Zbirka izraza

hr Pitati – prošlost 2   »   uk Питання – минулий час 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [вісімдесят шість]

86 [visimdesyat shistʹ]

Питання – минулий час 2

[Pytannya – mynulyy̆ chas 2]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Koju si kravatu nosio? Як- к------- т- н----? Яку краватку ти носив? 0
Ya-- k------- t- n----?Yaku kravatku ty nosyv?
Koji auto si kupio / kupila? Як-- а--------- т- к----? Який автомобіль ти купив? 0
Ya---- a--------- t- k----?Yakyy̆ avtomobilʹ ty kupyv?
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? Як- г----- т- п----------? Яку газету ти передплатив? 0
Ya-- h----- t- p----------?Yaku hazetu ty peredplatyv?
Koga ste vidjeli? Ко-- в- б-----? Кого ви бачили? 0
Ko-- v- b------?Koho vy bachyly?
Koga ste sreli? Ко-- В- з-------? Кого Ви зустріли? 0
Ko-- V- z-------?Koho Vy zustrily?
Koga ste prepoznali? Ко-- В- п------? Кого Ви пізнали? 0
Ko-- V- p------?Koho Vy piznaly?
Kada ste se ustali? Ко-- В- в-----? Коли Ви встали? 0
Ko-- V- v-----?Koly Vy vstaly?
Kada ste započeli? Ко-- В- п-----? Коли Ви почали? 0
Ko-- V- p------?Koly Vy pochaly?
Kada ste prestali? Ко-- В- п--------? Коли Ви припинили? 0
Ko-- V- p--------?Koly Vy prypynyly?
Zašto ste se probudili? Чо-- В- п----------? Чому Ви прокинулися? 0
Ch--- V- p-----------?Chomu Vy prokynulysya?
Zašto ste postali učitelj? Чо-- В- с---- в-------? Чому Ви стали вчителем? 0
Ch--- V- s---- v--------?Chomu Vy staly vchytelem?
Zašto ste uzeli taksi? Чо-- В- в---- т----? Чому Ви взяли таксі? 0
Ch--- V- v----- t----?Chomu Vy vzyaly taksi?
Odakle ste došli? Зв---- В- п------? Звідки Ви прийшли? 0
Zv---- V- p--------?Zvidky Vy pryy̆shly?
Kamo ste išli? Ку-- В- х-----? Куди Ви ходили? 0
Ku-- V- k------?Kudy Vy khodyly?
Gdje ste bili? Де В- б---? Де Ви були? 0
De V- b---?De Vy buly?
Kome si pomogao / pomogla? Ко-- т- д------ / д--------? Кому ти допоміг / допомогла? 0
Ko-- t- d------ / d--------?Komu ty dopomih / dopomohla?
Kome si pisao / pisala? Ко-- т- н------ / н-------? Кому ти написав / написала? 0
Ko-- t- n------ / n-------?Komu ty napysav / napysala?
Kome si odgovorio / odgovorila? Ко-- т- в------- / в--------? Кому ти відповів / відповіла? 0
Ko-- t- v------- / v--------?Komu ty vidpoviv / vidpovila?

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu točnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španjolski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičnim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezične podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezične vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...