Zbirka izraza

hr Pitati – prošlost 2   »   uk Питання – минулий час 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [вісімдесят шість]

86 [visimdesyat shistʹ]

Питання – минулий час 2

[Pytannya – mynulyy̆ chas 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Koju si kravatu nosio? Яку-к--в--к--т--но---? Я__ к_______ т_ н_____ Я-у к-а-а-к- т- н-с-в- ---------------------- Яку краватку ти носив? 0
Yaku -ra-a-ku ty n--y-? Y___ k_______ t_ n_____ Y-k- k-a-a-k- t- n-s-v- ----------------------- Yaku kravatku ty nosyv?
Koji auto si kupio / kupila? Я-ий-автомоб--ь ---к-пи-? Я___ а_________ т_ к_____ Я-и- а-т-м-б-л- т- к-п-в- ------------------------- Який автомобіль ти купив? 0
Ya-yy̆-a-tom--ilʹ -- -up-v? Y____ a_________ t_ k_____ Y-k-y- a-t-m-b-l- t- k-p-v- --------------------------- Yakyy̆ avtomobilʹ ty kupyv?
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? Яку га--ту ---п-р--пла---? Я__ г_____ т_ п___________ Я-у г-з-т- т- п-р-д-л-т-в- -------------------------- Яку газету ти передплатив? 0
Y--u h-zetu -- --re-p-at--? Y___ h_____ t_ p___________ Y-k- h-z-t- t- p-r-d-l-t-v- --------------------------- Yaku hazetu ty peredplatyv?
Koga ste vidjeli? К-го ви---чи-и? К___ в_ б______ К-г- в- б-ч-л-? --------------- Кого ви бачили? 0
K----v--b-c--ly? K___ v_ b_______ K-h- v- b-c-y-y- ---------------- Koho vy bachyly?
Koga ste sreli? К-г- В--зустр--и? К___ В_ з________ К-г- В- з-с-р-л-? ----------------- Кого Ви зустріли? 0
Ko-o--- zu--r-ly? K___ V_ z________ K-h- V- z-s-r-l-? ----------------- Koho Vy zustrily?
Koga ste prepoznali? К-г- -и ----а--? К___ В_ п_______ К-г- В- п-з-а-и- ---------------- Кого Ви пізнали? 0
Koho Vy p-z-a-y? K___ V_ p_______ K-h- V- p-z-a-y- ---------------- Koho Vy piznaly?
Kada ste se ustali? К-ли--и в-т-ли? К___ В_ в______ К-л- В- в-т-л-? --------------- Коли Ви встали? 0
Kol- Vy-v-ta--? K___ V_ v______ K-l- V- v-t-l-? --------------- Koly Vy vstaly?
Kada ste započeli? Кол------очал-? К___ В_ п______ К-л- В- п-ч-л-? --------------- Коли Ви почали? 0
K-ly--y-p---a-y? K___ V_ p_______ K-l- V- p-c-a-y- ---------------- Koly Vy pochaly?
Kada ste prestali? Кол-------ип-нили? К___ В_ п_________ К-л- В- п-и-и-и-и- ------------------ Коли Ви припинили? 0
Kol- V-----py-yly? K___ V_ p_________ K-l- V- p-y-y-y-y- ------------------ Koly Vy prypynyly?
Zašto ste se probudili? Ч--у В- пр--и---и--? Ч___ В_ п___________ Ч-м- В- п-о-и-у-и-я- -------------------- Чому Ви прокинулися? 0
C--m- ---pr-kynu-ys-a? C____ V_ p____________ C-o-u V- p-o-y-u-y-y-? ---------------------- Chomu Vy prokynulysya?
Zašto ste postali učitelj? Чо-у--и стал--вчи---е-? Ч___ В_ с____ в________ Ч-м- В- с-а-и в-и-е-е-? ----------------------- Чому Ви стали вчителем? 0
Ch-mu--y s-a-y -chy-----? C____ V_ s____ v_________ C-o-u V- s-a-y v-h-t-l-m- ------------------------- Chomu Vy staly vchytelem?
Zašto ste uzeli taksi? Чо-- В- в---и ----і? Ч___ В_ в____ т_____ Ч-м- В- в-я-и т-к-і- -------------------- Чому Ви взяли таксі? 0
Ch-mu--- vz-aly----s-? C____ V_ v_____ t_____ C-o-u V- v-y-l- t-k-i- ---------------------- Chomu Vy vzyaly taksi?
Odakle ste došli? З--д----и-при-шли? З_____ В_ п_______ З-і-к- В- п-и-ш-и- ------------------ Звідки Ви прийшли? 0
Z--dk- ---p-y-̆s--y? Z_____ V_ p________ Z-i-k- V- p-y-̆-h-y- -------------------- Zvidky Vy pryy̆shly?
Kamo ste išli? Ку-- Ви----и--? К___ В_ х______ К-д- В- х-д-л-? --------------- Куди Ви ходили? 0
K-dy Vy-kh-d---? K___ V_ k_______ K-d- V- k-o-y-y- ---------------- Kudy Vy khodyly?
Gdje ste bili? Д- -и--ул-? Д_ В_ б____ Д- В- б-л-? ----------- Де Ви були? 0
De V--bul-? D_ V_ b____ D- V- b-l-? ----------- De Vy buly?
Kome si pomogao / pomogla? Кому ----оп-м-г-- доп----л-? К___ т_ д______ / д_________ К-м- т- д-п-м-г / д-п-м-г-а- ---------------------------- Кому ти допоміг / допомогла? 0
K-mu -y--opo-i----d-pom-h-a? K___ t_ d______ / d_________ K-m- t- d-p-m-h / d-p-m-h-a- ---------------------------- Komu ty dopomih / dopomohla?
Kome si pisao / pisala? К-м--ти-на--с-- --на-иса--? К___ т_ н______ / н________ К-м- т- н-п-с-в / н-п-с-л-? --------------------------- Кому ти написав / написала? 0
Kom--t---a--s-- / n-pys-la? K___ t_ n______ / n________ K-m- t- n-p-s-v / n-p-s-l-? --------------------------- Komu ty napysav / napysala?
Kome si odgovorio / odgovorila? Ком- -и ---по-і--/-від-о-і-а? К___ т_ в_______ / в_________ К-м- т- в-д-о-і- / в-д-о-і-а- ----------------------------- Кому ти відповів / відповіла? 0
K--u ----i-p-vi- ---i-p-v---? K___ t_ v_______ / v_________ K-m- t- v-d-o-i- / v-d-o-i-a- ----------------------------- Komu ty vidpoviv / vidpovila?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Video nije pronađen!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu točnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španjolski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičnim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezične podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezične vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...