---аш--по-о--ж, па-е -ю--е-? Я- в--- п------- п--- М------ Я- в-ш- п-д-р-ж- п-н- М-л-е-? ----------------------------- Як ваша подорож, пане Мюллер? 0
Y-- va--a-podor--h- -ane-M---le-? Y-- v---- p-------- p--- M------- Y-k v-s-a p-d-r-z-, p-n- M-u-l-r- --------------------------------- Yak vasha podorozh, pane Myuller?
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? aaaaa Д- ва-- -------, ---е-М-лле-? Д- в--- д------- п--- М------ Д- в-ш- д-у-и-а- п-н- М-л-е-? ----------------------------- Де ваша дружина, пане Мюллер? 0
D- -a--a ----h-n-, -an---y-----? D- v---- d-------- p--- M------- D- v-s-a d-u-h-n-, p-n- M-u-l-r- -------------------------------- De vasha druzhyna, pane Myuller?
Vi – Vaš / Vaša / Vaše aaaaa Ви - в--а В- – в--- В- – в-ш- --------- Ви – ваша 0
V--–--as-a V- – v---- V- – v-s-a ---------- Vy – vasha
Kako je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? aaaaa Як -аша-п----ож-па---Шм--т? Я- в--- п------ п--- Ш----- Я- в-ш- п-д-р-ж п-н- Ш-і-т- --------------------------- Як ваша подорож пані Шмідт? 0
Yak vas-- --d-r-z----ni ----d-? Y-- v---- p------- p--- S------ Y-k v-s-a p-d-r-z- p-n- S-m-d-? ------------------------------- Yak vasha podorozh pani Shmidt?
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? aaaaa Де ------л-вік,-пан- -мідт? Д- В-- ч------- п--- Ш----- Д- В-ш ч-л-в-к- п-н- Ш-і-т- --------------------------- Де Ваш чоловік, пані Шмідт? 0
D-----h c-o-----,-p-ni---mi--? D- V--- c-------- p--- S------ D- V-s- c-o-o-i-, p-n- S-m-d-? ------------------------------ De Vash cholovik, pani Shmidt?

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U povijesti evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to točno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanza je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Budući da genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!