Zbirka izraza

hr Pitati – prošlost 2   »   sv Fråga – förfluten tid 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [åttiosex]

Fråga – förfluten tid 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski švedski igra Više
Koju si kravatu nosio? Vilken-s--ps-h-de--u p--d-g? Vilken slips hade du på dig? V-l-e- s-i-s h-d- d- p- d-g- ---------------------------- Vilken slips hade du på dig? 0
Koji auto si kupio / kupila? Vilk-n --l--ar-du köpt? Vilken bil har du köpt? V-l-e- b-l h-r d- k-p-? ----------------------- Vilken bil har du köpt? 0
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? V-lk-- ti-n-ng--ar-du -ren-m-re-at -å? Vilken tidning har du prenumererat på? V-l-e- t-d-i-g h-r d- p-e-u-e-e-a- p-? -------------------------------------- Vilken tidning har du prenumererat på? 0
Koga ste vidjeli? Vem -ar du s---? Vem har du sett? V-m h-r d- s-t-? ---------------- Vem har du sett? 0
Koga ste sreli? Vem--ar du-t---f-t? Vem har du träffat? V-m h-r d- t-ä-f-t- ------------------- Vem har du träffat? 0
Koga ste prepoznali? Vem---r du kä-t-----? Vem har du känt igen? V-m h-r d- k-n- i-e-? --------------------- Vem har du känt igen? 0
Kada ste se ustali? N---ha--n- -ått--p-? När har ni gått upp? N-r h-r n- g-t- u-p- -------------------- När har ni gått upp? 0
Kada ste započeli? Nä- har--i-b-r--t? När har ni börjat? N-r h-r n- b-r-a-? ------------------ När har ni börjat? 0
Kada ste prestali? N---har--- -lutat? När har ni slutat? N-r h-r n- s-u-a-? ------------------ När har ni slutat? 0
Zašto ste se probudili? Var-ö- -ar-ni ------? Varför har ni vaknat? V-r-ö- h-r n- v-k-a-? --------------------- Varför har ni vaknat? 0
Zašto ste postali učitelj? V----- -l-v -i-l--ar-? Varför blev ni lärare? V-r-ö- b-e- n- l-r-r-? ---------------------- Varför blev ni lärare? 0
Zašto ste uzeli taksi? Va-f-- h-r -i--agit--n--a--? Varför har ni tagit en taxi? V-r-ö- h-r n- t-g-t e- t-x-? ---------------------------- Varför har ni tagit en taxi? 0
Odakle ste došli? Var- k-m--r-ni i-r--? Vart kommer ni ifrån? V-r- k-m-e- n- i-r-n- --------------------- Vart kommer ni ifrån? 0
Kamo ste išli? V--t-ha--ni----t? Vart har ni gått? V-r- h-r n- g-t-? ----------------- Vart har ni gått? 0
Gdje ste bili? Va--h-- ----a-it? Var har ni varit? V-r h-r n- v-r-t- ----------------- Var har ni varit? 0
Kome si pomogao / pomogla? V-----r-du hjä-p-? Vem har du hjälpt? V-m h-r d- h-ä-p-? ------------------ Vem har du hjälpt? 0
Kome si pisao / pisala? V-m---- du ------- -i--? Vem har du skrivit till? V-m h-r d- s-r-v-t t-l-? ------------------------ Vem har du skrivit till? 0
Kome si odgovorio / odgovorila? V-- h---du s-ara-? Vem har du svarat? V-m h-r d- s-a-a-? ------------------ Vem har du svarat? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu točnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španjolski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičnim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezične podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezične vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...